Vojvođanski izbori rešiće sve dileme

nadležnostima i finansiranju Vojvodine. To je odgovor visokog funkcionera i poslanika u Vojvodini opozicione Srpske napredne stranke Damira Zobenice na pitanje „Dnevnika” koliko je realno da se u pokrajinskom parlamentu postigne širi konsenzus o predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine. Taj predlog, kako je krajem prošle godine za naš list izjavio potpredsednik Pokrajinske vlade Miroslav Vasin, trebalo bi da bude pripremljen posle predloga zakona o finansiranju Vojvodine i biće pred poslanicima Pokrajinske skupštine na proleće.

Oba zakona su važna za kvalitetniji život građana u Vojvodini. O njima se, međutim, nije vodilo računa dok je Tadićeva Demokratska stranka imala vlast na svim nivoima u državi i nije bilo nikakve političke prepreke za njihovo donošenje. Naime, trebalo je da ti zakoni budu usvojeni do 31. decembra 2008. godine. Sad ne mogu biti usvojeni bez podrške naprednjaka, koji imaju većinu u Skupštini Srbije. Zbog toga bi i bila važna dobra saradnja između republičke i pokrajinske vlasti, kao i da se postigne široki konsenzus u Skupštini Vojvodine. Poslanici SNS-a su učestvovali u pisanju novog Statuta Vojvodine i time su pokazali spremnost, ne samo na saradnju nego i na kompromis u vezi s pitanjima važnim za Vojvodinu. Nakon svih previranja u Skupštini Vojvodine prošle godine i odugovlačenja vremena u rešavanju gorućih problema u Vojvodini, poslanici SNS-a smatraju da sad treba sačekati predstojeće izbore, kad će vlast od DS-a preuzeti oni koji su sposobniji.

– Pokrajinska vlast traži preko medija konsenzus i saradnju s republičkim vlastima. To je veštački jer to radi samo da bi ostvarila svoj interes – smatra Damir Zobenca. – Kaže da je usvajanje tih zakona za opšte dobro nakon toga što smo 6. decembra prošle godine ušli u izbornu godinu u Vojvodini. Znači, pokrajinska vlast traži konsenzus kad joj to odgovara, kad želi da ostvari neki svoj interes. Hiljaditi put ponavljamo: zašto se nisu bavili tim zakonima kad nisu imali nikakvu političku prepreku jer su imali vlast na svim nivoima? Zato treba da sačekamo izbore, kad će vlast u Vojvodini preuzeti oni koji znaju da rešavaju.  probleme

Ustavni sud je 10. jula 2012. godine ocenio da više od 20 odredbi Zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine nije u skladu s Ustavom. Sud je pošao od toga da je decentralizacija državne vlasti jedan od osnovnih principa proklamovanih Ustavom, kao i da je jedino ustavotvorac ovlašćen da odredi granice decentralizacije. To znači da zakon kojim se uređuje nadležnost APV kao nedržavnog nivoa vlasti mora biti u granicama koje postavlja Ustav. Tako je, primera radi, Sud utvrdio da nisu u saglasnosti s najvišim pravnim aktom države one zakonske odredbe koje obavezuju Narodnu skupštinu da prilikom donošenja ili izmena bilo kojeg zakona ubuduće „vodi računa o dostignutim nivou prava građana na pokrajinsku autonomiju” i koje svakog predlagača zakona obavezuju na to da prethodno zatraži mišljenje nadležnog organa autonomne pokrajine o predloženom zakonu.   

– Zakon o nadležnostima je donet. Postoji u formalnopravnom smislu, oni članovi koji su neustavni ne primenjuju se i to je to – kaže za „Dnevnik” potpredsednik Demokratske stranke Srbije Milenko Jovanov, koji je i poslanik u Skupštini Vojvodine.

Podsetimo, svojevremeno je DSS inicirao ocenu ustavnosti Statuta i Zakona o utvrđivanju nadležnosti. Bez obzira na to što zakon o nadležnostima formalnopravno postoji i ne primenjuju se njegove neustavne odredbe, stav DSS-a je da ipak treba napisati novi pravni akt, zato što je i postojeći zakon, poput Statuta, doživeo „potpun debakl” pred Ustavnim sudom.

– Kod Zakona o utvrđivanju nadležnosti jeste indikativno to što u predizbornoj godini pokrajinska vlast smtra za shodno da to pitanje stavi na dnevni red i da ga konačno reši. Postavlja se pitanje, kao i kod drugih slučajeva, šta su čekali do sada? – pita Jovanov.

On smatra i da pokrajinska vlast ne poštuje hijerarhiju pravnih akata jer, kako objašnjava, najpre treba da se usvoji Zakon o utvrđivanju naležnosti da se zna šta se finansira, a zatim zakon o finansiranju i na kraju Statut, a urađeno je obrnuto. Kako objašnjava, prvo je napisan Statut, a zatim Zakon o prenosu nadležnosti na osnovu Statuta, koji je prvo izašao u medijima  2009. godine pa tek je onda došao do stručne javnosti i poslanika, dok zakon o finansiranju nije ni donet do danas. Na pitanje da li, po njegovoj oceni, sada postoji šansa da predlozi tih zakonskih akata dobiju podršku većinu poslanika u pokrajinskom parlamentu kao ovlašćenom predlagaču, s obzirom na to da je izborna godina, Jovanov je rekao da, ukoliko će predloženi tekst biti u skladu s Ustavom, ne vidi razloga da ga ne prihvati i opozicija, samo zbog toga što ga je napisala vlast.

Eržebet Marjanov

Jovanov: Da vidimo da li imaju većinu

– Ako, međutim, predlog zakona bude pisan na način kao neke prethodne deklaracije, koje su pisane da bi se izazvao sukob na realciji Republika–Pokrajina, ne može biti nikakve podrške. Neka takav predlog izglasa većina. Da vidimo da li ta većina postoji. Mislim, ipak, da takvim pristupom pokrajinska vlast ne želi rešenje problema nego otvaranje novih. Isto tako, mislim i da predlogu zakona treba prići na isti način kao i pisanju Statuta: da se pokuša ostvariti širi konsenzus i da se nekako dođe do zajedničkog teksta – zaključio je Jovanov.