Sud u punom sastavu, nova toga i Korhecu

Ta odluka stupila je na snagu u subotu, nakon što je objavljena u „Službenom glasniku”. Nikolić je, s liste od deset kandidata, za sudije imenovao Draganu Kolarić, Tijanu Šurlan, Vesnu Ilić Prelić, Tatjanu Babić i Tamaša Korheca. Skupština Srbije je u petak izabrala četiri sudije, između osam predloženih kandidata s liste koja je stigla s Andrićevog venca – Snežanu Marković, Milana Škulića, Miroslava Nikolića i Jovana Ćirića.

Time je izbegnuta blokada te sudske institucije nakon što je polovinom decembra istekao mandat osam sudija, dok je jednom sudiji funkcija prestala zbog ispunjenja uslova za starosnu penziju.

Član 172 Ustava Republike Srbije propisuje da USS čini 15 sudija, od kojih po pet biraju Narodna skupština, šef države i opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda. Oni se imenuju na mandat od devet godina. Sudijama izabranim na predlog VKS-a nije još uvek istekao mandat, te oni nastavljaju rad zajedno s jednim sudijom kog je izabrao parlament i koji je još uvek u mandatu. Mandat tih šest sudija ističe tek 2019. godine.



Mandat je, inače, istekao sudijama izabranim 2007: Dragiši Slijepčeviću, Mariji Draškić, Bosi Nenadić i Predragu Ćetkoviću, koje je za sudije Ustavnog suda izabrala Skupština Srbije, kao i Vesni Ilić Prelić, Oliveri Vučić, Dragani M. Stojanović i Katarini Manojlović Andrić, koje je na devetogodišnji mandat imenovao predsednik Srbije.

Sudiji Agneš Kartag Odri, koja je za sudiju Ustavnog suda imenovana odlukom predsednika Republike od 7. decembra 2007. dužnost sudije prestala je 7. jula ove godine zbog ispunjenja uslova za starosnu penziju.

Da bi bili izabrani za sudiju Ustavnog suda, svi kandidati moraju da ispunjavaju uslove koje propisuje Ustav. Najviši pravni akt predviđa da se sudija Ustavnog suda bira među istaknutim pravnicima s najmanje 40 godina života i 15 godina iskustva u pravnoj struci. Jedna osoba može biti birana ili imenovana za sudiju Ustavnog suda najviše dva puta. Predsednika tog suda biraju sudije Ustavnog suda, tajnim glasanjem, na tri godine.

Pažnju javnosti izazvala je najpre kandidatura, a potom i izbor Tamaša Korheca za sudiju Ustavnog suda. Savez vojvođanskih Mađara predložio je Korheca za tu funkciju, iako je zajedno da nekadašnjim funkcionerom te stranke Laslom Vargom u Subotici pre nešto više od godinu osnovao civilnu organizaciju Mađarski pokret, zbog neslaganja s politikom SVM-a. Nakon toga, SVM je izbacio oko 100 članova koji su bili  istovremeno i članovi MP-a.

Tokom aprilskih izbora, na koje je izašao i MP, Korhec je bio jedan od najoštrijih oponenata SVM-u. Sada je pokrajinski poslanik s liste MP-a. Korhec se pre mesec i po u Skupštini AP Vojvodine priključio novoformiranoj poslaničkoj grupi koju čini petoro do sada samostalnih poslanika – osim njega, tu su i Jelena Balašević, Amir Bislimi, Aron Čonka i Arsen Kurjački, a svi oni su u parlament ušli na listama različitih stranaka.

Korhec, koji je bio i predsednik Mađarskog nacionalnog saveta, tvrdio je da nikada nije bio član SVM-a, već samo simpatizer.

Šef poslanika SVM-a u Skupštini Srbije Balint Pastor izjavio je da je, imajući u vidu stanje i odnose u Vojvodini, za mnoge tvakvo imenovanje bilo iznenađenje, ali da je SVM predložio Korheca jer tu stranku „ne vodi osveta”.

– Naša zajednica zaslužuje da u njenom interesu rade svi, bez obzira na drugačije političko uverenje – kazao je Pastor. – Uradićemo sve da oni koji su stručni u svojoj oblasti imaju mogućnost da služe interesima mađarske zajednice. Nedvosmisleno je da je Tamaš Korhec među nama u stručnom smislu najadekvatnija osoba za takvu funkciju.

On je dodao da je „uz imenovanje priložena njegova biografija i odobrenje da će prihvatiti tu funkciju ukoliko bude izabran”.

U Mađarskom pokretu tvrde da ih je prihvatanjem kandidature Korhec stavio pred svršen čin. Zbog toga ga je MP pozvao da vrati mandat pokrajinskog poslanika, kao i sve funkcije na koje je izabran kao član tog pokreta.

S. St.

Posebna „moda” za Ustavni sud

Danas većina sudija u Evropi nosi toge, a kod nas je to jedan od kurioziteta vezanih za USS. Njihove toge su dugačke, tamnoplave, s dugim rukavima, plavim detaljima i ukrasnom zlatnožutom trakom. Žene sudije imaju i plavu ešarpu oko vrata, a predsednik suda preko toge nosi pozlaćenu kolajnu s medaljonom na kojem je grb Republike Srbije, a ispod grba je natpis „Ustavni sud”. Sudije su dužne da nose toge na sednicama Ustavnog suda u kojima učestvuje javnost. Svaki sudija je drži u ormanu u svom kabinetu, a ne smeju je iznositi van suda. Taj „modni” detalj uveden je u taj sud još 2009. godine.