РЕЗОН Србији треба плата од 1.000 евра, а не нових 12 година сиромаштва

Да јесте део мноштва, али да је самосталан у мишљењу и одлучивању. Захваљујући модерним медијима, могућностима информисања, доступности различитих ставова и мишљења, људи су данас више него икада свесни своје индивидуалности. Свако од нас има најмање три екрана који представљају наш главни прозор у свет. Људе више нико не може изоловати. Ту су Интернет, друштвене мреже, Јутјуб, Воцап и друга технолошка достигнућа. Свако данас има могућност да верује у штетност вакцине, или у пријатељске намере странака које су, док су биле власт, извеле приватизацију друштвене имовине и највреднијих фабрика. То је био невиђени злочин с предумишајем за који нико није одговарао. И верујући да, као у јефтиним досеткама њихових омиљених извођача, „време лечи све”, десет година касније вратили су се на место злочина, глумећи да више нису ни сведоци, а камоли виновници пропасти државе и грађана.

Инсистирајући на забораву леволиберална, али и десна опозиција тражи да им грађани на реверс поново дају своје животе, као после 5. октобра, и ризикују нови круг сиромаштва. Своје намере обелодањују сталним настојањем да пониште очигледне бољитке, да уклоне и униште евидентне добробити, а лоше моделе промовишу као пожељне. Пошто имају лоше намере, јасно је да не желе добро грађанима. Они желе да их анестезирају. Уплаше. Да све који сматрају да Србија треба да настави с отварањем фабрика, запошљавањем нових људи, улагањима у здравство, културу и образовање, прогласе за беднике, који подржавају зли Вучићеве режим. Спинови грађане треба да наведу да се одрекну бољег и гласају за горе.

Страхови грађана, да им опозициони политичари доносе назадовање, засновани су на чињеницама чврстим и непорецивим као сазнање да се Земља окреће око своје осе. На истим, дакле непобитним чињеницима се заснива и њихова вера да им СНС може обезбедити плату од 1.000 евра и пензије веће од 500 евра.

Ако жели да их разувери, опозиција нема времена. Она не треба да чека 3. април да почне с рушењем и уништавањем доказа драстичног унапређења живота у Србији. Њихова  једина шанса је да одмах крену с остваривањем рушилачких амбиција. Да до 3. априла покушају да уклоне све ауто-путеве, све болнице, школе, вртиће, фабрике. Да затворе десетине хиљада радних места, и на тај начин стотине хиљада људи оставе без посла и општу беду представе као потврду своје политике. На изборима и после њих неће имати никакву шансу. Грађани сваког дана пролазе поред дела која говоре. Поред фабрика, путева, пруга, болница, улица, које представљају симбол, билборд, информацију о резултатима владавине СНС-а и Вучића, и њиховој решености да у будућности заједно са грађанима ураде још више.

Држава тренутно преговара с 92 нова инвеститора који намеравају да запосле 35.000 људи. То је сигурна егзистенција за 35.000 породица. Бољи живот за 140.000 људи. Тренутно се гради 10 ауто-путева. За 20 дана се отвара брза пруга Нови Сад - Београд, којом ће најмодернији „Штадлеров” воз ићи 200 километара на сат. Само за четири године у Новом Саду ће бити изграђено више него у целој Војводини за 12 година док је на власти била садашња опозиција. Градоначелник Милош Вучевић, потпредседник странке и кандидат на листи СНС-а најавио је улагање од 4,3 милијарде у градњу пешачко-бициклистичког моста и обнову Петроварадинске тврђаве. У обнову Алмашког краја биће уложено 700 милиона динара. У Дом здравља на Видовданском насељу инвестираће се 207, а у радну зону Каћ 964,2, а у радну зону Север ИВ 201,5 милиона динара. Те раде зоне, и постојеће фабрике Континентал, Бери Калебо, Лир, Делфај, Нидек, су гарант прогреса града, нових радних места, плата за људе и бољег живота за њихове породице. На Југовићеву ће се градити прва атлетска дворана и стадион у Србији вредни 4,7 милијарди. У Футогу се гради спортски комплекс од 1,75 милијарди. Гради се канализација и пречистачи у неколико насеља, вредности преко пола милијарде динара. У бициклистичке стазе широм града улаже се више од 750 милиона динара, а у саобраћајну инфраструктуру преко 1,5 милијарди динара. На државном нивоу бројеви су још убедљивији. У инфраструктуру и подршку породици и младима биће уложено 14 милијарди евра.

