Stefanović: Prava borba protiv korupcije počela tek sa Vučićem

Stefanović je istakao da u prilog te borbe govori to što je od 2014. do 2020. uhapšeno 160 direktora javnih preduzeća, predsednika opština, državnih sekretara, pomoćnika ministara, funkcionera na različitim nivoima.

“Svih ljudi za koje su se pronašli dokazi i za koje je obezbeđeno da se u sudskom procesu, pred sudovima koji su nezavisni i koji će odlučiti da li je neko kriv ili nije, pokrenu postupci i dođe do pravde za građane Srbije”, naveo je Stefanović u pisanoj izjavi.

On je naveo da do dolaska Aleksandra Vučića na vlast 2012. godine, i do njegovog preuzimanja funkcije sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost, nije bilo suštinskog, odnosno bilo kakvog napretka u borbi protiv korupcije.

“Naprotiv, korupcija u našoj zemlji bila je tolika da je EU morala u više navrata da interveniše i označi Srbiju kao zemlju ogrezlu u korupciji. Tada su 24 privatizacione afere, od mnogih stotina afera koje su potresale Srbiju, postale poznate širom evropskog kontinenta”, naveo je Stefanović.

Te privatizacije su, kaže, bile samo “vrh ledenog brega”, a ceo bezbednosni aparat morao je, kaže, da ćuti i da gleda “kako narko-dileri truju našu decu, dok su oni plenili svega tonu droge godišnje”.

"Koliko je ozbiljna borba protiv privrednog kriminala danas, govori činjenica da je Vučić taj koji je imao hrabrosti da udari u srce organizovanog kriminala, da pomene imena koje niko do tada nije sme da izgovori i smelosti da ohrabri državni aparat da podigne optužnice protiv onih koji su, samo par meseci ili godina ranije, sastavljali vlade Srbije", naveo je Stefanović.

Dodao je da je Srbija tek u vreme Vučićeve vlasti dobila bezbednosni aparat koji ne gleda kako se ko zove, da li ima nečiju partijsku knjižicu, da li ima novca ili ne, već jednako i nezavisno vodi istrage protiv tih ljudi.

"Zašto to ne odgovara danas ni Đilasu, ni Borku Stefanoviću, ni Mariniki Tepić, ni Jeremiću, niti bilo kome od njih? Zato što na ovakav način ne mogu da postavljaju partijski tužioce i sudije, kao što su radili. I ne mogu političari da odlučuju da li će neko da bude gonjen ili neće, da li je neko unapred kriv ili nije, već je to ostavljeno tužilaštvu i sudovima, baš kako nalaže zakon i vladavina prava”, kaže Stefanović.

Kada se govori o korupcionaškim aferama - ne treba da idu daleko od svojih redova, poručuje Stefanović.

"Treba da se sete najvećih korupcionaških afera koje su potresale Srbiju, koje su, nažalost, obavijene zakonskim okvirima koje je donosila tadašnja vlast. Zbog toga nije Srbija išla napred, već samo privatne kompanije – od Đilasovih do svih ostalih", navodi Stefanović.

Dodaje i da je u vreme prethodne vlasti bilo normalno da se plati 650 miliona dinara više za rekonstrukciju Bulavara kralja Aleksandra, da se tenkovi seku u staro gvožđe, da se u pogonima Železare u Smederevu gaje pečurke…, a sve to je, kaže, uništavalo budućnost građana.

"Prava borba protiv kriminala i korupcije počela je tek dolaskom Aleksandra Vučića na vlast. U vreme kada su odlučivali oni koji ga danas pominju, kriminal i korupcija bili su obeležje vlasti, i ne da nije bilo borbe, nego su je oni najsnažnije inspirisali", rekao je Stefanović.

Danas se, kaže, vidi da su za njih i Miroslav Mišković i svi ostali, zapravo uvaženi biznismeni.

"Svi oni samo čekaju da se ponovo dočepaju državne kase i zato ne postoji čak ni jedno saopštenje u kojem ne pokušavaju da relativizuju ono što je učinjeno u vreme njihove vlasti, jer očigledno su ponosni na rezultate kojima su njihove kompanije postale bogate, a državna kasa sve praznija", rekao je Stefanović.

Da nije bilo tako, ne bi Srbija, kaže, došla na rub propasti 2012. godine.

"Njihov pokušaj da se vrate na vlast pokazuje neutoljivu žeđ za foteljom, koja je očigledno jedini program koji imaju. Pored svog spiska lepih želja, za koje nam nikad nisu objasnili zašto ih nisu ispunili dok su bili na vlasti, postoji samo mržnja prema Aleksandru Vučiću i stalna poruka u kojoj, samo ako su oni u foteljama, samo ako su oni vlast, samo ako su oni ministri, mogu da budu zadovoljni i srećni", ocenio je Stefanović.

Za to se, podseća, pitaju građani, koji, uveren je, ne žele povratak "mafijaško-tajkunske hobotnice".

Stefanović je dodao i jednu, kaže, ličnu primedbu.

"Bio sam 5. oktobra 2000. godine sa Vučićem ceo dan. Bili smo na ulici i taj čovek je tog dana ispoljio neverovatnu ličnu hrabrost, o čemu nerado priča, ali se toga dobro sećam. I, za razliku od mnogih koji su se tog dana, iako su bili na drugoj strani, krili u mišjoj rupi, on to nije radio ni 2000-te, ni 2010-te kada su oni bili na vlasti, ni danas 2020-te godine, kada donosi najsloženije i najkompleksnije odluke koje se ne sviđaju svima", naveo je Stefanović.

I to je, dodaje, razlika između Vučića, sa jedne, i Đilasa, Borka Stefanovića i svih njih sa druge.

"Razlika kada imate nekoga ko je lider koji ne bira dobra ili loša vremena, ni priliku za političku korist, već donosi odluke koje su najvažnije za zemlju. To je razlika između državnika i politikanta”, zaključio je Nebojša Stefanović.

Zamenik predsednika SSP Borko Stefanović danas je, povodom konstatcije Aleksandra Vučića izrečene u intervjuu austrijskom dnevniku „Klajne cajtung“, o tome kako je „bilo mnogo korupcije" i da će biti većih promena u Vladi, upitao ako je to tako zašto niko iz sadašnje vlade nije uhapšen.

Stefanović je na FB nalogu SSP upitao predsednika i pitanje zašto nijedna korupcionaška afera nije dobila sudski epilog i ko je omogućio tu korupciju.

On je naveo i da je u vreme dolaska Vučića na vlast uhapšen biznismen Miroslav Mišković, te da postupak u slučaju "Luke Beograd" još nije okončan, jer, kako tvrdi, nema dokaza za ono što je optuženima stavljano na teret.