Vučić: Ne verujem Dačiću / Dačić: Ne volim iskakanja

u kojima su akteri bili, s jedne strane, funkcioneri SNS-a i članovi Vlade Zorana Mihajlović i Nebojša Stefanović, a s druge, funkcioneri socijalista, poput Branka Ružića i Milutina Mrkonjića. Doskora sve je ostajalo u tom krugu, da bi se ovih dana, prvi put od kada su te dve stranke u koaliciji, oglasio premijer i lider SNS-a Aleksandar Vučić, priznajući da „nikad nije verovao u lojalnost Ivice Dačića, ali da su socijalisti bili u Vladi jer je smatrao da je to dobro za budućnost Srbije”.

– Nikakve lojalnosti Dačića nije bilo – rekao je prvi čovek SNS-a. – Date im šansu zbog interesa Srbije, a oni vam vrate skandirajući „Vučiću, pederu!” Sve sam razumeo, ne možete da me uplašite gubitkom vlasti.

On ne otkriva koje su stranke, van izborne liste SNS-a, mogući budući koalicioni partneri i da li uopšte računa na SPS, već samo kaže da će „neke od njih uzeti i za neku buduću vladu jer je to dobro za Srbiju, iako u ljudskom smislu na njih ne može da računa”.

Prozvani predsednik socijalista tvrdi da nije s Vučićem pričao o postizbornoj koaliciji, ali je siguran u to da je SPS bolji partner od Tadića i Čede, Pajtića ili antievropskih stranaka. Podseća na to da su u SPS-u o svemu odlučivali demokratski i jednoglasna odluka je bila da budu deo koalicije sa SNS-om.

– Zato mi se ne sviđaju situacije iskakanja – priznaje Dačić.

Političkom analitičaru Dragomiru Anđelkoviću deluje da je u nekoj meri sukob SNS-a i SPS-a – iznuđen.

– Ne mislim da je SNS izazvao taj sukob, niti da mu to odgovara, kao što ne mislim da je to učinio vrh SPS-a. Ali deo SPS-a jeste – primećuje Anđelković. – Jedna grupacija unutar SPS-a već duže vodi kampanju protiv SNS-a, odnosno protiv Vučića lično. Ne verujem da je vrhu SPS-a cilj da uđe u takvu konfrontaciju, ali deo te stranke tako postupa. S druge strane, i vrh SPS-a kalkuliše da li mu se to isplati ili ne, čak i ako preterano ne želi takvu kritiku. Sve to se izrodilo u jedan veći sukob. A da li će taj sukob dovesti do trajnog razilaženja – videćemo. U svemu tome je bitno to da, pre svega, posledicu takve politike može trpiti SPS. Mnogi koji glasaju za tu stranku, to čine verujući da će SPS biti deo vlasti. Ako procene da toga neće biti, verovatno će se deo članstva i simpatizera demotivisati, a neki će sigurno preći i na stranu SNS-a.

Na pitanje kako to da Dačić ne može da „umiri” taj deo SPS-a koji s vremena na vreme izaziva sukob između dve stranke, Anđelković odgovara da „Dačićeva pozicija u SPS-u nije tako čvrsta da bi mogao vladati potpuno aprolutistički”. Do sada je, kako dodaje, lider socijalista pravio dogovore sa SNS-om tako da on bude zadovoljan pa je time unutar SPS-a stvorio jedan veliki blok koji je nezadovoljan. 

– No, mislim da su se stvari isuviše otrgle i da je to nivo konfrontacije koji je opasan za SPS – upozorava Anđelković.

Analitičar Branko Radun kaže da je očigledno da je SPS počeo „nekako da solira svoju kampanju, mimo te dogovorene agende Vlade, pa je bilo ispada protiv Vučića, koji su bili vezani za skupove i promociju socijalista”.

– Mi ne znamo sve jer je politika zamršen splet interesa i nečeg što je javno i onog što se ne vidi. Ne znate ko sve koga podržava, finansira, pa ne možete uvek da sudite na osnovu onog što je medijski dostupno. To je uvek samo vrh ledenog brega. Kada premijer kaže tako nešto, misli na izjave nekog iz vrha SPS-a, ali i na nešto što se ne vidi u politici – kaže Radun o Vučićevoj izjavi da Dačić nije bio lojalan.

Na pitanje šta je najviše uticalo na to da se stranački odnosi pokvare posle četiri godine saradnje, odgovara da je pre svega „uzrok ponašanje SPS-a u kampanji”.

– Setite se one izjave, koja je demantovana, da će Vučić moliti Dačića za koaliciju. SPS je možda prerano izleteo s nekim samopouzdanjem da će biti neophodan za formiranje buduće vlade. U SPS-u verovatno postoji procena da će Vučiću ipak faliti neka podrška pa su prerano krenuli s nekim trijumfalističkim izjavama – predočava Radun.

Svetlana Stanković

Žrtva i snažan zagrljaj

Po mišljenju Branka Raduna, postoji neka vrsta konflikta i surevnjivosti između naprednjaka i socijalista. Ukazuje na to da je SPS nervozno reagovao u nekim stvarima jer imaju osećaj da u koaliciji sa SNS-om gube identitet, da su u njihovoj senci, da ne mogu da se pozicioniraju, da su u nekoj vrsti „snažnog zagrljaja”. Postoji strah da će na ovim izborima onaj ko će biti za vlast glasati za Vučića i SNS, a ko želi glasa za opoziciju, da će zaokružiti nekog drugog, te da će SPS biti žrtva takve polarizacije.

– Ali ipak mislim da je preuranjeno donositi zaključke o tome kako će se formirati buduća vlada, da li će SPS biti u njoj. Treba malo da se smire strasti, ali i da se vide rezultati izbora, pa ko će u kojoj meri kome  biti potreban – podvlači Radun.

Konsekvence i koalicioni dug

Na molbu da kaže šta znači kada posle četiri godine koalicije premijer javno saopšti da Dačić nije lojalan, Anđelković smatra da je Vučić pre svega mislio na to da je Dačić, kao koalicioni partner koji je uzet u koaliciju a da i nije morao da bude u njoj, koji je svoje učešće u vlasti na neki način dugovao lideru SNS-a i toj stranci, dužan da ukroti takve nezadovoljnike u stranci.

– A Dačić, opet, nije hteo konfrontaciju, niti da uđe u tu vrstu rizične operacije pa je pustio tu grupaciju da napada premijera, što je opravdano izazvalo gnev kod Vučića i vrha SNS-a. Ako stvarno dođe do usijanja situacije, konsekvence će pre svega biti na strani SPS-a jer tada oni neće biti u vlasti – zaključuje Anđelković.