U Bačkoj Palanci završavaju davno početo, ali i grade novo

Ova opština ubraja se među razvijene u Republici Srbiji sa, kako ukazuju statističari, jednim od najvećih proseka plata, razvijenom privredom, ali i u toj lokalnoj samoupravi ima dosta onoga što treba završiti i novo graditi. Ovde znaju da kažu da su i u sredinama koje su za naše uslove razvijene, i zahtevi oko 55.000 ljudi koji žive u 14 naseljenih mesta veliki. Ovde se mali pomaci ne cene mnogo, kao, primera radi, u opštinama koje su bile nerazvijene, a u poslednje vreme počele da se grade.

– Neću da pričam o prošlim vremenima i mojim prethodnicima, odnosno hoću da kažem šta smo mi uradili od kada sam na čelu opštine i šta planiramo da radimo – ističe Šušnica. – Obećali smo da ćemo uraditi ono što drugi nisu, da ćemo oživeti projekte koje drugi nisu znali, ili nisu imali snage da završe, ili za to nije bilo političke volje. Sada ima političke volje, ali novca ođednom nikada dosta za sve ono što su želje, realne, životne razvojne potrebe. Mnogo smo uložili u komunalnu infrastrukturu, vodosnabdevanje, puteve, opremanje vrtića, a nastavljamo opremanje postojećih radnih zona i, naravno, želimo da vrlo brzo krenemo u realizaciju opremanja nove, velike radne zone u Bačkoj Palanci jer postoje zainteresovani investitori.

Pre nešto više od godine novo opštinsko rukovodstvo opredelilo se da prvo rekonstruiše veliki vrtić „Bambi“ u ovdašnjem najmnogoljudnijem naselju „Sinaj“, a taj objekat pet godina nije radio. Osim tog vrtića, otvorena su još dva u selima, a u idućoj godini biće otvorena još tri: u Silbašu, Mladenovu i Obrovcu.

– Ima nekoliko projekata koje smo zatekli, a čija realizacija je počela pre nekoliko godina, pa i nekoliko decenija i, naravno, davno je trebalo da budu završeni – objašnjava Šušnica. – Jedan od dugogodišnjih problema je i kompleks bazena u Bačkoj Palanci. Izgradnja otvorenog olimpijskog bazena započet je pre šest godina, stalo se, a mi smo sada neke od problema prebrodili, a neke baš ovih dana nastavljamo da rešavamo. Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine opredelila je za taj projekat 32 miliona dinara – do sada je koštao 167 miliona – a mi iz opštinskog budžeta 20 miliona. Cilj nam je da iduće godine završimo bazen, ali da bismo to uradili, a na zahtev Uprave za kapitalna ulaganja, moramo da napravimo presek stanja objekta da ne bi ispalo da ulažemo novac u nešto što neće zaživeti. Ispitujemo školjku bazena, uskoro ćemo ga napuniti vodom da vidimo da li negde pušta, ali moramo proveriti i pumpe, primera radi, samo hemija za dezinfekciju košta 360.000 dinara... I pored svih problema, želimo da bazen bude u funkciji iduće godine.

U ovoj godini uloženo je 17 miliona dinara u izgradnju saobraćajnica u industrijskoj zoni u Novoj Gajdobri. Predviđena je industrijska zona „Rit“ u Čelarevu, radi se Plan detaljen regulacije, opremanje treba da se uradi u 2018. Rešeni su imovinskopravni odnosi u Radnoj zoni „Sever“ u Bačkoj Palanci, a iz budžeta je odvojeno 11 miliona dinara za završetak njenog komunalnog opremanja.

Planiramo bušenje tri nova bunara, pa će se tako u Pivnicama do kraja godine investirati 13 miliona dinara u bolje vodosnabdevanje, ali i u opremu za zdraviju vodu. U tom selu konačno će fiskulturna sala moći da dobije upotrebnu dozvolu jer će se uraditi sve što je potrebno za protivpožarnu zaštitu. I u Despotovu je predviđena izgradnja sale za fizičko, a opština je vlasnik i investiraće deset miliona dinara. Pušten je u rad novi bunar u Silbašu, gde je u uloženo 13 miliona dinara, a u opremu još deset miliona. Pušten je u rad i bunar u Obrovcu – uloženo je gotovo 4,5 miliona, a uskoro će biti pušten u rad i bunar u Paragama, i to posle mnogo godina čekanja jer je bilo problema sa odstranjivanjem metana iz vode, koje smo mi rešili. I Bačka Palanka treba da dobije novi bunar. Delom će se te investicije realizovati i novcem Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

– Predstoje nam razgovori s Ministarstvom poljoprivrede o ustupanju pedesetak hektara zemljišta kod obilzanicu u Bačkoj Palanci jer to bi bilo idelano mesto za novu radnu zonu – dodaje Šušnica. – Taj posao moramo pogurati pošto postoje zainteresovani investitori, a to znači i nova radna mesta. Budžet opštine za ovu godinu, posle dva rebalansa, projektovan je na oko 1,5 milijardu dinara, a biće i trećeg rebalansa. Za završetak sportske hale u Gajdobri, koja je početa 1989. godine, izdvojili smo šest miliona dinara, a Pokrajinski sekretarijat za sport 1,5 milion za opremanje.

Radilo se i gradilo i u Bačkoj Palanci, centru opštine, u kojoj živi polovina stanovništva. Asfaltirana je Partizanska ulica, saobraćajna žila-kucavica naselja „Sinaj“ s više od 10.000 stanovnika. Asfaltirano je još nekoliko ulica, urađeno mnogo pešačkih staza, radilo se na vodovodnoj i kanalizacijoj mreži, ali...

– Posebno ističemo rekonstrukciju zgrade Muzeja, a to je pokušano nekoliko puta u poslednjim godinama, ali se uvek stalo – ističe Šušnica. – Ministarstvo za kulturu Srbije je na konkursu odobrilo tom našem projektu 32,6 miliona dinara, a naše učešće biće osam miliona. Ovih dana raspisuje se javna nabavka i sve treba da bude brzo završeno. Opština je obezbedila deset miliona dinara za postavljanje reflektora na Gradskom stadionu u Bačkoj Palanci, ali i pet miliona za struju, odnosno od Pokrajine je obezbeđeno 3,5 miliona za trafo. Poslednja vest je da je Uprava za kapitalna ulaganja Vojvodine odvojila 85 miliona dinara za izgradnju puta od Mladenova do granice s opštinom Bač. Na adresu predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića ovih dana uputili smo Inicijativu za rekonstrukciju deonice državnog puta IV reda broj 12 koji prolazi kroz Novi Sad, opštine Bački Petrovac i Bačku Palanku. Put je u lošem stanju, privrednici, građani koji su iz ovog regiona svakodnevno upućeni na Novi Sad, ali i sam život, traže da se taj posao, koji je planiran za 2008. godinu, uradi. Tačnije, pre gotovo deceniju urađen je Glavni projekat poboljšanja magistralnog puta M-7, deonica: Bačka Palanka – Futog u dužini od 21,555 kilometara. I tada je put bio u lošem stanju, na nekim deonicima širina mu je samo 5,8 metara, a održavanje se svelo na krpljenje brojnih udarnih rupa. Rekonstrukcija toga puta, koji vodi do granice s Hrvatskom, odnosno EU, preko dunavskog mosta koji povezuje Bačku Palanku i Ilok, najbliža je veza i s Republikom Srpskom.

Tekst i foto: Miloš Sudžum