REZON Srbiji treba plata od 1.000 evra, a ne novih 12 godina siromaštva

Da jeste deo mnoštva, ali da je samostalan u mišljenju i odlučivanju. Zahvaljujući modernim medijima, mogućnostima informisanja, dostupnosti različitih stavova i mišljenja, ljudi su danas više nego ikada svesni svoje individualnosti. Svako od nas ima najmanje tri ekrana koji predstavljaju naš glavni prozor u svet. Ljude više niko ne može izolovati. Tu su Internet, društvene mreže, Jutjub, Vocap i druga tehnološka dostignuća. Svako danas ima mogućnost da veruje u štetnost vakcine, ili u prijateljske namere stranaka koje su, dok su bile vlast, izvele privatizaciju društvene imovine i najvrednijih fabrika. To je bio neviđeni zločin s predumišajem za koji niko nije odgovarao. I verujući da, kao u jeftinim dosetkama njihovih omiljenih izvođača, „vreme leči sve”, deset godina kasnije vratili su se na mesto zločina, glumeći da više nisu ni svedoci, a kamoli vinovnici propasti države i građana.

Insistirajući na zaboravu levoliberalna, ali i desna opozicija traži da im građani na revers ponovo daju svoje živote, kao posle 5. oktobra, i rizikuju novi krug siromaštva. Svoje namere obelodanjuju stalnim nastojanjem da ponište očigledne boljitke, da uklone i unište evidentne dobrobiti, a loše modele promovišu kao poželjne. Pošto imaju loše namere, jasno je da ne žele dobro građanima. Oni žele da ih anesteziraju. Uplaše. Da sve koji smatraju da Srbija treba da nastavi s otvaranjem fabrika, zapošljavanjem novih ljudi, ulaganjima u zdravstvo, kulturu i obrazovanje, proglase za bednike, koji podržavaju zli Vučićeve režim. Spinovi građane treba da navedu da se odreknu boljeg i glasaju za gore.

Strahovi građana, da im opozicioni političari donose nazadovanje, zasnovani su na činjenicama čvrstim i neporecivim kao saznanje da se Zemlja okreće oko svoje ose. Na istim, dakle nepobitnim činjenicima se zasniva i njihova vera da im SNS može obezbediti platu od 1.000 evra i penzije veće od 500 evra.

Ako želi da ih razuveri, opozicija nema vremena. Ona ne treba da čeka 3. april da počne s rušenjem i uništavanjem dokaza drastičnog unapređenja života u Srbiji. Njihova  jedina šansa je da odmah krenu s ostvarivanjem rušilačkih ambicija. Da do 3. aprila pokušaju da uklone sve auto-puteve, sve bolnice, škole, vrtiće, fabrike. Da zatvore desetine hiljada radnih mesta, i na taj način stotine hiljada ljudi ostave bez posla i opštu bedu predstave kao potvrdu svoje politike. Na izborima i posle njih neće imati nikakvu šansu. Građani svakog dana prolaze pored dela koja govore. Pored fabrika, puteva, pruga, bolnica, ulica, koje predstavljaju simbol, bilbord, informaciju o rezultatima vladavine SNS-a i Vučića, i njihovoj rešenosti da u budućnosti zajedno sa građanima urade još više.

Država trenutno pregovara s 92 nova investitora koji nameravaju da zaposle 35.000 ljudi. To je sigurna egzistencija za 35.000 porodica. Bolji život za 140.000 ljudi. Trenutno se gradi 10 auto-puteva. Za 20 dana se otvara brza pruga Novi Sad - Beograd, kojom će najmoderniji „Štadlerov” voz ići 200 kilometara na sat. Samo za četiri godine u Novom Sadu će biti izgrađeno više nego u celoj Vojvodini za 12 godina dok je na vlasti bila sadašnja opozicija. Gradonačelnik Miloš Vučević, potpredsednik stranke i kandidat na listi SNS-a najavio je ulaganje od 4,3 milijarde u gradnju pešačko-biciklističkog mosta i obnovu Petrovaradinske tvrđave. U obnovu Almaškog kraja biće uloženo 700 miliona dinara. U Dom zdravlja na Vidovdanskom naselju investiraće se 207, a u radnu zonu Kać 964,2, a u radnu zonu Sever IV 201,5 miliona dinara. Te rade zone, i postojeće fabrike Kontinental, Beri Kalebo, Lir, Delfaj, Nidek, su garant progresa grada, novih radnih mesta, plata za ljude i boljeg života za njihove porodice. Na Jugovićevu će se graditi prva atletska dvorana i stadion u Srbiji vredni 4,7 milijardi. U Futogu se gradi sportski kompleks od 1,75 milijardi. Gradi se kanalizacija i prečistači u nekoliko naselja, vrednosti preko pola milijarde dinara. U biciklističke staze širom grada ulaže se više od 750 miliona dinara, a u saobraćajnu infrastrukturu preko 1,5 milijardi dinara. Na državnom nivou brojevi su još ubedljiviji. U infrastrukturu i podršku porodici i mladima biće uloženo 14 milijardi evra.

