Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Srbi i Albanci nisu neprijateljski narodi

10.07.2018. 15:57 17:10
Piše:
Foto: Tanjug (D. Kujundžić)

BEOGRAD: Međunarodna konferencija "Srbi i Albanci - kojim putem dalje", u organizaciji agencije Tanjug i albanske agencije ATA, završena je danas posle podne zaključkom da Srbi i Albanci nisu neprijateljski narodi.

Momčilo Pavlović sa Instituta za savremenu istoriju kaže da su srpski i albanski narod osuđeni na sporazum i suživot.

"Ma koliko se razdvajali oni će se sresti u EU pre ili kasnije", uveren je Pavlović, kojia smatra da ne postoji nikakvo konačno rešenje, ali da treba tragati za održivom solucijom i zdravim kompromisom, kojim bi svi bili pođednako zadovoljni i nezadovoljni.

Najbolje rešenje, prema njegovim rečima, je ono koje je celovito.

Bodo Veber iz berlinskog Saveta za politiku decentralizacije rekao je da je veoma optimističan, jer se prešlo iz faze dijaloga ka konačnoj fazi, mada je isto tako uveren da je kasno za kompromis te kaže da se nalazimo sada u međufazi u kojoj je legitimno političko spinovanje u cilju odlaganja poslednje faze, koja će svakako uslediti.

Izrazio je uverenje da je za Srbiju na putu ka EU manji problem Kosovo nego što je uspostavljanje vladavine prava.

Ocenio je da čim političari prepuste život normalnim ljudima više neće biti problema.

Ardian Hačkaj sa tiranskog Instituta za saradnju i razvoj naglasio je da postoji mnogo primera dobre saradnje srpskog i albanskog naroda, te da po strani treba staviti probleme i govoriti o saradnji. 

"Ako se budemo skoncentrisali samo na probleme naćićemo se za par godina kao starci koji će svoju decu gledati kako žive u inostranstvu. Treba da se borimo za mlade", naglasio je.



Mustafa Nano, albanski novinar, ukazao je da albanski premijer Edi Rama nije nacionalista i šovinista, i da on nema nikakve veze sa nacionalizom i fanatizmom, ali da se prikazuje kao nacionalista kako bi osvajao glasove birača.

Politička klasa, prema njegovim rečima, treba da se odrekne takvog osvajanja političkih poena.

Liht: Celo društvo treba da rešava odnose Srba i Albanaca

Društvena zajednica mora biti uključena u rešavanje odnosa između Srba i Albanaca jer, uzajamne predrasude i manjak znanja jednih od drugima postoje već duže vreme, ukazala je predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht.

Liht je na konferenciji "Srbi i Albanci - kojim putem dalje" u organizaciji Tanjuga i albanske novinske agencije ATA rekla da akademska zajednica i mediji imaju ključnu ulogu u tom procesu dalje saradnje, ali i napomenula da dve zemlje nisu jedine koje se nalaze u tako teškoj situaciji. 

"Takav je slučaj i sa Poljskom i Nemačkom. Međutim, kod njih postoji stalna debata između istoričara dve zemlje. Mislim da je to veoma važno. Hajde da prepustimo razgovor o istoriji ekspertima, da im pomognemo da sednu zajedno. A mi da se usresredimo na budućnost kroz proaktivnost", poručila je Liht. 

Ona je naglasila da je značajna ramena eksperata dve zemlje. 

"Razmena stručnjaka je nešto što je potrebno. Da ne zaboravimo da je veliki odliv mladih ljudi u obe zemlje, i na Kosovu. Na kraju balade ostaće stari ljudi koji će ići svojim putem ka kraju života, oni će ostati jedini učesnici debate", veruje Liht. 

Predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša kaže da ima puno toga zajedničkog u krvi i Srba i Albanaca, a da još pomalo radimo u "rukavicama". 

Primetio je da od 157 opština i gradova u centralnoj Srbiji, Allbanci žive u 150, te pita šta je sa pozitivnim primerima i dodaje da su, na primer, Pećku patrijaršiju sačuvali Albanci, a da, osim toga ima i mnogo drugih zajedničkih stvari. 

Mi kao Matica spremni smo da se izvinimo i pružimo ruku ali očekujemo i oproštaj i Srbije, dodao je.

"Hajde da granice ostavimo za kraj, jer u svakodnevnom životu ima puno pitanja koja su pozitivna i gde se može sarađivati", poručio je Beriša. 

Poslanik albanske manjine u srpskom parlamentu Fatmir Hasani kaže da oni žele pozitivno da doprinesu razgovorima, ali da se kao manjina odvajaju kao taoci lošeg stanja opšteg i odnosa Beograda i Prištine.

