У Ади умају план за преокрет, да људи остају и враћају се

У односу на попис из 2012. године када је општина имала 16.750 становника, тај број се према процени Билицког смањио на 14.500 и да се чини да у односу prеthodni период када је број житеља осетно смањен, да ће се стање стабилизовати.

- Већина људи који су хтели већ су отишли, а у наредној години ћемо покренути програм којим желимо да се исељавање заустави. Желимо да преокренемо ситуацију и субвенцијама подстакнемо људе да остају и враћају се, а желимо да подстакнемо и грађане околних општина да се досељавају у Аду, јер мислим да им општина Ада може бити привлачна за живот. Желимо да подстакнемо наше суграђане да не остављају ову општину јер има перспективу, свако ко жели да ради, има добре идеје сигурно може и да их оствари – поручује у разговору за “Дневник” председник ађанске општине Золтан Билицки.

Општина Ада има најуређенију индустријску зону са највише корисника у региону Потисја, захваљујући томе што је на време почела да се бави њеном изградњом и инфраструктурним опремањем. Индустријска зона се простире на око 50 хектара између Аде и Мола, а председник ађанске општине Золтан Билицки предочава да приватизација предузећа нажалост није добро одрађена, изузев Ливнице прецизних одливака “ЛПО”, али да су срећом одређени приватни преудзетници из ове средине препознали прилику, имали идеје и иницијативу, па су искористили шансу да практично на тржишту преузму место.

Значајних улагања у последње време било је у саобраћајну инфраструктуру па су све улице у насељима ађанске општине покривене тврдом подлогом.Остаје да се постепено обнављају старије саобраћајнице. Тренутно се на укршатњу главних саобраћајница са атарским путевима граде отресишта, а ово улагање уз подршку Покрајинског секретаријата за пољопривреду вредно је 30 милиона динара.

Неславно је завршио некадашњи гигант металске индустрије Фабрика алатних машина “Потисје”, где се сада налази више мањих фирми, па тако “Стругови Потисје” са четрдесетак запослених се углавном бави ремонтом алатних машина које су ађански металци некада извозили широм света, ухлебљење је нашла италијанска фирма “Антарес” којсе преселила из Сенте, део је купио власник “Акотекса” која се бави производњом конзервисаног поврћа, власник из Новог Пазара још није започео посао у делу који је купио, а испостава словеначког “Литостроја” је отишла у стечај.

- У периоду транзиције у Ади се уздигло више приватних фирми која су израсла у већа предузећа, попут “Термометала” које је постало број један са 470 запослених и у наредној години планира упошљавање још око 50 – указује Билицки. – Општину Ада у приврендом смислу и даље вуче метална индустрија. Наши предузетници су знали да искористе традицију, одређене прилике, знање и искуство која у Ади постоји у металној индустрији. Поред тога трикотажа је значајна грана, мада је мање трикотажерских фирми него пре две деценије, међутим оне које су опстале, а њих је 23, имају јасно опредељена тржишта и своје партнере тако да добро функционишу. Успешна су и два већа кожарска предузећа са укупно 200 до 250 радника.  

У индустријској зони проширење планира фирма “ЛПО” која је у израелском власништву, присутан је огранак турске компаније за производњу алатних машина “Вендо”, фабрика конзерви “Акотекс”, затим произвођач пољопривредне механизације “Агромеркур”, нови погон почиње да гради ађанска фирма “Зупчаник”, произвођач торби “Белмил” проширио се на 5.000 квадратних метара пословног простора, присутан је “МК комерц” и још неке фирме.  Инфрастртуктура у индустријској зони је урађена улагањем Општине Ада, а и даље се улаже. Општина у свом власништву у тој зони скоро да и нема слободних плацева, али земљиште се постепено купује или када је то могуће локална самоуправа заинтересоване улагаче повезује са власницима, тако да се нађе одговарајуће решење. Према уверавању Билицког никада се није десило да је неки инвеститор био заинтересован и да у сарадњи са општином није нађено одговарајуће решење.

- Убеђен сам да у овом моменту је већи проблем да предузећа  нађу одговарајућу радну снагу него да радници нађу себи посао. Мањак радне снаге је евидентан и зато ће општина своје циљеве ускладити са новим изазовима и тако конципирати buyеt за идућу годину. Покушаћемо са неком новом идејом да одговоримо на ова дешавања – наглашава Билицки.

Реални сопствени приходи buyеta ађанске општине у овој години процењују се на око 500 милиона динара.

- Наду да ће у општинској каси бити више пара даје нам чињеница да смо од пре два-три месеца са просечним платама претекли неке околне општине које су у протеклих неколико деценија увек биле испред нас. Није свеједно колике плате послодавци исплаћују својим запосленима, а повећање плата је чињеница која нас радује јер ће то резултирати повећању buyеta за наредну годину – напомиње Билицки.

Већ десету годину економиста Золтан Билицки је на дужности председника ађанске општине, на коју је 2007. изабран са 28 година као најмлађи у историји Аде, али и на подручју Србије.

- Имао сам пуно идеја и када сма преузео ову функцију мислио сам да ствари могу да се решавају и брже. Међутим, кад човек упадне у одређени систем и када види како све функционише, онда постане свестан тога да не може да се баш све уради преко ноћи. Мислим да радимо стрпљиво и то доноси одређене резултате. Грађани су са овим нашим радом на неки начин задовољни, бар то су показали када је било потребно – оцењује Билицки, напомињући да дуг опстанак на функцији захтева да човек буде рационалан и прилагођава се политичким приликама.

- У сарадњи са покрајинским и републичким институцијама осећамо подршку - указује Билицки.

Уз подршку Покрајинског секретаријата за енергетику у овој години је избушена термална бошотина за будући велнес центар, сада су у току радови на комплетној реконструкцији зграда основних школа у Ади и Молу, а ове значајне инвестиције се реализују уз финансијску подршку Владе Србије. Председник општине Золтан Билицки додаје да су такође из државне касе недавно одобрена и средства за реконструкцију објекта Средње техничке школе у Ади, док се у договору са Националним саветом мађарске националне заједнице на локацији поред средњошколског центра улази у изградњу средњошколског интерната. Обавеза општине је да обезбеди пројекте и за то је управо расписана јавна набавка.

Текст и фото: Милорад Митровић