Progres jednog društva nije samo ekonomski. Srbija nije napredovala samo u finansijskom smislu. Poboljšanje ekonomskog statusa građanima omogućuje da napreduju i na duhovnom planu. Oni ne mogu da prihvataju stare obrasce kao nove potencijale. Oni se možda ne sećaju svih zala koja su im naneta, niti svih patnji, koje su pretrpeli u periodu vladavine današnje opozicije, ali zahvaljujući televiziji, putovanjima, iskoraku preko Gugla u najnedostupnija čuda najlepših i najrazvijenijih gradova, oni podižu svoja očekivanja. Oni traže nove koncepte razvoja. Novu estetiku. A nasleđeni talog loših iskustava pretvaraju u neprobojni štit tvrdokorne skepse prema svemu što se ne poklapa s njihovom vizijom modernizacije. Ta skepsa je upozorenje razuma. Jer nesvesno postoji samo ako smatramo da će ono moći ponovo da bude oživljeno.

- Čovek je nesvesno sklon verovanju u opštu vrednost subjektivnih mišljenja. Ali, ako jedno gledište treba da bude važeće onda mora steć odobravanje što većeg mnoštva. Tačno je i važi ono u šta veruju mnogi jer to potvrđuje jednakost svih - smatrao je Karl Gustav Jung.

Jung, ali i mnogi drugi psiholozi, naučnici, filozofi, književnici i mislioci utvrdili su da se istina uvek zasniva na činjeniciama, a ne na subjektivnom sudu.

Đilas, Marinika Tepić, Vladeta Janković, Tadić, Vuk Jeremić ne predstavljaju samo prosti zbir loših asocijacija. Oni su stvarna opasnost. Usled naviknutosti na moć i novac, od kog su odvojeni već 10 godina, nemoguće je poverovati da su u međuvremeno stekli bolje veštine upravljanja i bolji uvid u potrebe građana. Logično je da je njihova žudnja za moći postala još veća. A granice da se ta žudnja ovaploti, ostvari i praktikuje su u potpunosti izbrisane. Osporavati slutnje i strahove građana bilo bi isto kao osporiti postojanje mozga.

Aleksandar Kožev pisao je da se pravni akt sastoji od čina, volje i namere. Ukoliko političku kandidaturu razumemo i tumačimo kao pravni akt, a on to jeste, jer se političar zavetuje i obavezuje građanima, onda nije teško protumačiti čin, volju i nameru političkih kandidata. Većini ljudi u opoziciji politika je jedini izvor prihoda. Šta bi sutra, ako bi prestali da se bave politikom, radili Marinika Tepić, Miroslav Aleksić, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović, Ćuta? Ništa. Jer ništa ne znaju da rade. Nemaju gde da se zaposle. A to predstavlja opasnost. Čovek koji nema od čega da živi, a navikao je na luksuz, podložan je uticajima jer njihova egzistencija zavisi od donatora. Ili od Đilasa. A donatori nisu dobrotvori. Đilas još manje. Oni imaju svoje planove i interese. A istorija nas je naučila da se interesi „altruista” iz inostranstva poput Soroša, Rokfelera, nemačkih fondacija nikada nisu podudarali s interesima naroda. Naprotiv. Što su njihovi interesi više ostvarivani to je narod više patio i propadao.

Lista kandidata za poslanike nije običan dokument. Papir sa spiskom imena nekih ljudi. Lista treba da bude najvažniji akt u političkom predstavljanju neke stranke. Kruna celokupnog višegodišnjeg rada na terenu, promišljanja političkih aktuelnosti i budućih potencijala i mogućnosti za razvoj države, privrede i društva u celini. Najprecizniji putokaz o njihovim stvarnim namerama. O ljudskim i profesionalnim stremljenjima.

Lista kandidata za poslanike je avalirana menica koja u idealnim uslovima ističe za četiri godine. Overeni ček koji na naplatu dospeva u sledećem izbornom ciklusu. Garancija koju svojim potpisom overavaju kandidati i obavazuju se da će učiniti sve što je u njihovoj intelektualnoj, ljudskoj i političkoj moći da građani žive bolje. Ona je plan delovanja. Obveznica kojom se stranka zavetuje građanima. Precizna mapa budućih poteza. Priznanica kojom se bespogovorno potvrđuje ozbiljnost proklamovanih namera.

Zato opozicione poslaničke liste pre predstavljaju spisak za istražne organe nego ponudu za birače.

S druge strane možemo pogledati listu SNS-a. Danica Grujučić će kao vodeći onkolog i univerzitetski profesor i nakon političkog angažmana lečiti ljude i predavati studentima. Jelena Begović kao vodeći stručnjak u oblasti genetike ima svoju stručnu i naučnu karijeru. Borislava Perić Ranković je stonoteniski šampion, i opet će to biti. Lazar Ristovski kao vrhunski glumac i reditelj, opet će praviti dobre i gledane filmove. Jadranka Jovanović i Jovan Kolundžija su umetnici bez premca, čija egzistencija nimalo ne zavisi od politike. Listu i politiku SNS čine ljudi sa zvanjem, znanjem i zanimanjem. Njih pokreće želja da svojim znanjem i radom pomognu društvu. Opoziciju čine ljudi s lošom ambicijom.

Milorad Bojović

(Autor je stručnjak za odnose s javnošću)