Skupština Srbije: Javno slušanje o kvalitetu vazduha

Takođe je rečeno da se u Srbiji preduzimaju mere koje već daju rezultate i da je monitoring kvaliteta vaduha pouzdan i dostupan svima.Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković poručila je da se mora voditi kontinurana briga o zaštiti životne sredine, a ne samo periodično kada se problemi dese.



Gojković koja je i predsednica Odbora za zaštitu životne sredine je kazala da cilj javnog slušanja u organizaciji tog odbora da se okupe relevantne institucije i zatraže odgovori na aktuelna pitanja, a koja su u interesu građana. “



Ona je napomenula da su prema Nacionalnom i lokalnom izveštaju izvoru zagađenja, najveći zagađivači sektor proizvodnje električne i toplotne energije, zatim sektor industrije, ostala stacionirana sagorevanja, drumski saobraćaj i drugi.



“To pokazuje da je najbolji dugoročni odgovor na ovakvo stanje prelazak na čistu i obnovljivu energiju u meri u kojoj je to moguće i to treba da postane prioritet u budućem periodu”, istakla je Gojković.



Ona je pozdravila odluku Vlade Srbije da sistemski radi na rešavanju pitanja zaštite vazduha u Srbiji, formiranjem posebnog tela koje će koordinirati rad svih državnih organa i obaveštavati javnost.Odbor za zaštitu životne sredine, prema njenim rečima, spreman je da radi na daljem poboljšanju zakonodavnog okvira, a vreme je i da Srbija donese zakon o klimatskim promenama.



Predsednioca skupštine apelovala je da se što pre donese strategija zaštite vazduha.Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić rekao je da je za energetski sektor zaštita životne sredine pitanje od najvećeg prioriteta, i dodao da su u toku projekti vredni 485 miliona evra koji imaju za cilj da doprinesu smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu.



Ministar je dodao da se prilikom snabdevanja energentima nastoji da se to čini na održiv način, uz poštovanje svih važnih standarda zaštitte životne sredine.Istakao je da je energetski sektor, naročito EPS najviše pažnje i investicija usmerio na zaštitu životne sredine.



EPS je, kaže, u prethodnom periodu uložio 475 miliona evra u projekte zaštite životne sredine.Na javnom slušanju u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine ministar Goran Trivan rekao je da je važno da se vodi računa o crnim tačkama odnosno gradovima u kojima je najveće zagađenje i dodao da je saobraćaj jedan od najvećih zagađivača, a potom I individulana ložista.



On je dodao da je zbog toga važan sistem monitoringa i dodao da je za proširenje mreže monitoringa ove godiine planirano 25 miliona dinara.



Takođe, kazao je da su problemi sa kvalitetom vazduha u proteklom periodu pokazali i potvrdili da su podaci Agencije za zaštitu životne sredine tačni i da se možemo osloniti na njih, te da je dobro što su dostupni svima, a uz opasku da je pitanje životne sredine pitanje cele vlade.



Kao važne mere naveo je pošumljavanje, subvencije za kupovinu hibridnih i električnih automobila, priključenje na daljinski sistem grejanja, više zelenih površina…



Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da u Beogradu više neće biti kupljeno nijedno vozilo za javni gradski saobraćaj koje nije na prirodni gas, hibridni pogon ili električno vozilo.



On je rekao da će ove godine umesto 100 dizel vozilla, kako je prvobitno bilo planirano, biti kupljeno 200 autobusa na prirodni gas.



"Za sedam godina grad Beograd neće imati autobuse koji nisu hibridni, elektro, ili na prirodni gas", rekao je Vesić.



Najavio je da će Beograd obezbediti 25 mernih stanica i da će merači kvaliteta vazduha biti postavljeni na 254 lokacije u gradu, kao i da je u planu izrada aplikacije za telefon putem koje će građani moći da provere kvalitet vazduha u svakom delu Beograda.



Zamenik gradonačelnika kaže i da će grad nastaviti da širi pešačke zone i da podstiče razvoj biciklističkog saobraćaja, navodeći da je Beograd jedina lokalna samouprava u ovom delu Evrope koja je izašla sa konkretnim planom rešenja zagađenja.



Milenko Jovanović iz Agencije za zaštitu životne sredine rekao je da je važno da su opredeljena sredstva za praćenje zagađujućih cestica I u gradovima koji nisu imali uspostavljen taj sistem.



On je ocenio da postoji dobar pregled kvaliteta vazduha, odnosno da su merenja adekvatna, ali da je važno da se prate I polutanti kako bi se dobila prava I realna slika o tome kakvog je kvaliteta vazduh u zemlji.



Naveo je da postoji granična vrednost od 35 dana koliko je dozvoljeno prekoračenje emisije PM čestica i kao primer naveo da je u Valjevu 2018. 170 dana bilo prekoračenja vrednosti tih čestica.