U Adi umaju plan za preokret, da ljudi ostaju i vraćaju se

U odnosu na popis iz 2012. godine kada je opština imala 16.750 stanovnika, taj broj se prema proceni Bilickog smanjio na 14.500 i da se čini da u odnosu prethodni period kada je broj žitelja osetno smanjen, da će se stanje stabilizovati.

- Većina ljudi koji su hteli već su otišli, a u narednoj godini ćemo pokrenuti program kojim želimo da se iseljavanje zaustavi. Želimo da preokrenemo situaciju i subvencijama podstaknemo ljude da ostaju i vraćaju se, a želimo da podstaknemo i građane okolnih opština da se doseljavaju u Adu, jer mislim da im opština Ada može biti privlačna za život. Želimo da podstaknemo naše sugrađane da ne ostavljaju ovu opštinu jer ima perspektivu, svako ko želi da radi, ima dobre ideje sigurno može i da ih ostvari – poručuje u razgovoru za “Dnevnik” predsednik ađanske opštine Zoltan Bilicki.

Opština Ada ima najuređeniju industrijsku zonu sa najviše korisnika u regionu Potisja, zahvaljujući tome što je na vreme počela da se bavi njenom izgradnjom i infrastrukturnim opremanjem. Industrijska zona se prostire na oko 50 hektara između Ade i Mola, a predsednik ađanske opštine Zoltan Bilicki predočava da privatizacija preduzeća nažalost nije dobro odrađena, izuzev Livnice preciznih odlivaka “LPO”, ali da su srećom određeni privatni preudzetnici iz ove sredine prepoznali priliku, imali ideje i inicijativu, pa su iskoristili šansu da praktično na tržištu preuzmu mesto.

Značajnih ulaganja u poslednje vreme bilo je u saobraćajnu infrastrukturu pa su sve ulice u naseljima ađanske opštine pokrivene tvrdom podlogom.Ostaje da se postepeno obnavljaju starije saobraćajnice. Trenutno se na ukršatnju glavnih saobraćajnica sa atarskim putevima grade otresišta, a ovo ulaganje uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu vredno je 30 miliona dinara.

Neslavno je završio nekadašnji gigant metalske industrije Fabrika alatnih mašina “Potisje”, gde se sada nalazi više manjih firmi, pa tako “Strugovi Potisje” sa četrdesetak zaposlenih se uglavnom bavi remontom alatnih mašina koje su ađanski metalci nekada izvozili širom sveta, uhlebljenje je našla italijanska firma “Antares” kojse preselila iz Sente, deo je kupio vlasnik “Akoteksa” koja se bavi proizvodnjom konzervisanog povrća, vlasnik iz Novog Pazara još nije započeo posao u delu koji je kupio, a ispostava slovenačkog “Litostroja” je otišla u stečaj.

- U periodu tranzicije u Adi se uzdiglo više privatnih firmi koja su izrasla u veća preduzeća, poput “Termometala” koje je postalo broj jedan sa 470 zaposlenih i u narednoj godini planira upošljavanje još oko 50 – ukazuje Bilicki. – Opštinu Ada u privrendom smislu i dalje vuče metalna industrija. Naši preduzetnici su znali da iskoriste tradiciju, određene prilike, znanje i iskustvo koja u Adi postoji u metalnoj industriji. Pored toga trikotaža je značajna grana, mada je manje trikotažerskih firmi nego pre dve decenije, međutim one koje su opstale, a njih je 23, imaju jasno opredeljena tržišta i svoje partnere tako da dobro funkcionišu. Uspešna su i dva veća kožarska preduzeća sa ukupno 200 do 250 radnika.  

U industrijskoj zoni proširenje planira firma “LPO” koja je u izraelskom vlasništvu, prisutan je ogranak turske kompanije za proizvodnju alatnih mašina “Vendo”, fabrika konzervi “Akoteks”, zatim proizvođač poljoprivredne mehanizacije “Agromerkur”, novi pogon počinje da gradi ađanska firma “Zupčanik”, proizvođač torbi “Belmil” proširio se na 5.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, prisutan je “MK komerc” i još neke firme.  Infrastrtuktura u industrijskoj zoni je urađena ulaganjem Opštine Ada, a i dalje se ulaže. Opština u svom vlasništvu u toj zoni skoro da i nema slobodnih placeva, ali zemljište se postepeno kupuje ili kada je to moguće lokalna samouprava zainteresovane ulagače povezuje sa vlasnicima, tako da se nađe odgovarajuće rešenje. Prema uveravanju Bilickog nikada se nije desilo da je neki investitor bio zainteresovan i da u saradnji sa opštinom nije nađeno odgovarajuće rešenje.

- Ubeđen sam da u ovom momentu je veći problem da preduzeća  nađu odgovarajuću radnu snagu nego da radnici nađu sebi posao. Manjak radne snage je evidentan i zato će opština svoje ciljeve uskladiti sa novim izazovima i tako koncipirati buyet za iduću godinu. Pokušaćemo sa nekom novom idejom da odgovorimo na ova dešavanja – naglašava Bilicki.

Realni sopstveni prihodi buyeta ađanske opštine u ovoj godini procenjuju se na oko 500 miliona dinara.

- Nadu da će u opštinskoj kasi biti više para daje nam činjenica da smo od pre dva-tri meseca sa prosečnim platama pretekli neke okolne opštine koje su u proteklih nekoliko decenija uvek bile ispred nas. Nije svejedno kolike plate poslodavci isplaćuju svojim zaposlenima, a povećanje plata je činjenica koja nas raduje jer će to rezultirati povećanju buyeta za narednu godinu – napominje Bilicki.

Već desetu godinu ekonomista Zoltan Bilicki je na dužnosti predsednika ađanske opštine, na koju je 2007. izabran sa 28 godina kao najmlađi u istoriji Ade, ali i na području Srbije.

- Imao sam puno ideja i kada sma preuzeo ovu funkciju mislio sam da stvari mogu da se rešavaju i brže. Međutim, kad čovek upadne u određeni sistem i kada vidi kako sve funkcioniše, onda postane svestan toga da ne može da se baš sve uradi preko noći. Mislim da radimo strpljivo i to donosi određene rezultate. Građani su sa ovim našim radom na neki način zadovoljni, bar to su pokazali kada je bilo potrebno – ocenjuje Bilicki, napominjući da dug opstanak na funkciji zahteva da čovek bude racionalan i prilagođava se političkim prilikama.

- U saradnji sa pokrajinskim i republičkim institucijama osećamo podršku - ukazuje Bilicki.

Uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za energetiku u ovoj godini je izbušena termalna bošotina za budući velnes centar, sada su u toku radovi na kompletnoj rekonstrukciji zgrada osnovnih škola u Adi i Molu, a ove značajne investicije se realizuju uz finansijsku podršku Vlade Srbije. Predsednik opštine Zoltan Bilicki dodaje da su takođe iz državne kase nedavno odobrena i sredstva za rekonstrukciju objekta Srednje tehničke škole u Adi, dok se u dogovoru sa Nacionalnim savetom mađarske nacionalne zajednice na lokaciji pored srednjoškolskog centra ulazi u izgradnju srednjoškolskog internata. Obaveza opštine je da obezbedi projekte i za to je upravo raspisana javna nabavka.

Tekst i foto: Milorad Mitrović