U pokrajinskoj kasi 4,34 milijarde dinara manje

66, dok je 18 bilo protiv, a pet se uzdržalo od glasanja. Rebalans budžeta nisu podržali poslanici Srpske napredne stranke i koalicija okupljena oko Socijalističke partije Srbije (PUPS, JS i SDPS). Naprednjaci su smatrali da pokrajaniska administracija nije znala da planira budžet, kada mu treba čak dva rebalansa, od kojih je jedan bio u junu.

Predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajtić je rekao novinarima da je njegova administracija predložila rebalans budžeta zbog „izuzetno lošeg privrednog ambijenta u Srbiji, što se vidi upravo po naplati poreza na dobit preduzeća”, zbog čega je i predložen rebalans. On je kazao i da je Republika dužna Vojvodini u skladu s odredbama Ustava oko 40 milijardi dinara i dodatne 4,5 milijarde po osnovu prihoda od poreza na dobit preduzeća.

Opozicija je izrazila negodovanje zbog toga što je Pajtić, kako je rekao i poslanik SNS-a Jovan Lazarov, održao politički govor, kritikujući rad Republičke vlade, zatim je napustio sednicu na kojoj se raspravlja o radu njegove administracije, odnosno o tome kako je Pokrajinska vlada planirala i trošila budžet. Lazarov je zamerio i predsedniku Skupštine Vojvodine Ištvanu Pastoru što je čak sedam tačaka dnevnog reda bilo spojeno u jednu, čime su poslanici bili ograničeni na svega pet minuta za diskusiju o svim tim tačkama, dok su predstavnici Pokrajinske vlade imali na raspolaganju neograničeno vreme. To, kako su izneli i poslanici Vladimir Galić i Đorđe Milićević, nije u duhu Poslovnika i paramentarizma.  

– Vidim da ste vi od tih pet minuta iskoristili svega minut i po da diskutujete o rebalansu, a ostalo vreme ste trošili na pitanja mimo dnevnog reda – odgovorio je Pastor poslaniku Lazarovu.

Poslanici su zamerili Pokrajinskoj vladi i to da je budžet bio predimenzioniran i da Vlada nije štedela, primera radi, na dnevnicama za putovanje pokrajinskih funkcionera i davanju novca nevladinim organizacijama koji su u direktnoj ili indirektnoj vezi s Demokratskom strankom. 

– Zaista je čudna poruka, koju je predstavnik Pokrajinske vlade Zoran Radoman uputio gradovima i opštinama, da za njih neće biti dovoljno novca u budžetu i da će trpeti još neki na budžetu, dok istovremeno gotovo ne smanjuju svote predviđene za nevladine organizacije – rekao je poslanik Milenko Jovanov. – Imali smo prilike da vidimo kako izgleda finansiranje tih nevladinih organizacija kada je, čini mi se, 26 miliona dinara podeljeno nevladinim organizacijama koje su na direktan ili  indirektan način povezane s Demokratskom strankom.

Pokrajinski sekretar za finansije Zoran Radoman odgovorio je da se analizom rebalansa budžeta vidi da su troškovi za dnevnice za putovanja svedeni na tri do četiri odsto, a što se tiče planiranja budžeta, on je planiran na osnovu onoga što je planirao ministar finansije Dušan Vujović.

Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Akoš Ujhelji je ocenio da za rebalans nisu odgovorni na republički ni pokrajinski akteri jer je reč o padu profitabilnosti najvećih kompanija na ovom području. 

Eržebet Marjanov

Razvojni fond se bavi mešetarenjem

Poslanik SNS-a Vladimir Galić je oštro kritikovao rad Pokrajinske vlade i Razvojnog fonda, koji se, kako je rekao, bavi mešetarenjem i kamatarenjem, a ne razvojem.  Iznoseći primer preduzeća „Lepenka” iz Novog Kneževca, Galić je rekao da Razvojni fond kroz visoke kamatne stope iscrpljuje svoje dužnike da bi na kraju preuzeo i njegov kapital, koji zatim plasira na tržištu.

– To nije razvoj, nego je biznis – ocenio je on. – „Lepenka” je uzela kredit kod Razvojne banke, a kad je ona otišla u stečaj, deo njene imovine je otišao u Razvojni fond. On sad iscrpljuje svog dužnika tako što drži kamatnu stopu od devet odsto, iako je dužan da stavi kamatnu stopu od jedan ili dva odsto jer tako daje svoje kredite! Kad dužnik ne može više to da finansira, Fond konvertuje svoje potraživanja u kapital dužnika, ono što je mimo potraživanja Fond dokupi da bi kasnije taj kapital plasirao. Takvih „Lepenki” ima mnogo u Vojvodini.