REZON Lažni rast rejtinga priprema za proteste

Ko gleda N1 i Novu, ili čita Danas, nimalo ne sumnja je da je opozicija već pobedila. Tu besmislenu fatamorganu šire stranim ambasadama bliski opozicioni lideri, intelektualci i agencije za istraživanje javnog mnjenja. Sve što tvrde, svi trikovi kojima se koriste, sve manipulacije koje izvode, zapisane su u njihovom vademekumu - knjizi nekadašnjeg američkog diplomate Marka Palmera, u kojoj objašnjava kako nenasilnim sredstvima zbaciti navodne nedemokratske režime do 2025. godine. Manipulacija se nalazi u samom naslovu knjige, a njene stranice otkrivaju pozadinu svake „obojene” revolucije, što je zapravo eufemizam za državn udar. One se odvijaju u državama u kojima narod glasa suprotno interesima velikih sila. Takve države se proglašavaju nedemokratskim, a građani dobijaju epitet izmanipulisane mase, koju treba spasiti i osloboditi.

Šta piše u Palmerovoj knjizi? Opoziciji u borbi za vlast nije neophodna politika. Dovoljno je da se u program ubaci nekoliko opštih mesta, prihvatljivih zapadnim vladama i građanima koji su naklonjeni zapadnim vrednostima. Program treba da propagira borbu za demokratiju koju je suspendovao autokratski režim. Borbu za slobodu medija, koje je zarobio autokratski režim. Borbu za bolji život građana koji žive loše jer su žrtva kriminalne vlasti. Borbu za slobodne izbore, jer su svaki izbori koje organizuje vlast neregularni i nelegitimni.

Za ostvarenje ovog „programa” neophodno je da se sve opozicione stranke okupe u jednu zajedničku koaliciju. Neophodno je da imaju „slobodne” i „nezavisne” medije koji će neprestano da ponavljaju tvrdnje da se loše živi i da će nedemokratska vlast pokrasti izbore. Neophodno je da imaju makar dve „nezavisne” i „slobodne” agencije za istraživanje javnog mnjenja, preko kojih će plasirati fingirana i frizirana istraživanja, koja obaraju rejting vladajućih, a drastično uvećavaju rejting opozicionih stranaka. Da imaju svoje intelektualce, koji će biti spremni da u „nezavisnim” medijima nastupaju kao agenti uticaja, kao lideri mišljenja i ponavljati fraze i parole o autokratiji i nedemokratiji. I, na kraju, neophodno je da imaju svoje „insajdere”, takozvane uzbunjivače.

Palmer daje recepet i kako se prave „nezavisni” mediji. Njegova kompanija Central European Media Enterprises bila je pionir „izvoza” američke demokratije u zemlje istočnog bloka. Palmerova kompanije je od 1990. godine, registrovala televiziju „Nova” kao svoj brend u pet od osam država komunističkog istočnog bloka. Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji, Bugarskoj, Sloveniji. To su, kako se navodi u Palmerovoj zvaničnoj biografiji na sajtu Stejt departmenta, bile prve „nezavisne” televizije u ovih pet država.

Palmer nije prvi službenik američke vlade koji se bavi medijima i rušenjem demokrtaski izabranih vlada u zemljama koje samostalno odlučuju. Direktor investicionog fonda KKR, koji je 2013. godine kupio SBB, bio je Dejvid Petrus, nekadašnji direktor CIA. KKR je postao vlasnik Junajted grupe, koja je bila vlasnik N1 i Nove S televizije, ali je u međuvremenu većinski paket prodai jednom američkom i jednom britanskom investicionom fondu. Po Palmerovoj definiciji „slobodni” i „nezavisni” mediji su oni koji svoju uređivačku politiku zasnivaju na kreiranju „nove istine”, tako što svaki potez vlasti prikazuju kao nedemokratski, kriminalan i usmeren protiv interesa građana. S druge strane se opozicija prikazuje kao poštena, intelektualno superiorna, moderna, proevropska.