Na nama se prvo ogleda taj revanšizam, kaže on, a kao primer navodi to što su vojni avioni veoma nisko leteli iznad Preševa posle hapšenja Đurića.

"Zamera se što se radi jednostrano- za srpsku manjinu na KiM se sve priprema, imaju tri ministra... a mi nemamo ništa i zato tražimo recuprocitet. Zapostavljeni smo od sve tri strane", zaključio je. 

Surlić: Bez rešenog pitanja KiM nema relaksacije odnosa

Upoznavanje naroda, pružanje međusobne pomoći, kao i saradnja na putu ka Evropskoj uniji može pomoći boljem odnosu između Srbije i Albanije, smatra Ardian Hačkaj iz Instituta za saradnju i razvoj iz Tirane, dok je Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu ocenio da bez rešavanja pitanja KiM ne može doći do relaksacije odnosa između dve zemlje.

Hačkaj je na konferenciji “Srbi i Albanci - kojim putem dalje" koju su organizovale Novinska agencija Tanjug i albanska agencija ATA rekao da bi zemlje Zapadnog Balkana mogle da pomognu EU da se izbori sa svojim problemima, a govoreći o oblastima u kojima bi dve zemlje mogle da sarađuju, Hačkaj je istakao da treba ići korak po korak, od poltiičara do građana.

"Sa politike da se pređe na građane, sa velikih kompanija saradnja treba da se prelije na mala i srednja preduzeća. Treba više da uključimo mlade i da im olakšamo kooperaciju jer oni nisu opterećeni teretom prošlosti", rekao je on.

Prema njegovim rečima, Srbija i Albanija treba zajedno da lobiraju na primer kada je reč o Belrinskom procesu ili da se zajedno izbore za veći budžet za Zapadni Balkan kod Evropske unije. Budžet sada jeste malo veći, ali je, kako kaže, manji u odnosu na ono što su dobijale Rumunija i Bugarska.

Surlić je primetio da je akademska saradnja jeste nužna između Srba i Albanaca ali je, primećuje, uslovljena trenutnim političkim odnosima i ekscesima na terenu.

Smatra da je potrebna institucionalizvana organizovanost, jer individualna saradnja ne dovodi do željenog efekta, odnosno dolazi do pojedinaca, ali ne i do većinskog mišljenja.

"Bez resavanja pitanja KiM ne može doći do relaksacije odnosa između Srba i Albanaca i to je činjenca", rekao je Surlić i ukazuje da infrastrukturni projekti dovode do boljeg života građana, da su oni neretko predstavljeni drugačije.

Kao primer naveo je autoput Beograd-Tirana, preko Niša i Drača koji u Albaniji vide kao "podvalu" Beograda da se povežu Niš i Priština, a drugi to vide kao doprinos "velikoj Albaniji".

"Treba podržati političke elite koje u u okviru Berlinskog procesa osnažuju infrastrukturne projekte, jer takvi projekti doprinose saradnji i pomirenju, i ne naglašavati one koji osuđuju takvu vrstu projekata", rekao je Surlić.


Dačić: Uporedimo prava Srba na KiM i Albanaca na jugu Srbije

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas povodom najave albanskih partija sa juga Srbije koji će zahtevati poštovanje reciprociteta u odnosu na ono što dobije sever pokrajine, odnosno Srbi koji tamo žive u Briselskom dijalogu, da svaka tolerancija ima granicu.

On je u irenočnom tonu rekao kako bi baš voleo da poredi prava Srba na Kosovu i Albanaca na jugu Srbije. i dodao:

"Savetujem im da se ne igraju, svako strpljenje i svaka toleracnija ima granicu. Reagovaćemo politicki i ako treba i na drugi način. Ako misle da će provocitati bezbednost i stabilnost i da smo mi laka meta, milslim da se varaju. Ostavite se toga, okrenite se politici i dijalogu", poručio je Dačić.

Kako kaže, Priština neće da ispuni ono što je potpisala u Briselu, a to je formiranje ZSO, a sada se govori da oni traže neka prava koja nemaju. 

Podsetio je da su ovakvi ideje, odnosno zahtevi za izdvajanje iz centralne Srbije i pripajanje Kosovu, postojali i pre političke krize, a da na sajtu prištinske vlade već deceniju stoji da kada primaju delegacije Albanaca sa juga Srbije, navode da je reč o delegaciji istočnog Kosova, što je kako kaže, politička taktika. 

