Vučić i Danijelson o evrointegracijama, Kosovu, regionu...

Vučić je istakao da se Srbija zalaže za nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa sa Prištinom, koji je moguć tek nakon što Priština povuče takse koje je uvela na robu iz centralne Srbije, koje predstavljaju grubo kršenje međunarodnog prava i CEFTA sporazuma. On je naglasio da je veliki problem što dijaloga nema i pozdravio zalaganje predstavnika EU da Priština povuče takse.



Vučić je rekao da punopravno članstvo u EU predstavlja apsolutni spoljnopolitički prioritet i naglasio opredeljenost Srbije da nastavi sprovođenje brojnih političkih i ekonomskih reformi, regionalnu saradnju, kao i normalizaciju odnosa sa Prištinom. "Srbija se zalaže za mir i stabilnost u regionu, te se regionalna saradnja, jačanje odnosa sa susedima i nastavak politike pomirenja nalaze na listi naših spoljnopolitičkih prioriteta", istakao je predsednik.



Danijelson je pohvalio ekonomske reforme, kao i napore Vlade Srbije i predsednika Vučića na izradi Medijske strategije. Naglasio je da su iz Evropske unije upućene jasne poruke Prištini o neophodnosti povlačenja odluke o taksama i da je za Srbiju od ključnog značaja nastavak dijaloga između Beograda i Prištine. 



Danijelson je, takođe, istakao da Srbija ima vrlo dobre rezultate u fiskalnoj konsolidaciji, ali da mora i dalje da radi na reformama i smanjenju sive ekonomije, a pre svega na vladavini prava i boljem funkcionisanju demokratskih institucija.

Poslanici s Danijelsonom o evrointergacijama



BEOGRAD:  Članovi Odbora za evropske integracije i Odbora za spoljne poslove razgovarali su danas sa direktorom Generalnog direktorata za susedsku politiku i pregovore o proširenju EK Kristijanom Danijelsonom o evropskim integracijama Srbije i ulozi Narodne skupštine u tom procesu.



Predsednik Odbora za evropske integracije Nenad Čanak rekao je da je članstvo Srbije u EU strateško opredeljenje i da u Narodnoj skupštini postoji većinska podrška narodnih poslanika evropskim integracijama. 



Čanak je izneo očekivanje da će napredak Srbije u ovom procesu biti evidentiran i u novom Izveštaju Evropske komisije o napretku naše zemlje, koji se očekuje posle izbora za Evropski parlament, koji će se održati u maju ove godine.



Čanak je rekao i da prema poslednjem istraživanju 55 odsto građana podržava ovaj proces, a da sprovođenje reformi podržava preko 70 odsto građana. Zaključio je da bi ubrzanjem procesa evropskih integracija, EU poslala jasnu poruku građanima Srbije da ona želi Srbiju u svom članstvu.



"Do sada je otvoreno 16 pregovaračkih poglavlja, Evropskoj komisiji su dostavljene pregovaračke pozicije za još pet poglavlja, a na još tri pregovaračke pozicije se radi", naveo je predsednik Odbora za evropske integracije. 



Danijelson je primetio da je članstvo Srbije u Evropskoj uniji cilj i Srbije i EU. 



"Integracije Zapadnog Balkana nisu dugo bile prioritet Evropske unije, ali se od 2017. godine pokazuje posvećenost integracijama ovog regiona, usvajanjem Strategije o proširenju država Zapadnog Balkana", naveo je Danijelson i dodao da ostaje još značajan posao da se obavi u sprovođenju reformi, kako bi se ispunili svi preduslovi za punopravno članstvo ovog regiona u EU. 



Reforma pravosuđa i vladavina prava, suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala i sloboda izražavanja, ključne su oblasti za sprovođenje reformi, istakao je Danijelson i ukazao i na značajnu ulogu Narodne skupštine u tom procesu. 



Sastanku su prisustvovali i zamenica predsednika Odbora za evropske integracije Elvira Kovač i članice Odbora Gordana Čomić i Vera Jovanović, članovi Odbora za spolne poslove Dragan Šormaz i Dušica Stojković, kao i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici. 



Bilo je reči o ulozi odbora i Narodne skupštine u evropskim integracijama Srbije, aktuelnim dešavanjima u Parlamentu, o sprovedenim privrednim reformama i postignutoj makroekonomskoj stabilnosti, predstojećem usvajanju medijske strategije i značaju regionalne saradnje i pomirenja.



Sagovornici su razmenili mišljenja i o izazovima sa kojima se suočava EU, kao što su Bregzit, migrantska kriza i ekološke promene.