Šalenberg: Proširenje geostrateško pitanje, Balkan ne smemo zapostaviti

Šalenberg je na panelu "„Kriza i promene - Evropska perspektiva Zapadnog Balkana" konferencije u Firenci na temu situacije u EU skrenuo pažnju da se na Balkanu izgubilo previše vremena, i da to što su ljudi izgubili strpljenje, treba da bude alarm da se mora delovati.



„Sada imamo geostrateški pogled na stvari. Doneli smo odluke koje su u EU do sada bile nezamislive", objasnio je on i dodao da je važno za članice i evropske institucije da se od tog geopolitičkog trenutka napravi nešto trajno.



Šalenberg je istakao da je napravljena geška što se proces proširenja tretirao birokratskim procesom, a radi se o geostrateškom pitanju.



Podsetio je da je geostrateški doneta odluka o prijemu Grčke, Španije i Portugala, a kasnije i istočnoevropskih zemalja. „Da smo se nakon pada Berlinskog zida ophodili prema istočnoevropskim zemljama kao danas prema Balkanu pitanje je šta bi bilo", ukazao je on.



Šalenberg se osvrnuo i na to da će u junu biti razgovarano o evropskim aspiracijama Ukrajinaca, dodajući da razume te težnje, ali da je stav Austrije da se mora razgovarati i o Zapadnom Balkanu. „Moramo biti svesni da Rusija u tom regionu može da bude ometač, posebno u BiH i drugim zemljama", rekao je on.



Šalenberg je podsteo da Austrija ima snažne veze sa Balkanom, dodajući da je Beč drugi najveći srpski grad u Evropi.



Moramo da radimo zajedno i nadam se da ćemo do juna otvoriti pristupne pregovore sa Albanijom, Severnom Makedonijom i rešiti pitanje vizne liberalizacije sa Kosovom, kao i da će uskoro biti dodeljen status kandidata BiH", objasnio je on.



Što se Ukrajine tiče,Šalenberg je konstatovao da postoje mnogi načini za približavanje zemalja EU. Prema njegovim rečima kada bi Ukrajina dobila status kandidata, zna se da se posle toga dugo ništa ne bi dogodilo, a to nije geostrateški pametno rešenje.



Šalenberg ističe da se na Balkanu izgubilo previše vremena, i da to što su ljudi izgubili strpljenje, treba da bude alarm da se mora delovati.



„Treba da razmotrimo sve mogućnosti koje imamo. Bilo je mnogo ideja u prošlosti, moramo koristiti ponovo sve naše fantazije. Kako je moguće da u regionu koji je okružen EU, kineske kompanije grade autoputeve, stvaraju zavisnost, pošto upravo ti autoputevi treba da povežu region sa EU", rekao je on.



Šalenberg je kazao da se zemlje, koje žele da se približe EU, treba tretirati kao da su članice. Ukazao je da je u prošlosti bilo rešenja za mnoga pitanja, i da je sada ponovo potrebno naći kompromise.



„Ostavite birokratsko razmišljanje po strani, pređite na geostrateško razmišljanje. Mi u Austriji smo spremni da uradimo sve, jer smo izloženi konfliktu. Osećamo „vrelinu" iz neposrednog susedstva i mislim da moramo da ucicnimo nešto", podvukao je on. Šalenberg je, istovremeno poručio da EU očekuje da zemlje Zapadnog Balkana budu svesne da je Unija zajednica vrendosti.



„Zahvalni smo što su zemlje regiona glasale sa nama u međunarodnim institucijama, ali mora se ići dalje od ztoga. Moramo imati jasno opredeljenje i od Srbije", ukazao je on.



Na pitanje šta očekuje od Zapadnog Balkana, ukazao da je regionalna saradnja bitna, i da je ona puno pomogla istočnoevropskim zemljama u pripremi za zajedničko tržište.



Istovremeno je kazao da EU prati kako se ponašaju zemlje Zapadnog Balkana u aktuelnoj ukrajinskoj krizi, kako reaguju na sankcije koje je EU usvojila. „Znamo da je to bolan proces. I Austrija je veoma zavisna od ruskog gasa, ali smo doneli odluku da se oslobodimo te zavisnosti", objasnio je on.



Šalenberg je kazao da je rat koji je u toku konfrontacija modela života.



„Zona rata je Evropa i mi Evropljani moramo znati koji nam je stav. Potrebna je zajednička spoljna politika, da imamo jedinstveni pristup u tome ko je prijatelj, a ko neprijatelj", podvukao je Šalenberg.



On je podelio mišljenje oko inicijative Otvoreni Balkan ,sa izaslanikom za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom koji je bio moderator ovog panela, da regionalna saradnja mora biti inkluzivna, a ne eksluzivna.



Šalenberg je kazao da ga zbog toga raduje što je Nemačka najavila da će nastaviti Berlinski proces, za koji je kazao da ga smatra nekom vrstom „G7" na Balkanu. Ukazao je da je Južni Tirol pola veka bio „vrelo pitanje", a sada je model saradnje, te da je za tako nešto potrebna politička volja.