“Prema tome, ja savetujem (Hašima) Tačija i ostale iz Prištine da se okrenu da rade ono što su se dogovorili u Briselu. Ako hoće, ako neće ne moraju, a ove fatamorgane koje žele da prave u Preševu i na drugim stranama neka ostave za neka druga vremena”, poručio je Dačić. 

Dačić kaže da je Srbija spremna za kompromis sa Kosovom, ali da Priština, verujući da je to završena stvar, nema impuls za to.

Dačić je, govoreći na konferenciji o srpsko-albanskim odnosima u organizaciji agencija Tanjug i ATA, podsetio da je on sa Hašimom Tačijem započeo dijalog u Briselu. 

Kada su se sreli kod Ketrin Ešton, to javnost nije znala dok nisu objavili sliku, to je bila istorijska vest, a danas, kaže Dačić, nije. 

"Priština misli da je to sve već rešeno i nemaju impuls za kompromis. Mi verujemo da možemo da idemo u pravcu kompromisa, ali bez jednostranih akata", ističe Dačić.

Komentarišući to što ga kosovski ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli optužuje da mu "kvari posao" povlačenjem priznavanja Kosova, on kaže da ta činjenica samo potvrđuje da proces nije doveden do kraja.

"Kad slušate razgovor kod Mogerini mislite da ste na dobrom putu, ali čitam sad vesti o hapšenju Srba na Kosovu - znači jedan korak napred, dva nazad. Nije lako. Nije jasna situacija pa da se favorizuje neko rešenje", smatra Dačić.

Kako kaže, kad je reč o Kosovu, uglavnom postoje dva stava - da je Kosovo nezavisno i da je deo Srbije - a, ističe on, život je negde između. 

"Problem je i politička nestabilnost na Kosovu, dok kod nas to njje slučaj. Na Kosovu svi traže alibi da se nešto ne sprovede", konstatovao je on.

Nama nije interes da blokiramo albanski narod, ističe Dačić, ali nemojmo da potcenjujemo pitanje teritorije.

"Teritorije i žene su uvek bile razlog velikih sukoba. Moramo da uvažavamo legitimne interese i jednih i drugih", kaže on dodajući da je cela borba na Kosovu bila za teritoriju i stvaranje države, a ne za demokratske vrednosti.

Dačić dodaje da nema otvorenih pritisaka na Srbiju da prizna Kosovo, ali da ne možemo da uđemo u EU ako neka zemlja ne da svoju saglasnost.

"Ako Priština ne bude spremna za kompromis, vizna liberalizacija je možda nešto najviše što Kosovo može da dobije od EU", zaključio je on.


Pavlović: EU da da dobar okvir pa tek onda standardi

Momčilo Pavlović sa beogradskog Instituta za savremenu istoriju rekao je danas da resenje za Kosovo nije jednostavno i ne može se naći preko noći jer su problemi viševekovni.

"Istorijska iskustva se mogu iskoristiti ali istorijom se ne može promeniti sadašnjost. Odnosi Beograda i Tirane mogu relaksirati odnose na Kosovu", rekao je on na panelu "Kako promeniti negativnu percepciju" u okviru kobferencije o srpsko-albanskim odnosima u organizaciji Tanjuga i agencije ATA.

Kako je naveo, i da Srbi danas priznaju realnost i nezavisnost Kosova, problem Albanaca i Srba na Balkanu opet ne bi bio rešen i ništa se ne bi značajnije promenilo. 

Rešenje je, po njemu, u celovitisti rešavanja i albanskog i srpskog pitanja.

"Postoji albansko pitanje na celom Balkanu, u Srbiji na Kosovu, ali i u Makedoniji i Crnoj Gori ali postoji i srpsko pitanje na prostoru bivse Jugoslavije, najviše izrazeno u BIH", ističe on.

Pavlović kaže da bi priznanjem Kosova Albanci imali dve praktično etnički čiste države na malom prostoru.

"Šta je tu budućnost-pa sukobi kad tad", smatra on.

Ipak, ističe da bez pomoći međunarodne zajednice, pre svega EU, dve strane ne mogu naći rešenje.

On ističe da je Amerika ta koja je promenila realnost na Kosovu.

"Srbi i Albanci se razumeju, dele istu sreću i patnju, ali su siromašni i zele širu integraciju a to je EU.", kaže on.

Pa neka EU napravi dobar okvir za pristupanje, ne pidržavajući nikog posebno,a okvir da istovremeno, ne podržavajući nikog posebno, a standardi neka se diktiraju odgore, zaključio je Pavlović.

