Tema “Dnevnika”: U Vojvodini će biti najduži tunel u Srbiji
Mađarske kompanije su zainteresovane za izgradnju Fruškogorskog koridora po modelu javno-privatnog partnerstva. To je izjavio ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto u razgovoru sa ministarkom građevinarstva i infrastrukture Zoranom Mihajlović, posle zajedničke sednice vlada Srbije i Mađarske.
Tema tog sastanka je bila saradnja dve države u oblasti infrastrukture.
Izgradnja Fruškogorskog koridora je kako je to navela Mihajvović važan projekat za Srbiju za koji je urađen deo projektne dokumentacije, a u narednom periodu će se razgovarati o modelima finansiranja. Podsetimo, o izgradnji Fruškogorskog koridora, odnosno brze saobraćajnice Novi Sad-Ruma aprila prošle godine ministarka je razgovarala i sa delegacijom kineske kompanije CRBC. Sa Kinezima je razgovarano o statusu projektne i planske dokumentacije i karakteristikama deonica na koje je projekat podeljen. Tad je razmatrana i mogućnost da se uporedo sa izgradnjom saobraćajnice izgradi i tunel za navodnjavanje iz Dunava, time bi se osim saobraćajnog povezivanja rešilo i navodnjavanje.
Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović je još početkom decembra 2015. godine potpisala sa direktorom Instituta za puteve Bratislavom Milićem ugovor vredan 93 miliona dinara za izradu idejnog projekta za izgradnju Fruškogorskog koridora. Projekat je podeljen u četiri deonice, u prethodnom periodu prioritet je bila đizrada projektne dokumentacije koju je finansirala država, generalni projekat je uradio Institut za puteve, a urađen je i prostorni plan posebne namene za taj putni pravac.
Brza saobraćajnica sa tunelom kroz Frušku goru važna je iz više razloga. Pre svega zbog toga što će zahvaljujući tunelu dužine 3,5 kilometra rasteretiti gust saobrajać kroz Irig, gde u proseku dnevno prođe između 10.000 i 12.000 vozila od čega oko 700 teretnih, što godinama predstavlja veliki problem za stanovnike Iriga. Koridor je osim toga važan jer će povezati tri opštine Novi Sad, Irig i Rumu koje imaju više od 370.000 stanovnika i oko 30.000 malih i srednjih preduzeća. Put dalje ide ka Šapcu, Loznici i granici sa Bosnom i Hercegovinom. Dakle, brza saobraćajnica je značajna ne samo za Vojvodinu nego i za državu, jer će povezati Srbiju sa Bih i Hrvatskom kao i širem okruženjem. U perspektivi biće to putni pravac koji će spojiti Vojvodinu sa zapadnom Srbijom kao i Koridor 10 i Koridor 11 sa Koridorom 5 c, pravcem Budimpešta – Osijek – Sarajevo – Mostar –Ploče.
Eksproprijacija najsloženiji posao
Najsloženiji posao koji treba da se uradi nakon izrade projekata i nabavke svih dokumenata jeste rešavanje imovinsko pravnih odnosa sa privatnicima koji na toj trasi gde prolazi brza saobraćajnica imaju imanje. Dugogodišnja praksa pokazuje da eksproprijacija može da odlaže početak igradnje.
Fruškogorski koridor će imati četiri kolovozne trake široke 3,5 metra, ali uprkos tome svrstava se u brze saobraćajnice a ne u auto-puteve jer neće imati zaustavne trake kao što to imaju auto-putevi. Saobraćajnica će prostirati od Kaćke petlje na putu Novi Sad –Zrenjanin, s auto-putem E-75 će se ukrštati kod benzinske pumpe “Minut”. Koridor sa novom saobraćajnicom dalje će voditi prema Dunavu, zatim preko Fruške gore do auto-puta Beograd – Zagreb. Brza saobraćajnica će na Sremsku stranu preći preko novog mosta koji treba da se izgradi kod Crkve Marije snežne u Petrovaradinu dalje će voditi prema Bukovcu preko tunela ispod Fruške gore. Tunel će ići prema petlji za Vrdnik, potom će se nastaviti ka Rumi gde će biti izgrađena
obilaznica.
Kroz Frušku 3,5 kilometra
Ključni građevinski objekat saobraćajnice Novi Sad – Ruma biće dvocevni tunel kroz Frušku goru koji će, svojom dužinomm od 3,5 kilometra, biti najduži tunel u Srbiji. Iz vizuelizacije koju je uradio Petar Dragić, a prema idejnom projektu Instituta za puteve možemo videti tačan potez putne deonice državnog puta koji će omogućiti bržu saobraćajnu vezu između Novog Sada i Rume, a samim tim i rasteretiti mesta od gustog saobraćaja poput Iriga.
O koridoru kroz Frušku goru govori se godinama unazad i dugo se selio iz jednog nerealizovanog projekta u drugi. Podsetimo, izgradnju poluautoputa uključujući tunel ispod Iriškog venca je 2007. godine najavljivala je i bivša pokrajinska vlast. Izgradnja koridora je trebala da bude završena do 2013. godine, međutim, sve je ostalo mrtvo slovo na papiru do dolaska nove Pokrajinske vlade predvođene Srpskom naprednom strankom i Igorom Mirovićem. Sada su Pokrajinska vlada, lokalne samouprave i ministarstvo građevinarstva i infrastrukture stvorili uslove da se krene u pregovore sa potencijalnim investitorima.
E. Marjanov
