Srbija neće izručiti troje radikala

izručenje zbog suđenja povodom optužbi da su uticali na svedoke u postupku protiv Vojislava Šešelja.

Sudija za prethodni postupak doneo je  rešenje kojim se utvrđuje da nisu ispunjeni uslovi za predaju i hapšenje okrivljenih Petra Jojića, Vjerice Radeta i Jove Ostojića po nalogu Tribunala u Hagu, saopštio je SRS. Sudija je, kako se navodi, utvrdio da postoji pravna obaveza Republike Srbije da isporučuje samo okrivljene za najteže ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti. Za optužene zbog nepoštovanja suda ta obaveza ne postoji, navodi se u saopštenju.

Ta odluka, međutim, nije još pravosnažna. Konačnu odluku će doneti tročlano veće tog suda.

Vjerica Radeta, Petar Jojić i Jovo Ostojić  su saslušani pred sudijom Odeljenja za ratne zločine za prethodni postupak povodom zahteva Haškog tribunala za njihovo hapšenje i izručenje. Haško tužilaštvo ih je optužilo da su vršili pritisak na dvojicu svedoka Tužilaštva da svedoče u korist Šešelja, nudeći im protivusluge.

Lider SRS-a Vojislav Šešelj je u martu prvostepenom presudom Tribunala u Hagu oslobođen svih optužbi za ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba i za proterivanje Hrvata iz Vojvodine. Tužilaštvo Haškog tribunala je najavilo žalbu na tu presudu, kojom će tražiti od žalbenog veća da preinači presudu i Šešelja proglasi krivim ili da presudu ukine u celosti i naloži ponavljanje suđenja.

Iako u Evropskoj komisiji najavljuju analizu odluke Višeg suda u Beogradu o neizručivanju troje funkcionera Srpske radikalne stranke Tribunalu u Hagu, očekivanje Brisela i dalje je nepromenjeno – doći do konsenzusa među zemljama članicama i što pre otvoriti poglavlje 23 u pregovorima sa Srbijom, rečeno je Tanjugu u EK-u.

Povodom informacije o odluci Višeg suda u Beogradu o nepostojanju uslova za izručenje troje prvnih savetnika Vojislava Šešlja Hagu, u Evropskoj komisiji podsećaju na to da postoji obaveza Srbije za punom saranjom s Tribunalom. Dodaje se da se ta saradnja redovno procenjuje, a zaključci iznose u godišnjem izveštaju o napretku zemlje u procesu evrointegracija.

– Mi podržavamo rad Tribunala i jasan je naš stav povodom pune saradnje – objašnjava portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič. – Isto tako, sud mora da samostalno obavlja svoj posao.

Ona je u izjavi za Tanjug ponovila da se kontakti i rad među zemljama članicama nastavljaju i da „Evropska komisija očekuje otvaranje poglavlja 23 sa Srbijom čim se postigne neophodna konsenzus”. U Evropskoj komisiji kažu da se radi s „jasnom idejom i da svi napori idu u pravcu da se nova poglavlja u pregovorima Srbije o članstvu u EU otvore što pre”. Istovremeno, u Briselu se ne navodi mogući vremenski okvir niti procenjuje da li je nastojanje Holandije, kao predsedvajuće Savetu EU, da poglavlja 23 i 24 budu otovorena do kraja juna, i dalje ostvarivo.

E. D.

EK: Zahtevi Hrvatske nisu prihvatljivi

U diplomatskim izvorima EK-a i  ponavljaju da zahtevi Hrvatske, kojima se blokira otvranje poglavlja 23, nisu prihvatljivi niti Evropska komisija „modifikuje” svoj stav prema nekom od tih pitanja, kako je nedavno bilo reči u nemačkim medijima. Ponavlja se tako ocena da pitanje generalne jurisdikcije ne postoji kao EU kriterijum, da se prava nacionalnih manjina moraju jasno poštovati, ali i urediti u bilateralnim kontaktima dveju zemalja. Kada je reč o trećem zahtevu Hrvatske, za punom saradnjom Srbije s Tribunalom u Hagu, u Evropskoj komisiji kažu da je njihova procena ostvarene pune saradnje navedena u godišnjem izveštaju o napretku Srbije. Istovremeno, u Briselu se dodaje da Hrvatska nikada nije zvanično precizirala da se njeni zahtevi o punoj saradnji Srbije s Hagom zasnivaju na hapšenju i izručenju troje pripadnika SRS-a.