Vlada Srbije otvorila vrata za građane
Obilazak je započeo u pres sali u kojoj je istoričarka umetnosti Katarina Golubović podsetila građane da je ta zgrada građena u periodu od 1926. do 1928. godine dodavši da je prva građevina koja je izgrađena za potrebe državne administracije u novoosnovanoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
Zgrada je izgrađena kao Palata Ministarstva finansija i više puta je objekat menjao svoju namenu, ispričala je Golubović dodajući da je posle Drugog svetskog rata u njoj bilo smešteno Izvršno veće Republike Srbije.
"Bombardovana je dva puta, 1941. i 1999. godine kada je stradao veći deo krila koji je okrenut ka ulici Kneza Miloša", kazala je Golubović.
Navela je da je smeštena na uglu dve centralne ulice - Kneza Miloša i Nemanjine, čiji je značaj prepoznao još Knez Miloš prilikom osnivanja Beograda kao prestonice države.
Kako je kazala, knez Miloš je imao ambiciozan plan - da jednu tursku kasabu pretvori u modernu evropsku prestonicu i za taj deo grada planirao je da ga pretvori u administrativni, vojni, državni centar, u čemu je, navodi, donekle i uspeo.
Projekat za izgradnju Palate Ministarstva finansija uradio je ruski arhitekta Nikolaj Petrovič Krasnov, koji je poslednjih 20 godina života proveo u Beogradu i zaslužan je za mnoge građevine, ne samo u Beogradu i Srbiji, već i na teritoriji cele bivše Jugoslavije.
Palata Ministarstva finansija je prvobitno zamišljena kao dvospratna građevina i imala je naglašenu horizontalu, kazala je Golubović dodajući da su na njoj po prvi put u Beogradu primenjeni neki arhitektonski elementi, kao što su stubovi, pilasteri, a fasada je izgrađena u veštačkom kamenu.
U takvom obliku je ostala nekih desetak godina, već 1937. godine, nakon useljenja državne administracije shvatilo se da je građevina prilično mala i nezadovoljava potrebe svoje namene i pristupilo se nadziđivanju zgrade, što je takođe povereno Krasnovu.
"Prema prvom projektu na samoj građevini nije bilo mnogo heraldičkih simbola koji bi govorili o njenoj nameni, umesto toga postavljena je bronzana statua na vrh kupole vajara Đorđa Jovanovića - personifikacija Srbije, a predstavlja devojku sa podignutom desnom rukom u kojoj drži baklju, dok levom rukom pridržava štit sa grbom urađenim u plitkom reljefu", ispričala je Golubović.
Nakon pres sale, građani su obišli salu za sednice, gde im je Ljudmila Milatović koja radi u protokolu Vlade skrenula pažnju na dva lustera, koja su poklon češke Vlade Kraljevini SHS.
Kako je kazala, postojao je i treći isti takav luster, ali je unisten za vreme bombardovanja 1999. godine i nažalost njegova restauracija nije bila moguća.
Milatović je građane koji su sedeli za stolom za kojim sede ministri i premijerka tokom sednica, uputila u to da je od pre dve vlade uvedeno da se sednice kada je "stanje normalno" obično održavaju četvrtkom u 13.00 časova.
Naglasila je i da iza premijerskog mesta stoje dve državne srpske zastave koje se u toj sali nikada ne pomeraju, niti u toj sali ikada sa desne strane može stajati zastava neke strane delegacije.
Najviše pažnje građana privukla je soba za poklone premijerima Srbije od mandata Vojislava Koštunice do danas, koja, kako je kazala Milatović, postoji od 2012. godine.
"Poslednji poklon sam unela u petak popodne, a to je kristalna korpa koju je Miloš Zeman poklonio Ani Brnabić", kazala je Milatović i objasnila da pokloni mogu biti protokolarni kada se razmenjuju između dva premijera i namenski koji se poklanjaju za Novu godinu, neke lične važne datume ili Dan državnosti.
Kako je objasnila, svi predmeti koji su premijeri dobili, bilo da je dečiji crtež ili kristalna vaza, nalaze se u toj sobi.
U holu ispred sale za sednice postavljena su i umetnička dela koja su deo riznice od 400 dela likovne umetnosti Vlade Srbije, među kojima su slike velikana naše likovne umetnosti poput Marka Murata, Nadežde Petrović, Moše Pijade...