Vizantija - pouka i za EU

Svetske organizacije o Kosovu i Metohiji, u Beogradu je ova riznica naše istorije, duhovnosti, kulture i stvaralaštva srednjeg veka zauzela važno mesto na 23. Međunarodnom kongresu vizantijskih studija : „Vizantija - svet u promenama“. U toku kongresa, koji je okupio 1.400 vizantologa iz 49 zemalja, organizovana je i sesija o stanju vizantijskih spomenika kulture u deset regija, od Kavkaza do našeg Kosova i Metohije, jer je i Srbija nezaobilazni deo vizantijskog kulurnog prostora.

Uz Unesko, drugi ravnopravni pokrovitelj kongresa bio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je uočio važnost ovog okupljanja, najeminentnijih imena planete za naučna istraživanja u Srbiji i kulturni identitet zemlje. Nikolićeva poruka svetu i okupljenim naučnicima i akademicima s raznih meridijana - a stigli su i vizantolozi ne samo iz tradicionalnih zemalja izučavanja, već i iz Japana i Kine - bila je da je srpsko-vizantijska baština na Kosovu i Metohiji danas ugrožena neistinama i pokušajima falsifikovanja istorijskih činjenica, ali i fizičkim uništenjem.

– Promene su u svetu stalne, ne dešavaju se uvek na dobrobit čovečanstva. Takav je i pokušaj samoproglašene Republike Kosovo da postane članica Uneska i da srpsku baštinu na prostoru KiM, koja inače najvećim delom pripada srednjem veku, vizantijskom nasleđu srpskog naroda, mimo svih naučnih činjenica i artefakata pripiše narodu kome ne pripada, i što je još pogubnije, da poveri na čuvanje svetinje onima koji ih kontinuirano, decenijama ruše i skrnave – rekao je Nikolić uz opasku da je srpska baština na Kosmeu i baština čovečanstva.

Predsednik organizacionog odbora Kongresa akademik Ljubomir Maksimović kaže u razgovoru za „Dnevnik” da je predsednikova beseda vezana za ugrožavanje srpske baštine na KiM i pokušaj krađe srpskog identiteta spomenicima srednjovekovne, vizantijske ere, bila značajna kao upozorenje.

– Pošto se ne bave svi vizantolozi tim temama, značajno je ovo upozorenje predsednika, kao što je bila značajna i posebna sesija koja je održana na Kongresu. Evropa nije, kada se dešavalo uništavanje srpskih srednjovekovnih manastira i crkava, reagovala baš na adekvatan način, a mogla je. Očito nije uviđala značaj toga što se dešava u tom unuštavajućem pohodu. U okretanju svakodnevnim potrebama zaboravlja se da nebrigom o stvarima o kojima danas govorimo, sečemo granu na kojoj sedimo, drveta iz kog smo kao civilizacija ponikli. I tu nema velike razlike između Evrope, koju se politika podelila na zapadnu, istočnu, severnu, južnu, siromašnu i bogatu, ali ona dugotrajna civilizacijska iskustva koja Evropu čine Evropom do danas su zajednička – ističe akademik Maksimović.

On ukazuje na značaj sesije sa govornicima koji su izlagali na temu stanja vizantijskih spomenika kulture od Kavkaza do Kosometa. To je, ističe, važno pitanje zbog toga što spomenici propadaju usled zuba vremena, čovekove nebrige i neprijateljskih namera.

– U ratovima spomenici stradaju kao i ljudi. Tu je situacija ozbiljna ne samo zbog toga što se uništava svetska kulturna baština, nego i stoga što struka ostaje bez znatnog dela izvornog materijala. Ako iščeznu ti spomenici, nauka ostaje bez izvora za proučavanje – dodaje akademik Maksimović.

Sagovornik „Dnevnika” kaže da ne zna koliko će Nikolićevo upozorenje naučnom svetu i njihovo delovanje u sopstvenim zemljama imati uticaj ako samozvana država ponovo aplicira za Unesko, ali ističe da će struka imati i dodatne argumente, koji su se čuli na beogradskom Kongresu.

Maksimović ukazuje da se u današnjoj Evropi dešavaju promene i da njeni delovi nisu isti, a gde će Evropa dalje ići, po njemu, sama Viznatija može tu da pomogne. Akademik podseća da je Viznatija bila kosmopolitska država u kojoj „niko nikog ustvari nije pitao ko je i šta je, već je dovoljno bilo da zna grčki, što je morao, jer je to bio zvanični jezik”.

– Viznatija je, dakle, bila jedan konglomerat u kome su ljudi jermenskog porekla mogli da budu carevi, slovenskog patrijarsi. I Srbija je pronalazila svoj modus vivendi u okviru tog vizantijskog sveta, što može da bude pouka za budućnost, pa i za samu EU – naglašava akademik.

Akademik kaže da su naučnici bili zadivljeni čitavim Kongresom, kao i izložbom u Galeriji SANU, koja je pred svet donela svu raskoš Miroslavljevog jevanđelja i ostalih srpskih srednjovekovnih rukopisnih knjiga od 12. do 17. veka.

