Војвођански избори решиће све дилеме

надлежностима и финансирању Војводине. То је одговор високог функционера и посланика у Војводини опозиционе Српске напредне странке Дамира Зобенице на питање „Дневника” колико је реално да се у покрајинском парламенту постигне шири консензус о предлогу закона о утврђивању надлежности Војводине. Тај предлог, како је крајем прошле године за наш лист изјавио потпредседник Покрајинске владе Мирослав Васин, требало би да буде припремљен после предлога закона о финансирању Војводине и биће пред посланицима Покрајинске скупштине на пролеће.

Оба закона су важна за квалитетнији живот грађана у Војводини. О њима се, међутим, није водило рачуна док је Тадићева Демократска странка имала власт на свим нивоима у држави и није било никакве политичке препреке за њихово доношење. Наиме, требало је да ти закони буду усвојени до 31. децембра 2008. године. Сад не могу бити усвојени без подршке напредњака, који имају већину у Скупштини Србије. Због тога би и била важна добра сарадња између републичке и покрајинске власти, као и да се постигне широки консензус у Скупштини Војводине. Посланици СНС-а су учествовали у писању новог Статута Војводине и тиме су показали спремност, не само на сарадњу него и на компромис у вези с питањима важним за Војводину. Након свих превирања у Скупштини Војводине прошле године и одуговлачења времена у решавању горућих проблема у Војводини, посланици СНС-а сматрају да сад треба сачекати предстојеће изборе, кад ће власт од ДС-а преузети они који су способнији.

– Покрајинска власт тражи преко медија консензус и сарадњу с републичким властима. То је вештачки јер то ради само да би остварила свој интерес – сматра Дамир Зобенца. – Каже да је усвајање тих закона за опште добро након тога што смо 6. децембра прошле године ушли у изборну годину у Војводини. Значи, покрајинска власт тражи консензус кад јој то одговара, кад жели да оствари неки свој интерес. Хиљадити пут понављамо: зашто се нису бавили тим законима кад нису имали никакву политичку препреку јер су имали власт на свим нивоима? Зато треба да сачекамо изборе, кад ће власт у Војводини преузети они који знају да решавају.  проблеме

Уставни суд је 10. јула 2012. године оценио да више од 20 одредби Закона о утврђивању надлежности Војводине није у складу с Уставом. Суд је пошао од тога да је децентрализација државне власти један од основних принципа прокламованих Уставом, као и да је једино уставотворац овлашћен да одреди границе децентрализације. То значи да закон којим се уређује надлежност АПВ као недржавног нивоа власти мора бити у границама које поставља Устав. Тако је, примера ради, Суд утврдио да нису у сагласности с највишим правним актом државе оне законске одредбе које обавезују Народну скупштину да приликом доношења или измена било којег закона убудуће „води рачуна о достигнутим нивоу права грађана на покрајинску аутономију” и које сваког предлагача закона обавезују на то да претходно затражи мишљење надлежног органа аутономне покрајине о предложеном закону.   

– Закон о надлежностима је донет. Постоји у формалноправном смислу, они чланови који су неуставни не примењују се и то је то – каже за „Дневник” потпредседник Демократске странке Србије Миленко Јованов, који је и посланик у Скупштини Војводине.

Подсетимо, својевремено је ДСС иницирао оцену уставности Статута и Закона о утврђивању надлежности. Без обзира на то што закон о надлежностима формалноправно постоји и не примењују се његове неуставне одредбе, став ДСС-а је да ипак треба написати нови правни акт, зато што је и постојећи закон, попут Статута, доживео „потпун дебакл” пред Уставним судом.

– Код Закона о утврђивању надлежности јесте индикативно то што у предизборној години покрајинска власт смтра за сходно да то питање стави на дневни ред и да га коначно реши. Поставља се питање, као и код других случајева, шта су чекали до сада? – пита Јованов.

Он сматра и да покрајинска власт не поштује хијерархију правних аката јер, како објашњава, најпре треба да се усвоји Закон о утврђивању належности да се зна шта се финансира, а затим закон о финансирању и на крају Статут, а урађено је обрнуто. Како објашњава, прво је написан Статут, а затим Закон о преносу надлежности на основу Статута, који је прво изашао у медијима  2009. године па тек је онда дошао до стручне јавности и посланика, док закон о финансирању није ни донет до данас. На питање да ли, по његовој оцени, сада постоји шанса да предлози тих законских аката добију подршку већину посланика у покрајинском парламенту као овлашћеном предлагачу, с обзиром на то да је изборна година, Јованов је рекао да, уколико ће предложени текст бити у складу с Уставом, не види разлога да га не прихвати и опозиција, само због тога што га је написала власт.

Ержебет Марјанов

Јованов: Да видимо да ли имају већину

– Ако, међутим, предлог закона буде писан на начин као неке претходне декларације, које су писане да би се изазвао сукоб на реалцији Република–Покрајина, не може бити никакве подршке. Нека такав предлог изгласа већина. Да видимо да ли та већина постоји. Мислим, ипак, да таквим приступом покрајинска власт не жели решење проблема него отварање нових. Исто тако, мислим и да предлогу закона треба прићи на исти начин као и писању Статута: да се покуша остварити шири консензус и да се некако дође до заједничког текста – закључио је Јованов.