„Soko” od sutra za 36 minuta prelazi deonicu od 70,7 kilometara
NOVI SAD: Nakon četiri i po godine od početka gradnje pruge za vozove koji razvijaju brzinu do 200 kilometara na sat između Beograda i Novog Sada, i tri godine od prekida železničkog saobraćaja između glavnog grada i vojvođanske prestonice, sutra će zvanično ponovo biti uspostaljen saobraćaj na toj trasi.
Savremeni vozovi, najmoderniji u regionu, „KIŠ 200“, švajcarske kompanije „Štadler”, koji su na nedavno zvršenom konkursu dobili ime „Soko“, saobraćaće novom prugom na relaciji Beograd-Novi Sad brzinom od 200 kilometara na čas. Taj najsavremeniji voz u regionu je istovremeno i prvi brzi voz u istoriji srpske železnice, koji će udaljenost između Beograda i Novog Sada prelaziti za 36 minuta. Reč je o jedinstvenom luksuzno i komforno opremljenom dabl-dekeru, sa 316 sedišta, wi-fi, mini-barom, kao i mestima za smeštaj putnika sa smanjenom pokretljivošću.
Izgradnja brze pruge između Beograda i Budimpešte najveći je i najznačajniji investicioni i infrastrukturni projekat u ovom delu Evrope. Projekat u Srbiji odvija se u tri faze i deonice, od kojih su dve završene: Beograd – Stara Pazova i Stara Pazova – Novi Sad, dok su radovi od Novog Sada do Subotica, odnosno Kelebije i državne granice u toku. Pruga od Beograda do Kelebije duga je 183 kilometra, a vrednost čitavog projekta, od Beograda do Subotice, je oko 2,2 milijarde dolara. Finansira se iz kredita Ruske Federacije i kineske EKSIM banke, kao i iz budžeta Republike Srbije.
Radovi u Srbiji otpočeli su u avgustu 2017. godine izgradnjom najvećih infrastrukturnih objekata- tunela i vijadukta „Čortanovci“, na trasi pruge između Stare Pazove i Novog Sada, duge 36,2 kilometra. Ta dva grandiozna objekta završena su 22. aprila prošle godine, šest meseci pre planiranih rokova. Osim njih na trasi od Stare Pazove do Novog Sada sagrađeno je još 60 novih objekta - mostova, galerija, vijadukta, podvožnjaka, nadvožnjaka, pothodnika i propusta, a nešto manje treba i do Subotice da bude podignuto. Sedam meseci posle radova na vijaduktu i tunelu u Čortanovcima, 16. marta 2018. godine krenula je rekonstrukcija i modernizacija otvorene pruge Stara Pazova – Novi Sad. Poslednje šinsko polje ruska kompanija RŽD Internešnel, koja je bila zadužena za prvu deonicu brze pruge od Stare Pazove do Novog Sada, položila je 24. avgusta 2021.
Tunel i vijadukt ponos brze pruge
Tunel i vijadukt u Čortanovcima, najveći su infrastrukturni i investicioni železnički projekat u ovom delu Evrope. Tunel se sastoji od dve cevi, svaka sa po jednim kolosekom, ukupne dužine 2,2 kilometra. Desna cev, dužine 1.086,5 metara, probijena je 3. aprila 2020. Godine. Leva, duga 1.156 metara, prokopana je dva meseca kasnije, 5. juna. Vijadukt se proteže neposredno uz desnu obalu Dunava, dug je oko tri kilometra i nosi ga 59 stubova, od kojih su pojedini visoki 26 metara, što odgovara visini osmospratnice.
Između Stare Pazove i Novog Sada rekonstruisane su i uređene železničke stanice, takav je slučaj sa staničnim zgradama u Inđiji, Petrovaradinu i Novom Sadu, dok su u Beški i Sremskim Karlovcima sagrađene nove, s tim što je u Beški nova podignuta na drugom mestu,a karlovačka se nalazi nedaleko od stare. Ukrsnica Karlovački vinogradi je rekonstruisana i dograđen je još jedan kolosek zbog industrijske zone „Prosjanice“. Sva ukrštanja pruge sa drumskim saobraćajnicama na čitavoj brzoj pruzi su denivelisana, a između Stare Pazove i Novog Sada ima ih ukupno deset.
Prema ugovoru radovi na otvorenoj pruzi od Stare Pazove do Novog Sada koštali su 247,9 miliona dolara. Sa tunelom i vijaduktom ceh za kompletnu deonicu između ta dva mesta je 585,5 miliona dolara. Projekat je finansiran iz kredita Ruske Federacije za modernizaciju srpskih železnica.
Radovi na pruzi za velike brzine na području Novog Sada počeli su februara 2020, na potezu od Petrovaradina do Novog Sada sečom drveća, dogradnjom postojećeg nasipa, a intenzivirani u oktobru iste godine. U Novom sadu sagrađen je usklopu modernizacije pruge nadvožnjak u Temerinskoj, Kisačkoj, Venizelosovoj i Ulici Radoja Domanovića, te pothodnici u Karađorđevoj i Đorđa Zličića. Petrovaradin je dobio nadvožnjak preko Šenoine ulice, kao i podvožnjak u Božidara Ayije, s tim što su sve pomenute radove na teritoriji grada Novog Sada, osim one u Kisačkoj ulici, izvodili radnici ruske kompanije RŽD Internešnel.
Pomoć putnicima smanjene pokretljivosti
„Infrastruktura železnice Srbije“ otvorila je poseban servis za putnike sa smanjenom pokretljivošću. Servis će biti u funkciji svakodnevno od 7 do 20 sati, a dežurni brojevi telefona su 066/8404188 i 066/8404189. Servis je namenjen ljudima koji za kretanje koriste pomagala, kako bi im u železničkim stanicama na brzoj pruzi Beograd – Novi Sad bila pružena adekvatna usluga i pomoć. Potrebno je samo najkasnije dan pre putovanja na dežurne brojeve telefona najaviti putovanje, datum, vreme i relaciju na brzoj pruzi. Dežurni radnici omogućiće takvim putnicima da lakše pristupe železničkim stanicama, peronima i uđu u voz, kao i da nakon vožnje izađu iz voza i napuste železničke objekte.
Modernizacija pruge Beograd Centar – Stara Pazova, duge 34,5 kilometra počela je 5. juna 2018. i za taj deo bio je zadužen kineski konzorcijum „China Railnjay International” i „China Communications Construction Company”. Vrednost tog dela investicije je 350,1 miliona dolara, a finansirana je iz kredita kineske „Eksim banke“.
Radovi na poslednjoj deonici brze pruge kroz Srbiju, od Novog Sada do Subotice, odnosno Kelebije, traju od novembra prošle godine. Završetak radova je planiran za novembar 2024. godine,a očekuje se da će Mađari svoju deonicu, od državne granice do Budimpešte, završiti polovinom 2025. Na poslednjoj trasi biće izgrađeno ukupno 49 podvožnjaka, nadvožnjaka i sličnih objekata. U Vrbasu će biti izgrađen i vijadukt dužine 1,6 kilometra. Projektom je predviđena i rekonstrukcija devet železničkih stanica, kao i gradnja tri nove sa staničnim kapacitetima. Kada brza pruga bude završena, od Novog Sada do Budimpešte će se stizati za dva sata i pet minuta.
Z. Milosavljević