Vučić: Na Balkanu bi neki još da ratuju, a svi nam ljudi odoše
SKOPLJE: Neki na Balkanu neki i dalje misle da treba da se bijemo, a svi nam ljudi odoše u neki bolji život, rekao je danas u Skoplju predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
On je to rekao nakon završetka sastanka u okviru procesa Brdo Brioni u Skoplju, dodajući da je važno da razgovaramo o budućnosti bez obzira na gorčinu koja je i danas na tom sastanku ispoljena.
"Nisam preveliki optimista, ali daću sve od sebe za to da život pobedi, jer svi u regionu sebe samo lažemo da smo jaki i veliki. A mi možemo samo da sanjamo da nas ima 7, 3 miliona, Hrvati da ih je 4,4 miliona...jer svi nam ljudi odoše ka nekom boljem izboru", poručio je Vučić.
On je zemljama regiona poručio da svi lepo govore, ali da niko nikome ne pomaže u procesu pridruživanja Uniji. Vučić je rekao da umesto jedni drugima da pomognu, jedni drugima podmeću nogu.
„Prvi kvartal ove godine Srbija je završila sa rastom bruto domaćeg proizvoda od 4,5 odsto, izjavio je danas u Skoplju predsednik Aleksandar Vučić.
"To je najlepša vest, za koju smo živeli i radili u prethodnih pet godina, koja za građane znači značajno veće plate i penzije i znači ubrzanje rasta i napretka Srbije", rekao je Vučić novinarima u Skoplju.
On je podvukao da je taj rast iznad svetskog i daleko iznad evropskog i regionalnog proseka, i da takav rast dugo nismo imali, da je na zdravim nogama, a nismo prodavali sve što vredi.
Dodao je da se nada da ćemo zadržati taj rast iznad četiri odsto do kraja godine.
"To bi bilo iznad očekivanja Svetske banke i MMF, to je veličanstvena vest" rekao je predsednik Srbije, ali i podvukao da su kako bi sve to bilo održivo potrebni mir i stabilnost i razmišljanje o održivim političkim rešenjima.
Da nije bilo nemačke kancelarke Angele Merkel, prema njegovim rečima, ko zna šta bi bilo sa regionom.
Takođe je kritikovao prištinske vlasti, to jest kosovskog predsednika Hašima Tačija, koji učestvuje na skupu u Skoplju, zbog hapšenja direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića, ali i što ništa nisu uradili po pitanju Zajednice srpskih opština.
Na Tačijevo „radimo sada na statutu“, on je pitao „a zašto nisi radio pet godina“.
Zahvalio se predsedniku Saveta EU Donaldu Tusku i rekao da je njegovim dolaskom podignuto poverenje u EU.
Na današnjem sastanku osim domaćina predsednika Makedonije Đorđa Ivanova, i specijalnih gostiju predsednika Saveta EU Dolada Tuska, premijera Bugarske, zemlje koja predsedava EU, Bojka Borisova, učestvuju predsednik Albanije Iljir Meta, Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović, Crne Gore Filip Vujanović, Slovenije Borut Pahor, predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, kosovski predsednik Hašim Tači.
Brdo-Brioni proces iniciran je 2013. godine na Brdu kod Kranja od strane predsednika Slovenije i Hrvatske, a ideja je da ove dve članice EU pomognu Zapadnom Balkanu na njihovom putu u Uniju, kao i njihovu stabilizaciju kroz jačanje regionalne saradnje i rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja.
Deklaracija samita: Na kandidatima odgovornost za put u EU
SKOPLJE: Na zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima leži odgovornost za put ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, na kome treba da i dalje budu posvećene reformama, koje se od njih traže, ističe se zajedničkoj deklaraciji učesnika samita Procesa Brdo-Brioni, održanog danas u Skoplju.
Lideri Zapadnog Balkana, predsednik Evropske komisije i bugarski premijer su u zajedničkom zaključku sa sastanka naglasili da će nastaviti da podržavaju objektivne kriterijume za proširenje EU da bi se uključile zemlje učesnice Procesa Brdo-Brioni, u kojima se naglašava pojedinačna procena, zasnovana na zaslugama.
"Svesni smo da su vladavina prava, osnovna prava čoveka, efikasno sudstvo i dobra uprava, kao i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala ključni za napredak, razvoj i stabilnost", navodi se u zaključcima samita.
Učesnici skupa su pozdravili poruke i konkretne predloge proistekle iz Strategije EU za Zapadni balkan, kao i sve veći angažman Unije u regionu.
Oni su posebno pozdravili predstojeći samit EU-Zapadni Balkan, koji treba da se održi u Sofiji, a koji se smatra konkretnim izrazom obnovljenog pristupa EU tom regionu.
Kako su istakli, regionalne inicijative i mehanizmi u vezi sa izgradnjom jednog inkluzivnog regiona zahtevaju veću sinergiju.
"Ohrabrujemo rešavanje otvorenih pitanja i sporova u duhu dobrosusedstva i u skladu sa međunarodnim pravom, oslanjajući se na sredstva miroljubivog rešavanja, pre svega, na postojeće međunarodne sudove i tribunale i arbitražu", ističe se u deklaraciji.
Lideri Zapadnog Balkana očekuju da EU i dalje pruža pomoć za poboljšanje saobraćajne, energetske i digitalne povezanosti zemalja učesnica Procesa Brdo-Brioni.
Učesnici samita su predsednici Srbije Aleksandar Vučić, Crne Gore Filip Vujanović, Albanije Iljir Meta, predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović, kao i predsednik privremenih kosovskih institucija Hašim Tači.
Specijalni gosti samita bili su predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i premijer Bugarske Bojko Borisov.
Sledeći samit Procesa Brdo-Brioni održaće se iduće godine u Albaniji.