Nano: Srbi i Albanci da ne razgovaraju isključivo o Kosovu

Novinar Mustafa Nano veruje da bi razgovor Srba i Albanaca trebalo preusmeriti sa Kosova i na druge teme, jer je to ključ saradnje dva veoma slična naroda u budućnosti. 

"Fokusiranjem samo na Kosovo ostaćemo okovani kuglom koja nas drži u mestu. Ono što me može učiniti optimističnijim je da usmerimo diskusiju u drugom smeru. Znamo da problem oko KiM postoji I da mora da bude rešen ali, ako se previse fokusiramo na njega bićemo taoci diskusije I ništa nećemo postiće", poručio je Nano na konferenciji "Srbi i Albanci - kojim putem dalje", u organizaciji Tanjuga i albanske novinske agencije ATA. 

On je rekao da nije saglasan sa nekima od panelista da postoji dosta razlika između dva naroda I istakao da se u Beogradu oseća kao kod svoje kuće. 

"Dakle, dobro se osećam ukoliko zaboravimo pitanje Kosova. Gospodin Bodo Veber i ja imamo jednu stvar koju delimo - da obojica volimo Srbiju i to nije šala. Smatram da je način na koji Srbi razmišljaju vrlo sličan meni, i ništa nije toliko različito u srpskom i albanskom pogledu na svet. Na to bi trebalo da se fokusiramo", poručio je Nano. 

Dodao je i da emisija koju vodi nosi naziv "Provokacija", što je srpska reč, a da je time hteo da pošalje poruku da niko od Srba nije stranac u Albaniji i da postoji prijateljski odnos. 

"Mnogi su postavljali pitanja kako sam mogao da izaberem tu reč. Ali, generalno gledano ona nije izazvala ništa veliko, prihvaćena je", objasnio je novinar. 

Nano je napomenuo da dobra iskustva ima i sa srpskim novinarima, kao što je Zoran Panović iz lista "Danas", sa kojim, kaže, već nekoliko meseci razmenjuje članke, stavove albanskog i srpskog naroda, iako su mu neke kolege rekle da je to nemoguće. 

"Ono što nas razdvaja je kosovsko pitanje - ništa drugo, naša komunikacija se odlično odvija I rešili smo da se usresredimo na, ne samo kosovsko pitanje, već i kritiku loših stvari u obe države", dodao je Nano. 

On je kritikovao stavove ljudi koji smatraju da saradnja između novinara dve zemlje nije dobra, pa poručio da moramo da otvorimo naše umove i budemo širokogrudi. 

Takođe, ukazao je da smatra da bi predsednik Srbije Vučić i albanski premijer Rama trebalo da ohrabruju nacionalne manjine u Srbiji i Albaniji da se osećaju kao deo države u kojoj žive, I pored toga što će zadržati svoj identitet.

"Trebalo bi Rama da im kaže: Vi ste deo Srbije, integrišite se jer ste deo srpskog sveta", poručio je Nano. 

Veber: Kasno za kompromis

Bodo Veber, iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije, ocenio je danas, na međunarodnoj konferenciji "Srbi i Albanci – kojim putem dalje?", u organizaciji agencije Tanjug i albanske agencije ATA, da je nažalost prošlo vreme za rešavanje normalizacije Beograda i Prištine putem kompromisa.

Veber je, učestvujući na panelu „Kako da promenimo negativnu percepciju“, rekao da normalizacija odnosa Beogarda i Prištine, Albanaca i Srba neće ići putem suočavanja srpskog društva sa prošlošću, već sa realnošću.

"Kosovo je otišlo od Srbije i u dijalogu neće biti rešavanja putem kompromisa", uveren je on, dodajući da je Srbija u ranijim pregovorima propustila šansu da se dođe do kompromisnog rešenja, koje je bilo moguće 2011. ili 2013.

Kritikovao je što je srpska politika tri decenije instrumentovalizovala pitanje Kosova, te dodao da je obmanjivanje javnosti da Srbija može da vrati proces na put ka kompromisu.

"Srbija priznavanjem realnosti ne može dobiti Kosovo, ali može dobiti to da ne bude i dalje nedovršena država", smatra Veber.

Takođe ukazuje da priča o istorijskom pomirenju dva naroda predstavlja zloupotrebu sa ciljem podele Kosova.

Rešavanje odnosa Srba i Albanaca, prema njegovim rečima, ne može ići putem Tirana-Beograd, već najvećim delom preko rešavanja odnosa Beograda i Prištine.

Istovremeno je ocenio da je neophodan preokret oko Zajednice srpskih opština, kritikujući da se vodi diskusija oko toga ko vlada teritorijom, a ne kako se vlada.