Paukova mreža sačinjena od političara, medija, intelektualaca, analitičara i istraživača ima zadatak da stvori, održava i razvija informacioni balon koji će građane ubediti da zanemare činjenice i prihvate mišljenje koje im se servira. Evo dokaza. Od letos su njihove, takozvane „nezavisne” agencije objavile podatke istraživanja javnog mnjenja, koja pripremaju teren za osporavanje rezultata izbora, tako što za 20 i više odsto povećavaju rejting opozicije, istovremeno obarajući rejting vlasti. Nedavno je jedna njihova agencija objavila da stranke „porzapadne” opozicije imaju 41 odsto, a da još 10 odsto imaju desničarske stranke Dveri, Zavetnici i Novi DŠ, i da bi, ako se dogovore o važnim temama, mogli da formiraju vlast.

Čak i da zanemarimo ideološke razlike, reč je o matematičkoj besmislici. Postoji samo jedan broj manji od 100, koji je u isto vreme veći od 50. SNS već godinama osvaja između 1,6 i 1,8 miliona glasova. To je između 43 i 48 odsto. Ako SPS ima 10 odsto, Savez vojvođanskih Mađara oko dva odsto i Zukorlićev SPP oko jedan odsto, prostom računicom dođe se do zbira od 56, odnosno od 61 odsto glasova za stranke vlasti. Kad se uračunaju glasovi stranaka koje ostanu ispod cenzusa dođe se do još sedam odsto glasova. To je 63, odnosno 68 odsto. Očigledno je da ne postoji matematička mogućnost da stranke opozicije mogu imati 51 odsto, kako njihovi istraživači tvrde. Kad bi se desilo da se dogovore levi i zeleni liberali koji su za uvođenje sankcija Rusiji i priznavanje Kosova i desničari koji su za obustavljanje evrointegracija, svi zajedno, u najboljem slučaju mogu da imaju 37, a realno 32 odsto. Ne postoji ta ambasadorska računaljka koja može da ih dovede na vlast.

Brojevi nikad ne lažu. Na prošlogodišnjim izborima, sve leve i desne opozicione stranke osvojile su 1.277.219, što je ukupno 33,55 odsto. A kad se sabere samo broj glasova takozvane „prozapadne” koalicije, zajedno s Tadićem, Kamberijem i Ligom, dođe se do 20,67 odsto. Bez njih, „prozapadna” opozicija koju su činile dve koalicije „Ujedinjeni” i „Moramo”, osvojile su još manje. Kaolicija „Ujedinjeni” lane je imala 12 članica koje su udruženim snagama osvojile 13,67 odsto. Koalicija „Moramo”, osvojila je 4,70 odsto, a činile su je četiri stranke. Dakle, 16 stranaka je ukupno osvojilo 18,37 odsto. Što će reći da im do izmaštanih 41, nedostaje celih 22,63 odsto glasova. S druge strane, SNS je sam imao skoro 400 hiljada glasova više od 20 opozicionih stranaka. Za SNS je glasalo 1.635.101 građana, što je 42,66 odsto. Kad se dodaju SPS i SVM razlika imeđu stranaka vlasti i opozicije je 853.469 glasova.

Ove činjenice zna svako. Lideri pobrojanih 16 stranaka, ambasadori koji su ih primorali da se udruže. Čemu služi hod u jednoj koloni? Koja je svrha nasilnog spajanja sujetama i ambicijama razjedinjenih kristala mase u jednu nekoherentnu gomilu? Šta otkrivaju frizirana i matematički besmislena istraživanja o rastu rejtinga opozicije?

Računica o mogućnosti da svi zajedno imaju skoro koliko i SNS, služi samo jednoj svrsi. Ona su diverzantska projekcija. Subverzivna podvala. Da bi mogli da tvrde da su izbori pokradeni, jer unapred znaju da će imati duplo manje glasova nego u lažnim istraživanjima.

Sadašnja lažna istraživanja su priprema za proteste. Nagoveštaj plana da će do vlasti pokušati da dođu posle izbora, na uličnim protestima. Međutim, taj scenario je nemoguć. Prvo, zato što je providan, drugo, Vučića neuspešno ruše na ulici od njegovog dolaska na vlast. I svaki put su sve slabiji, a on sve jači. Parafraziraću Kamija, ta izmaštana pobeda zapečatiće njihov stvarni poraz.

Milorad Bojović