Slovenija do kraja godine očekuje napredak Srbije na EU putu
BRISEL: Slovenija, koja od 1. jula preuzima rotirajuće šestomesečno predsedavanje Savetom EU, planira da do kraja godine organizuje Međuvladinu konfrenciju sa Srbijom, ali i da načini napredak kada je reč o otvaranju pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom, i nastavi pristupanje Crne Gore.
Predstavljajući prioritete budućeg slovenačkog predsedavanja Savetom EU, ambasador Sloveinije pri EU, Iztok Jarc, kaže da će među njima naći i proširenje na Zapadni Balkan.
”Želeli bismo da se EU još više angažuje i posveti političkoj agendi prema zemljama Zapadnog Balkna. Partneri sa Zapadnog Balkana biće pozvani na mnoge EU sastanke koje će organizovati slovenačko predsedavanje, uključujući i Konferenciju o budućosti Evrope. Fokus ćemo staviti i na ekonomski oporavak, ali i otpornost regiona kada je reč o sajber bezbednosti, povezivanju, zelenoj agendi”, poručio je Jarc.
Jarc je u obraćanju medijima u Briselu ponovio da će Slovenija, tokom svog predsedavanja Savetom EU u drugoj polovini 2021. godine, organizovati i samit Zapadnog Balkana i EU koji je planiran za 6. oktobar.
BEOGRAD: Ambasador Slovenije u Beogradu Damjan Bergant kaže da je teško danas reći šta zemlje Zapadnog Balkana mogu da očekuju tokom slovenačkog predsedavanja Savetom EU i da je za šest meseci teško postići nešto veliko, ali naglašava da je jedan od prioriteta Slovenije svakako proširenje EU na region.
On je to rekao u intervjuu za agenciju Tanjug odgovarajući na pitanje šta zemlje Zapadnog Balkana mogu da očekuju tokom predsedavanja Slovenije, obzirom da iz EU uglavnom stižu deklarativne poruke o značaju proširenja na region, ali izostaje konkretna podrška.
Na pitanje da li Srbija može da očekuje konkretnu pomoć Slovenije na evropskom putu, ambasador kaže da napredak zavisi od Srbije šta će da uradi na vladavini prava, organizovanog kriminala, slobode medija i drugih demokratija, ali da ako vlada Srbije nastavi da radi na dosadašnji način neće biti nikakvih problema da do kraja godine dođe do napretka.
On je podsetio da je Slovenija bila u grupi zemalja koje su podržale otvaranje Poglavlja Srbije, odnosno klastera i da će nastaviti to da radi kao predsedavajući.
"Nadamo se da će i Srbija nastaviti sa ovakvim tempom kao što je u poslednjih šest meseci i ako sve biti u redu, možemo da očekujemo do kraja godine otvaranje novih poglavlja odnosno klastera, ali to zavisi i od Srbije, kao i od EK i od 27 zemalja članica gde svaka ima svoj stav", rekao je Bergant.
Na pitanje deli li opšte uverenje da je opalo poverenju zemalja Zapadnog Balkana u proces proširenja, slovenački ambasador kaže da se nada da se to nije desilo, ali i da se nada da ni EU nije izgubila poverenje u taj proces.
"Proces proširenja je jedan veoma kompleksan proces. Tu ima toliko različitih stavova i interesa koji treba nekako da se skupe u čitavom procesu i da se sve vodi zajedno. Ne treba izgubiti poverenje, treba imati neki pozitivan stav o proširenju i nadam se da stvarno ovaj proces ide dalje", rekao je on.
Bergant ističe da se nada da će se postići prioriteti koje je Slovenija postavila pre 18 meseci sa Nemačkom i Portugalijom koje su predsedavale u prethodnih godinu dana, a rečc je o četiri prioriteta.
Jedan od njih su, kaže, i rad na poboljšanju vladavine prava, kao i svih ostalih stvarih koje se tiču demokratije u evropskim zemljama, kao i odnosi sa zemljama van EU.
"To može da bude zanimljivo za Srbiju, transatlantski odnosi i proširenje na Zapadni Balkan", rekao je ambasador.
Prioriteti su kaže, postpandemijska kriza iz koje smo smo naučili nešto.
"Treba da radimo na novim iskustvima, ako bude dolazilo do novih kriza, ne samo pandemijskih, već kao što su bile finansijske, migracione. Mozda nas čeka neka sajber kriza. Znači treba da pripremimo sebe da budemo dobri na odgovore na krize", rekao je Bergant.
On je dodao da su među prioritetima i zelene tehnologije, smanjenje gasova, ali i pitanje u kakvoj Evropi žele Evropljani da žive, i to ne samo ne samo građani EU već i zemalja izvan EU.
Na pitanje kako vidi sudbinu dijaloga Beograda i Prištine i mogućnost postizanja kompromisnog rešenja, Bergant kaže da treba da budemo optimisti i da on očekujemo pronalaženje kompromisnog rešenja.
"Taj proces je u rukama specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka. Sve zemlje družave članice su dale saglasnost da on vodi ove pregovore i to je problem koji rešava on, Beograd i Priština. Šta će da bude na kraju videćemo", rekao je on.
Komentarišući takozvani non pejper koga mnogi povezuju sa Slovenijom i burne reakcije koje je ovaj dokument izazvao, a u kome se kao ideja iznosi promena granica na Balkanu, Bergant kaže da je stav Slovenije jasan, odnosno da nema nikakvog takvog dokumenta iz Slovenije.
Prema njegovim rečima postoji jasan stav te države o Zapadnom Balkanu, odnosno smatra da je bitno proširenje EU na taj region, ali i poštovanje teritorijalnog integriteta svake zemlje.
"Ako granice počnu da se menjaju to možda ne znači u prvoj fazi neke poteškoće neke konflikte, ali sigurno u drugoj trećoj, tako da to nije rešenje. Treba da idemo dalje, pokušavamo razgovorima da dobijemo neke rezultate i nadamo se da će ovaj region uskoro biti deo evropskih integracija", rekao je on.