"Bez tog preokreta u razmišljanjima mora se reći da su dijalogom Albanci sa Kosova dobili najmanje, Srbija najviše, ali zato Srbi na Kosovu gotovo ništa", smatra Veber.

Takođe smatra da se pitanje autonomije pogrešno postavlja, jer je autonomija RS pokazala da nije ništa donela Srbima u BiH, pošto imamo situaciju da mladi u Foči ne mogu da pređu granicu ka Srbiji, ali ne što im je zabranjeno, već iz ekonomsko-socijalnih razloga.

U svom orbaćanju on se osvrnuo i na izjavu selektora srpske fudbalske reprezentacije Mladena Krstajića, dodajući da podržava kritiku nemačkog sudije na meču sa Švajcarskom, ali da deo izjave u kojoj traži da sudija mora da završi pred Haškim tribunalom, pokazuje kako srpsko društvo gleda na bližu prošlost.

Dalje on je kritikovao i albanskog premijera Edija Ramu rekavši da ima tendenciju da glumi oca albanskog naroda.

"Mogao bi naučiti od nedavne istorije Srbije, da je loš koncept glumiti oca nacije, jer otac neće stradati na kraju već deca. Treba poštovati granice, i u tim okvirima pomagati. Izjava o ocu svih Albanaca je štetna po albanski narod", naglasio je Veber.

Takođe je ocenio žalosnim odluku EU o odlaganju pristupnih pregovora sa Makedonijom i Albanijom.

Na kraju je poručio da se EU neće raspsasti, već će se menjati, a i da je proces proširenja nezaustavljiv.

Janković: Saradnja Srba i Albanaca ključ bezbednosti na Balkana

Srbi i Albanci su dva naroda koja su živela pod istim nebom, često strahujući od protivnika koji su ih svađali, ali danas je njihova saradnja i mir ključ bezbednosti na Balkanu, poručila je danas poverenica za ravnopravnost Brankica Janković na konferenciji "Srbi i Albanci - kojim putem dalje". 

Ona je u tome saglasna sa govornicima te konferencije, u organizaciji Tanjuga i albanske novinske agencije ATA, koji su saradnju dve zemlje istakli kao prioritet. 

Odnosi Srba i Albanaca su duboko ukorenjeni nepravdom i podeljeni oko kosovskog pitanja, ukazuje ona. 

"Ne poznajemo se dovoljno, strahujemo jedni od drugih, gušimo se tražeći razlike a ne sličnosti. Danas imamo ljude koji hoće rešenje", poručila je Janković. 

Poverenica je ukazala na veliki značaj konferencije za dalji odnos dva naroda, i dodala da je posebno važno što je danas pomenut jedan od najvećih problema - sloboda kretanja, koji bi trebalo omogućiti jednako bez diskriminacije za oba naroda. 

"Da jedni drugima ne stavljamo prepreke, kad nam ih već EU postavlja", zaključila je Janković. 

Ambasador Italije u Beogradu Karlo Lo Kašo saglasan je da je ključna uloga Albanije i Srbije za stabilnost u regionu. 

On je napomenuo da Italija, baš zbog toga, ima odlične odnose sa obe zemlje, i podsetio da je u tom cillju dogovoreno da se organizuju sastanci ministara spoljnih poslova tri zemlje, a da je poslednji bio u februaru ove godine.

"Moramo da se upoznajemo bolje, ali i da svi budemo zajedno. Trebalo bi svi da budemo zajedno, ali nema sumnje da je evropska perspektiva pokretač procesa, a bolja saradnja ključ politike čiji je cilj prosperitet", poručio je Lo Kašo. 

Paneliste i prisutne je pozdravio i jedan predstavnik albanske nacionalne manjine u Srbiji koji je istakao da se konferencija dešava u pravom trenutku, jer je i dijalog u toku. 

On je rekao da Nacionalni savet Albanaca ima dosta problema koje je moguće rešiti samo uz volju i poštovanje obe države. 

"Ova konferencija je dobra inicijativa i trebalo bi konkretnije da se razgovara. Mi Albanci želimo da imamo naša prava jer nam to omogućuju zakoni, domaći i međunarodni i ustav", poručio je.

Piše:
Pošaljite komentar
Kosovski specijalci hapsili u srpskim selima

Kosovski specijalci hapsili u srpskim selima

10.07.2018. 10:56 10:57
Popović: Zbog nasilja nad Srbima prekinuti pregovore sa Prištinom

Popović: Zbog nasilja nad Srbima prekinuti pregovore sa Prištinom

10.07.2018. 15:54 15:56