Vreme je za tradicionalni grb i zastavu

Po odluci o sprovođenju Statuta, taj dokument je trebalo da bude usvojen do 30. septembra prošle godine, međutim, ni Odbor za ustavnopravni položaj niti Pokrajinska vlada, koji su zvanični predlagači, nisu ispoštovali odluku Skupštine Vojvodine o sprovođenju Statuta. To veliko kašnjenje bilo je povod da dva profesora novosadskog Pravnog fakulteta izrade Nacrt odluke o upotrebi simbola Vojvodine.   

– Ne znam zbog čega odluka nije doneta do danas, a trebalo je da bude usvojena još pre četiri meseca. Verovatno za to postoje neki razlozi. Mislim da su oni najpre političke prirode – ocenjuje za „Dnevnik” Slobodan Orlović.On očekuje da će Nacrt odluke, koji su izradili i juče predali, biti na dnevnom redu prve naredne sednice Odbora za ustavnopravni položaj i da će se otvoriti rasprava o njemu.



– Ukoliko to ne bude slučaj, Nacrt odluke ćemo predati ponovo, ali s najmanje tri potpisa. Tada mora da bude stavljen na dnevni red – dodao je Orlović.

Podsetimo, po Statutu Vojvodine, koji je usvojen maja prošle godine, pokrajina ima dva simbola, oficijelni i tradicionalni. Oficijelni simboli su bili i u starom, neustavnom Statutu, dok su tradicionalni uvedeni novim najvišim pravnim aktom Vojvodine. Naime, novi Statut nije osporio postojeći oficijelni grb i zastavu Vojvodine, ali je tim simbolima, koje već duže od deset godina osporavaju i heraldičari, dodao i tradicionalne simbole. Uvođenje tradicionalnog grba, međutim, izazvalo je negodovanje poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine, na čiji predlog je davne 2002. godine usvojen oficijelni grb, a dve godine kasnije i zastava Vojvodine, uz žestoko protivljenje tadašnje opozicije. 



Tradicionalni grb, koji je utemeljen na istoriji iz 1848. godine, ima crveni štit na kojem je srebrni krst između četiri zlatna ocila, bridovima (ivicama) okrenutim ka stubu krsta. Štit je opasan otvorenim vencem sastavljenim od, s leve strane, žirove grančice, a s desne strane maslinove, prirodnih boja, koje su dole vezane plavom pantljikom. Štit leži na vojvođanskoj porfiri (plaštu) s tri nabora, koja visi ispod zatvorene vojvodske krune, na dva dela razdeljene, koja pokriva srednji nabor porfire. 



– Time smo hteli da poručimo da Vojvodina ne postoji od trenutka kada ju je Milovan Đilas konstatovao, nego da ima dičnu tradiciju i korene među ugarskim Srbima i njihovom vekovnom snu o pripajanju matici Srbiji – objasnio je tada poslanik Srpske napredne stranke u Skupštni Vojvodine Vladimir Galić, koji je bio član stručne grupe za usaglašavanje Statuta s Ustavom.



Eržebet Marjanov