– Jedan ugledni nemački kolega mi je rekao: Nisam očekivao da u Beogradu može da se održi ovakav kongres,  sa ovoliko ljudi, da se čuju ovakve teme. Zašto je imao predubeđenje ne znam, ali znam da smo dokazali da nismo provincija –  kaže Maksimović.

Sledeća kongresna stanica vizantologa je Istambul, a interesantno je da je beogradska naučna pozornica okupila ne samo klasike struke poput profesora Bergera, Joahanesa Kodera ili zvučnog imena profesorke Klaudije Rap, te Sesil Morison ili Mišela Kaplana, već i mlade koji se bave ovom problematikom. Najveći ikad održan poneo je i epitet „kongres mladih”, što po Makismoviću pokazuje da vizantologija kao nauka ima perspektivu.

Akademik Maksimović ukazuje na kraju da je moto svetskog okupljanja bila misao vizantijskog filozofa s kraja 13.veka Maksima Planuda: „Sve se menja, a ne iščezava ništa!“

– Ovaj kongres zato vidim kao susret dva sveta u promenama. Jedan je vizantijski svet prošlosti, još uvek živ u mnogim aspektima, koji se projektuje u budućnost, a drugi pripada istraživačima koji idu za tragom toga sveta – poručuje akademik Maksimović. Inače, kako saznajemo, vizantolozi su pokazali veliki interes da krenu na postkongresnu ekskurziju ka srpskim manastirima i crkavama na KiM

Vladimir Đuričić

Jevanđelja i hrisovulje kojima smo zadužili čovečanstvo

– Činjenica što je ovako značajan skup sa 1.400 učesnika održan u Srbiji na jedan način odaje priznanje srpskoj nauci i srpskoj sredini, te govori i gde je mesto naše nauke u svetu, barem što se tiče vizantologije – kaže za „Dnevnik” dr Viktor Savić. Ovaj pripadnika mlade naučne garde ističe da je ovo bila prilika i da Srbija suoči svet sa svojim ogromnim nasleđem, pre svega pisanim, od Miroslavljevog jevanđelja do niza drugih knjiga iz Srednjeg veka, kao što su Dečanska hrisovulja, Bratkov minej, Beogradski parimejnik, Zbornik popa Dragolja, Skazanije o pismeneh Konstantina Kostenečkog i Zakon o rudnicima Despota Stefana Lazarevića.

– Ta izložba ima za cilj da pokaže naš lokalni, srpski doprinos slavističkoj, opšteslovenskoj kulturi, a istovremeno ta kultura šire posmatrano je ustvari u okvirima vizantijske kulture. Pokazano je da je od izuzetnog značaja da se vidi da je Srbija zadužila ne samo slovenski i vizantijski svet, već i čitavo čovečanstvo – objašnjava dr Savić.

Kada je reč o pokušaju otimanja srpske srednjovekovne batišne na KiM i falsifikovanju njenog titulara, naš sagovornik ističe da je bitno da je na ovom svetskom samitu vizantologa viđeno da centralni tok naučne misli nije skrenuo, ni levo, ni desno, i da je kroz referate pokazano šta se dešavalo u Srednjem veku, a time i čije je nasleđe.

– Možemo reći da smo ovde skoro imali i samit Uneska, jer su bili sve stručnjaci koji i sede u tim telima. Međutim, čini mi se da od njih najmanje zavisi kakav će konačan stav biti u samom Unesku, ako Priština opet aplicira. Ipak, slušajući referate na Kongresu, mojim ušima je prijalo da čuju da istorija koju smo mi učili i koje se držimo važi i dalje. I da tu nema promena – kaže dr Savić.

Sve je počelo s Konstantinom

Jedna od osam najvažnijih izložbi, koje su eminentni stručnjci sveta mogli da vide u muzejskom i galerijskom krugu oko SANU, Kapetan Mišinog zdanja i Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, jeste „Svet rukopisne knjige od 12. do 17. veka”, koja prikazuje stare, retke i unikatne srpske srednjovekovne rukopise. Nastala na temeljima vizantijske, srpska umetnost knjige doživela je procvat u razdoblju poznog srednjeg veka i trajala je sve do osvita novog doba. Veoma interesantna je i izložba „Vizantijsko graditeljstvo kao inspiracija srpskih neimara novijeg doba” u Galeriji nauke i tehnike, ali i postavka „Sve je počelo s Konstantinom“ kojom Cepterov muzej pred publiku iznosi dela trojice umetnika: Čedomira Vasića, Zorana Grebenarovića i MiletaeProdanovića. Naime, referati vizantološkog kogresa 1927. godine u Beogradu doprineli su da srpska freska i vizantijska umetnost postanu tema dana u javnom i kulturnom životu, a sve što je pratilo taj kongres dalo je ideju umetnicima da formiraju grupu „Zograf“ i da, za razliku od grupe „Oblik“ okrenute Zapadu, izvorište svoje umetnosti traže u nacionalnom i da se spuste dublje u istoriju, u srednji vek.