Прогрес једног друштва није само економски. Србија није напредовала само у финансијском смислу. Побољшање економског статуса грађанима омогућује да напредују и на духовном плану. Они не могу да прихватају старе обрасце као нове потенцијале. Они се можда не сећају свих зала која су им нанета, нити свих патњи, које су претрпели у периоду владавине данашње опозиције, али захваљујући телевизији, путовањима, искораку преко Гугла у најнедоступнија чуда најлепших и најразвијенијих градова, они подижу своја очекивања. Они траже нове концепте развоја. Нову естетику. А наслеђени талог лоших искустава претварају у непробојни штит тврдокорне скепсе према свему што се не поклапа с њиховом визијом модернизације. Та скепса је упозорење разума. Јер несвесно постоји само ако сматрамо да ће оно моћи поново да буде оживљено.

- Човек је несвесно склон веровању у општу вредност субјективних мишљења. Али, ако једно гледиште треба да буде важеће онда мора стећ одобравање што већег мноштва. Тачно је и важи оно у шта верују многи јер то потврђује једнакост свих - сматрао је Карл Густав Јунг.

Јунг, али и многи други психолози, научници, филозофи, књижевници и мислиоци утврдили су да се истина увек заснива на чињенициама, а не на субјективном суду.

Ђилас, Мариника Тепић, Владета Јанковић, Тадић, Вук Јеремић не представљају само прости збир лоших асоцијација. Они су стварна опасност. Услед навикнутости на моћ и новац, од ког су одвојени већ 10 година, немогуће је поверовати да су у међувремено стекли боље вештине управљања и бољи увид у потребе грађана. Логично је да је њихова жудња за моћи постала још већа. А границе да се та жудња оваплоти, оствари и практикује су у потпуности избрисане. Оспоравати слутње и страхове грађана било би исто као оспорити постојање мозга.

Александар Кожев писао је да се правни акт састоји од чина, воље и намере. Уколико политичку кандидатуру разумемо и тумачимо као правни акт, а он то јесте, јер се политичар заветује и обавезује грађанима, онда није тешко протумачити чин, вољу и намеру политичких кандидата. Већини људи у опозицији политика је једини извор прихода. Шта би сутра, ако би престали да се баве политиком, радили Мариника Тепић, Мирослав Алексић, Драган Ђилас, Вук Јеремић, Бошко Обрадовић, Ћута? Ништа. Јер ништа не знају да раде. Немају где да се запосле. А то представља опасност. Човек који нема од чега да живи, а навикао је на луксуз, подложан је утицајима јер њихова егзистенција зависи од донатора. Или од Ђиласа. А донатори нису добротвори. Ђилас још мање. Они имају своје планове и интересе. А историја нас је научила да се интереси „алтруиста” из иностранства попут Сороша, Рокфелера, немачких фондација никада нису подударали с интересима народа. Напротив. Што су њихови интереси више остваривани то је народ више патио и пропадао.

Листа кандидата за посланике није обичан документ. Папир са списком имена неких људи. Листа треба да буде најважнији акт у политичком представљању неке странке. Круна целокупног вишегодишњег рада на терену, промишљања политичких актуелности и будућих потенцијала и могућности за развој државе, привреде и друштва у целини. Најпрецизнији путоказ о њиховим стварним намерама. О људским и професионалним стремљењима.

Листа кандидата за посланике је авалирана меница која у идеалним условима истиче за четири године. Оверени чек који на наплату доспева у следећем изборном циклусу. Гаранција коју својим потписом оверавају кандидати и обавазују се да ће учинити све што је у њиховој интелектуалној, људској и политичкој моћи да грађани живе боље. Она је план деловања. Обвезница којом се странка заветује грађанима. Прецизна мапа будућих потеза. Признаница којом се беспоговорно потврђује озбиљност прокламованих намера.

Зато опозиционе посланичке листе пре представљају списак за истражне органе него понуду за бираче.

С друге стране можемо погледати листу СНС-а. Даница Грујучић ће као водећи онколог и универзитетски професор и након политичког ангажмана лечити људе и предавати студентима. Јелена Беговић као водећи стручњак у области генетике има своју стручну и научну каријеру. Борислава Перић Ранковић је стонотениски шампион, и опет ће то бити. Лазар Ристовски као врхунски глумац и редитељ, опет ће правити добре и гледане филмове. Јадранка Јовановић и Јован Колунџија су уметници без премца, чија егзистенција нимало не зависи од политике. Листу и политику СНС чине људи са звањем, знањем и занимањем. Њих покреће жеља да својим знањем и радом помогну друштву. Опозицију чине људи с лошом амбицијом.

Милорад Бојовић

(Аутор је стручњак за односе с јавношћу)