Dodatna cifra od 900 miliona dinara, istakla je ona, planirana je već u buyetom Srbije za 2021. godinu. Maja Gojković je podsetila na to da je Zakonom o javnim medijskim servisima predviđeno da država obezbeđuje stabilno i dovoljno finansiranje osnovne delatnosti javnih medijskih servisa, da se oni finansiraju iz buyeta, od komercijalnih i ostalih prihoda. Kako je objasnila, razlog za donošenje novih zakonskih rešenja je obezbeđivanje dovoljno novca za rad javnih medijskih servisa do 31. decembra sledeće godine, da bi oni mogli nesmetano da obavljaju svoju delatnost.

– Visina takse od 299 dinara mesečno svakako nije dovoljna da oba javna medijska servisa, kako Radio-televizija Srbije, tako i Radio-televizija Vojvodine, obavljaju svoju delatnost – procenila je ministarka.

Ukazala je na to da je, imajući u vidu da Radio-televizija Srbije ubira taksu na čitavoj teritoriji Srbije, utvrđeno da će dodatni prihod od uvećanja takse biti dovoljan za obavljanje osnovne delatnosti tog medijskog servisa. Podsetila je na to da, za razliku od Radio-televizije Srbije, RTV ostvaruje prihod po osnovu naplate takse isključivo u AP Vojvodini, a pošto ima umanjenje od 30 odsto, to nije dovoljno za obavljanje osnovne delatnosti tog medijskog servisa.

Govoreći o rešavanju problema pojednih ustanova kulture, Maja Gojković je istakla i da Zadužbina Ilije M. Kolarca u Beogradu zaslužuje zajednički pristup, te da je Minstarstvo ponudilo model za trajno rešenje problema – da „Kolarac” postane ustanova od izuzetnog značaja za Republiku. Time bi, tvrdi, bio rešen problem finansiranja jer bi Republika i Ministarstvo poveravali određene zadatke Kolarčevoj zadužbini.

– Čekam odgovor upravnice i Upravnog odbora – da li prihvataju tvaj model, ili kakav model oni nude, a ne da se iz meseca u mesec suočavamo s pokrivanjem dela troškova, već da sistemski rešimo problem – rekla je Maja Gojković.

Ukazala je i na to da se u delu javnosti stiče utisak da Ministarstvo kulture i informisanja nije pomagalo tu zadužbinu, ali da podaci pokazuju da je od 2016. godine do 2020. ukupno izdvojilo 31.428.000 dinara, kako kroz programe, tako i sufinansiranjem dela tekućih rashoda i izdataka.

Ministarka je ocenila da bi Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Srbije i Francuske u oblasti kinematografije, koji je na dnevnom redu, trebalo da predstavlja novu pokretačku snagu za dve države.

– Otkako je počela jača i sadržajnija saradnja između Srbije i Francuske u oblasti kinematografije, snimljeno je već oko deset koprodukcionih filmova, a ratifikacijom sporazuma to se podiže na sadržajniji nivo, o čemu govori i prisustvo dvojice predsednika, Aleksandra Vučića i Emanuela Makrona prilikom potpisivanja sporazuma – podvukla je ona, uz očekivanje da će Srbija biti mnogo vidljivija svojim kvalitetom u filmskoj industriji na međunarodnoj sceni kad sporazum zaživi.

Podsetila je na to da je prethodni sporazum iz te oblasti s Francuskom bio potpisan 1975. godine, i dodala da je moralo da dođe do parafiranja novog, koji je uvažio značajne izmene, kako u zakonodavstvu, tako i u terminologiji filmskog rečnika. Napomenula je da je to jedan od pet bilateralnih sporazuma koje imamo u oblasti kinematografije, i to s Austrijom, Italijom, Kanadom, Nemačkom, s tim što očekuje da ćemo, posle Francuske, zaključiti sporazum i s Rusijom.

Maja Gojković je najavila da je u planu da Srbija u narednom periodu dobije nacionalni centar za film i pokretne slike, i očekuje da će se to dogoditi do kraja mandata aktuelne vlade. Poručila je da Srbija u okviru svoje kulturne politike ima cilj da privuče što više stranih investicija u oblasti kinematografije, navodeći da se u Ministarstvu sada priprema uredba o podsticajima investitorima koji će snimati filmove u našoj državi. Uredbom će biti precizirano da su ta sredstva bespovratna.

Samostalni poslanik Vladan Glišić poručio je ministarki da bi „trebalo da radi svoj posao, a ne da proziva jedinog predstavnika opozicije”, na šta ga je Maja Gojković podsetila na to da je u parlament ušao na listi SPAS-a. Dodala je da to što je ministarka ne znači da nema politički stav, navodeći da pripada SNS-u i da se njen predsednik zove Aleksnadar Vučić.

– Ja znam ko je predsednik partije, a vi ne možete da mi parirate i izgovorite ime predsednika vaše stranke – poručila je ministarka.

Glišić je kazao da zbog liderskog modela stranke u Skupštini danas nisu narodni tribuni nego partijski delegati i sve liči na partijski kongres.

