Vučić: Od Nemanje Srbi državotvorni narod, spomenik je priča o nama

Ovaj spomenik je priča o nama, o tome gde smo bili, šta smo radili i najviše šta smo danas i što želimo da budemo, istakao je Vučić.

On je rekao da smo se u prethodnom periodu trudili da Srbiju podignemo iz pepela, da obnovimo i izgradimo pruge, puteve, bolnice, škole, ali i da pokušamo da vratimo veru u sebe, u mogućnosti i snagu srpske države.

Savski trg, na kojem se nalazi spomenik, naveo je, mesto je koje je izazivalo stid, neuređeno, prljavo, na sramotu ne samo grada, već i cele Srbije, sada je potpuno drugačiji.

Večeras sam posebno srećan, jer ovde, gde stojimo, iznad, nalazi se i Hram posvećen Nemanjinom trećem sinu, velikom Svetom Savi. Kako danas otkrivamo spomenik, tako smo uspeli da za kratko vreme izgradimo i oslikamo mozaik u najvećem pravoslavnom hramu. Tako ćemo obnoviti i Hilandar, rekao je Vučić.

Uspeli smo ono najvažnije - ekonomski zemlju da oporavimo, nacionalno da odbranimo, duhovno da povratimo i uzdignemo. "Imali su Srbi Vojislavljeviće, Vukanoviće, Vlastimiroviće, župane i kraljeve, svece, pre Nemanje. Da je Srbiji podario samo Svetog Savu ili samo Stefana Prvovenčanog, mnogo bi podario, ali podarivši oboijicu, podario je Srbiji jaku i prvi put centralizovanu državu, suvereni prostor između istoka i zapada, poručio je Vučić.

Istakao je da Nemanja u rukama drži mač i Hiladnarsku povelju.

Do Nemanje smo bili pleme, od njega do danas državotvorni narod. Zato drži mač, kojim je pravio i gradio, zatim čuvao i štitio. Do Nemanje smo bili kultura oponašanja i prevođenja, od njega kultura kreacije, hraniteljstva i pisanja, a to simbolizuje Hilandarska povelja, rekao je Vučić.

On je istakao da ovo nije samo čin otkrivanja spomenika ocu i tvorcu države, već svojevrstan čin polaganja računa o sebi, svom identitetu, šta smo naučili, šta znamo i gde idemo.

Stati ovde pred njim znači i pokajanje za sve godine koje smo ga zaboravili, ali i da smo otkrili to najveće drvo koje se zove Srbija, kazao je on podsećajući da na Hilandaru niče loza koju je on posadio.

To drvo, rekao je, treba da poraste i pokaže koliko je važno imati koren, ime i prezime.

Istorija naroda je samo u priči naroda, tačna i netačna, ali bez priča ne bismo bili mi, ne bismo imali šta da pričamo, šta da kažemo o sebi. Ovaj spomenik velik je zato što je priča o nama velika, težak zato što je naša priča teška, a tako lep koliko je priča o nama lepa. Ovaj spomenik je priča o nama, o tome gde smo bili, šta smo radili i najviše šta smo danas i što želimo da budemo, poručio je Vučić.

Kao što je Nemanja gradio zadužbine širom Srbije, ističe, moramo da znamo da je sve ono što radimo zadužbina za našu budućnost.

Bez svesti da je postojao neko pre nas, neko ko je imao snove, nijedan san o budućnosti ne bi bio moguć. Reč današnjica, sadašnjost u nekim jezicima se na isti način izgovara kao reč poklon, zato što to jeste poklon koji smo dobili od svojih otaca, koji su se žrtvovali za našu budućnost. Mi imamo sadašnjost zbog Stefana Nemanje i Rastka, Stefana Prvovenčanog zbog Milutina, Dušana, Lazara, Vuka, Đurađa, i Đorđa Crnog, Miloša, Mihalja, Milana, Petra i Aleksandra, zbog ljudi koji su pričali priču o nama, o Srbiji, naglasio je on.

Vučić je, ističući značaj tvoraca naše države i istorije, istakao kako reč Srbija, koju izgovaramo danas nije naša, već je onih koji su je svi stvarali za nas.

To nikada ne smemo da zaboravimo, rekao je i poručio da je mnogo krvi i mnogo olova u reči Srbija i da je zato tolika obaveza svakoga ko se usudu da je izgovori.

U Srbiji, prema njegovim rečima, nije bilo lako doći do ovog čina vraćanja ogromnog duga.

Srbija nije mogla, nije imala čime, nije znala kako, dugo se plašila, bila kriva sebi i drugima, stajala pognute glave. Trebalo je hrabrost i znanja da nismo nikakav balkanski izrod, besno pleme bez korena, dežurni krivac i da opet stanemo na svoje noge, ustanemo i setimo se svakog trena duge istorije i svakog čoveka koji ju je stvarao, dodao je on.

Kako je rekao, bilo dosta krvi i ratova, ali da uprkos tome i treba da praštamo i da se kajemo, ali poručio da nećemo da pristanemo tek tako "da ne postojimo, jer imamo istoriju, ime i naše očeve, na koje treba da budemo ponosni, te poručio da se nećemo odreći naše istorije, kulture i jezika.

Niko neće naterati Srbiju da se odrekne svog imena i dela, poručio je Vučić dodajući da pojedini samo maštaju o tome i pričaju kako će izmestiti i uništiti spomenik Stefanu Nemanji i Hram svetog Save.

Poručujem im da su Stefan Nemanja i Sveti Sava, kao i njihovi spomenici i hramovi, sidro i krst srpskog naroda i da niko ih neće skloniti iz naših srca, niti s mesta gde su zauvek postavljeni, naglasio je predsednik.



 

Vučić navodi i da je taj spomenik svojevrsna tačka koji stavljamo na kraj jedne priče o teškoj prošlosti, lošim odlukama i ponovnom uzdizanju.

Istakao je da se iza spomenika vidi i jedna, kako je rekao, nova priča, moderne Srbije i Beograd na vodi i zahvalio Muhamedu Alabaru koji je večeras bio prisutan ceremoniji.

Zahvalio je predstavnicima Republike Srpske, političkim pedstavnicima iz Crne Gore i zemalja u okruženju.

Znamo da živimo u različitim državama, ali i pripadamo istom rodu i tu svest nećemo dozvoliti nikome da nam je oduzmu, poručio je Vučić.

Zahvalio je Miloradu Dodiku na tome što je zajedno sa nama na velikim stvarima koje radimo i kada je reč o ovom spomeniku Stefanu Nemanji i Hramu svetom Savi i obnovi Hilandara, kao i zajedničkom obeležavanju zločina nad srpskim narodom.

Vučić je zahvalio i Aleksandru Rukavišnjikovu koji je radio i spomenike Mihailu Šolohovu, Džonu Lenonu i mnoge druge koje je radio za svetske prestonice.

Nemanja je bio za nas početak i ovaj spomenik je za nas kraj tog početka. On je dokaz da je istoria stvorila nas, ali i da smo mi u stanju da stvaramo istoriju mira, znanja i rasta, kazao je.

U ime te istorije smo ovde danas i otkrivamo spomenik, i neka ga svi vide uzdignutog i osvetljenog i vide Srbiju kakvu smo svi napravili. poručio je Vučić i završio rečima Svetog Save koji se obraća svome ocu:

„Moli Boga za nas Simeone Blaženi da se sačuva tvoje stado nepovređeno, slava i sada - živela Srbija".