Srbi i Slovaci prijateljuju još od Majske skupštine 1848.

Član Pokrajinskog odbora za obeležavanje jubileja Pavel Surovi, koji je i direktor Kulturnog centra „Kisač” u istoimenom mestu, kaže za „Dnevnik” da prikuplja istorijsku građu o ulozi Slovaka u tom značajnom događaju, da bi Kulturni centar pripremio na slovačkom i srpskom jeziku izdanje o znamenitim Slovacima – delegatima na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu 25. novembra 1918. godine.

„Za nas Slovake u Vojvodini održavanje Velike narodne skupštine u Novom Sadu jeste važan istorijski događaj jer je tada i kod Slovaka na ovim prostorima bila velika želja za slobodom i svi su se, zajedno sa Srbima i Bunjevcima, okupili oko tog cilja“, navodi Surovi.“Naši delegati su takođe učestvovali u donošenju važne odluke o prisajedinjenju.  Na Velikoj narodnoj skupštini je bilo 62 delegata Slovaka, među njima i dr Ljudovit Mičatek, jedan od pet predsedavajućih Velikoj narodnoj skupštini. Njegovo ime stoji na dve odluke Skupštine.“

Napominje da mu je lično ukazana velika čast time što ga je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović izabrao za člana Odbora za obeležavanje 100 godina od prisajedinjenja vojvođanskih oblasti Kraljevini Srbiji. Surovi je i započeo istraživanje o tome ko su bili ti Slovaci učesnici Velike narodne skupštine jer se malo zna, ne samo o tom događaju nego i delegatima koji su proglasili prisajedinjenje. Surovi priča da je u protekla tri meseca pročitao „tonu” materijala, starih časopisa iz tog vremena da bi došao ne samo do imena delegata nego i do njihovih biografija i fotografija.

„Zahvaljujući Miroslavu Brni i Janu Pavlovu, dvojici kolekcionara koji imaju fotografije stare više od sto godina, uspeo sam da dođem do fotografija nekih znamenitih Slovaka iz tog perioda“, navodi Surovi. 

Kaže da je velika povezanost Srba i Slovaka počela još od Majske skupštine 1848. godine. Dr Ljudovit Miloš Mičatek, jedan od osnivača časopisa „Dolnozemski Slovak”, koji je počeo da izlazi 1902. godine, zapisao je da su „Srbi veliki brat koji čuva malog brata Slovaka”.

„Ljudovit Mičatek i njegov brat Vladimir su bili delegati Velike narodne skupštine. Oni su bili sinovi učitelja i sveštenika Branislava Mičateka koji se iz Slovačke doselio u Kisač gde je učio 300 dece. Ljudovit je imao advokatsku kancelariju u Novom Sadu, a Vladimir se bavio poezijom“, navodi naš sagovornik.

Novosadski pravnik dr Miloš Krno, prijatelj Jaše Tomića, takođe je bio znameniti Slovak. Osnivač je Slovačke banke u Novom Sadu, koja se nalazila u Šafarikovoj ulici. Bio je i vlasnik i urednik političko-društvenog časopisa „Dolnozemski Slovak”. U njegovoj banci su se često sastajali prvaci Velike narodne skupštine, ali Krno nije dočekao sazivanje Skupštine jer je umro 1917. godine.

„Jaša Tomić je na Velikoj narodnoj skupštini rekao da je velika nesreća što Krno nije doživeo prisajedinjenje jer bi ga on rado video kao predsednika Narodne uprave, odnosno tadašnje pokrajinske vlade. Tomić je, naime, smatrao da bi se Krno, kao veoma uspešan bankar i političar, veoma dobro snašao i na funkciji predsednika Narodne uprave“,navodi Surovi. 

U Narodnoj upravi, koja je formirana posle Velike narodne skupštine, pravosuđe je vodio Slovak Kazimir Augustus Rat iz Bačkog Petrovca, okružni sudija za vreme Prvog svetskog rata u Novom Sadu, Valjevu i Kruševcu, a Jan Čajak je dobio funkciju u Sekretarijatu za kulturu, dok su u Velikom narodnom savetu (skupštini), koji je imao 50 članova, pet bili Slovaci.

„Ta želja za slobodom, buđenje narodne svesti i požrtvovanost kod Slovaka zajedno sa Srbima početkom 20. veka sve do prisajedinjenja, mislim da su neponovljivi. Smatram da takvo zajedništvo kod Slovaka kakvo je tada bilo danas mnogo nedostaje“, ocenjuje Surovi.  

Eržebet Marjanov