– Iz mog iskustva, za vas nema nade u politici. Bila sam izabrana za gradonačelnicu Novog Sada na neposrednim izborima, a kasnije i na mešovitim. Sada sam na listi koju predvodi Aleksandar Vučić. Ne znam kakav problem imate s tim kada neko pripada SNS-u i jasno i glasno kaže ko je predsednik – replicirala je Maja Gojković.

Pre nego što je obrazložila dopune Zakona o javnim medijskim servisima, ministarka se osvrnula na zasedanje od prethodnog dana i kritike upućene zaštitniku građana Zoranu Pašaliću, zbog dužine izlaganja.

– Predsedniče Ivice Dačiću, potpredsednici, poštovani poslanici, zaista ću se truditi da vrlo kratko obrazložim ova dva predloga dopune zakona o javnim medijskim servisima i sporazumu o saradnji s Francuskom u filmskoj oblasti, a imajući u vidu da ste juče opomenuli jednog od predlagača akata da ovo nije Osma sednica komiteta, da predugo govorimo – rekla je Maja Gojković.

Dačić ju je ispravio i rekao da nije „Osma sednica nego Osmi kongres”.

– To vi bolje znate, možda ste nekad bili sledbenik koji je učestvovao na Osmoj sednici, ja sam bila običan građanin – odgovorila mu je Maja Gojković.

S. Stanković

Poslaničke teme

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić rekao je da je na dnevnom redu sednice parlamenta koja je počela juče, a trajaće tri dana, i Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije.

Ponovio je da je Izveštaj EK-a prvi put na redovnom plenarnom zasedanju.

Na pitanje o tome kako vidi napredak u pregovorima s EU, poručio je da Srbija nije previše zadovoljna njihovom dinamikom jer je previše opterećena pitanjima koja je EU dodala Srbiji kao specifične uslove, a to je dijalog s Prištinom.

Istakao je i da je pažljivo razmatrano šta to EK zamera parlamentu, donet je Kodeks ponašanja poslanika, nema više sednica po hitnom postupku, uvedena su i javna slušanja.

– Mi nećemo praviti problem. Sve što stigne u Skupštinu će odmah biti na dnevnom redu, neće biti u fiokama, niti na čekanju – kazao je Dačić, i uputio poziv Vladi da što više zakona šalje u Skupštinu, između ostalih i iz oblasti vladavine prava.

Dačić je najavio da će se posle Nove godine krenuti u razmatranje ustavnih promena, koje se odnose na pravosuđe, što znači, kako je precizirao, da prvo treba da ih razmatra Odbor za ustavna pitanja, pa Skupština odlučuje da li prihvata taj predlog Odbora, a ako prihvati, onda se piše konkretni tekst koji opet ide u Skupštinu i ako se potvrdi, ide na referendum.

– Tek posle odluke na referendumu se proglašava. To je dug i ozbiljan proces, nesporno je pitanje da li će se ići u ustavne promene, ali to nije jednostavan proces – dodao je Dačić.

Da poslanici nemaju ništa protiv rada vikendom, zabeležila je na „Instagramu“ narodna predstavnica Dubravka Kralj.

„U poslaničkom klubu SPS-a atmosfera je radna i nedeljom. S kolegom narodnim poslanikom i predsednikom Omladine SPS-a Uglješom Markovićem o današnjim tačkama dnevnog reda“, poručila je ona fanovima na toj društvenoj mreži.

Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić obrazložio je Predlog za potvrđivanje Ugovora između Srbije i Japana o otklanjanju dvostrukog oporezivanja, ističući da on predstavlja pravni okvir za ulaganje japanskih investitora u privredu Srbije, odnosno za stvaranje uslova za njihovo učešće u procesu privatizacije, ali i za korišćenje finansijskih instrumenata za podsticanje viših oblika bilateralne saradnje.

Govoreći o Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, objasnio je da je reč o deonici auto-puta dužine 77 kilometara između Niša i administrativnog prelaza Merdare. Tvrdi da će se izgradnjom tog putnog pravca omogućiti bolja putna veza s Albanijom.

Skupština je u subotu usvojila izveštaje za prošlu godinu nezavisnih institucija, ali bilo je i poslanika vlasti koji nisu glasali za njih. Povodom redovnog izveštaja zaštitnika građana, predlog zaključaka imala su dva resorna odbora. Za izveštaj Odbora za pravosuđe nisu glasala tri poslanika kluba naprednjaka – predsednik tog odbora Vladimir Đukanović, kao ni Adam Šukalo ni Olivera Pešić. Đukanović nije glasao ni za zaključke Odbora za ljudska i manjinska prava, kao ni predsednik NŠ-a Marijan Rističević i potpredsednica parlamenta iz redova SVM-a Elvira Kovač. Istovremeno, Đukanović nije glasao ni za zaključke povodom izveštaja poverenice za zaštitu ravnopravnosti, niti Državne revizorske institucije.

S. St.