REZON Opozicioni desant na siromašne

Piše: Milorad Bojović

Volter Lipman i Edvard Bernajs definisali su pravilo da je najuspešnija ona kampanja koja nudi nešto što je korisno za obične ljude, a fundamentalno nervira snobove, koji sebe doživljavaju kao elitu. Opozicioni desant na siromašne zbog pojeftinjenja 20 osnovnih životnih namirnica, snižavanja kamate na stambene kredite i porasta minimalca za radnike je empirijski dokaz verodostojnosti njihovih teorija.

Odmah po objavljivanju odluke Narodne banke o snižavanju kamate na kredite, list koji nije juče, a još manje sutra, na centralnim stranama je štampao tekst oksimoron, najavljen i na naslovnoj strani. Tekst počinje rečju iako, zabranjenoj u dobrom novinarstvu. Kad sam 2003. i 2004. pisao za novine „koje nisu juče, a nisu ni sutra”, svaki tekst koji počinje sa iako završavao je u kanti za smeće. Novinar je osoba koja donosi novosti, a ne osoba koje iznosi privatno mišljenje, smatrali su tadašnji urednici lista „Ni juče, ni sutra”, koji danas nakon evolucije u tabloid, uglavnom štampa privatna, pogrešna mišljenja svog vlasnika i njemu bliskih individua.

U tekstu se navodi da je odluka Narodne banke o ograničavanju kamatne stope obradovala građane, ali da je treba smatrati neracionalnom, jer šteti interesu banaka. Tekst lista zarobljenog između prošlosti i budućnosti, priznaje da postoji veliki broj građana koji se bore s otplatom kredita, ali da to onemogućava njegovu preuvišenost -  profitiranje bankarskog kapitala, sakrivajući se iza fraza o slobodi tržišta i tržišne privrede.

Šta žulja „Ni juče, ni sutra”? Narodna banka zabranjuje bankama da u narednih 15 meseci korisnicima prvog stambenog kredita, koji su se do jula prošle godine zadužili do 200.000 evra, naplaćuju kamatu veću od 4,08 odsto. Novim dužnicima do istog iznosa sme da se naplaćuje samo kamata koja je ugovorena na dan potpisivanja ugovora. Po isteku 15 meseci bankama je zabranjeno da građanima naplate razliku koja je nastala. Šta je tu loše? Ništa, osim što su banke onemogućene da iskoriste uticaj Plutona na pomračnje sunca za podizanje kamata. Jer, šta god tvrdili „Ni juče, ni sutra” i njihovi sagovronici, činjenica je da su banke iskoristile pandemiju Kovida 19 i rat u Ukrajini za bezraložno i neopravdano podizanje kamata.

Jedan bankarski stručnjak, koji je za tri godine devalvirao domaću valutu sa 78 na 120 dinara za jedan evro, kaže da nije dobro da država svojim odlukama narušava tržišne ugovore. Što će reći - nije dobro da država pomaže svojim građanima, nego treba da pomaže bankama da se još više neosnovano bogate. Bankarski stručnjak, koji nije umeo da zaštiti dinar od uvozničkog lobija, obmanjuje javnost da su krediti danas jeftiniji nego ikad. Na koji način je onda fiksna rata za kredit od oko 90.000 evra porasla za oko 100 evra za samo dve godine? Bankarski stručanjak kaže, šta ćemo ako nam se banke naljute? Neka pita Islanđane da li lošije žive zato što su odbili da saniraju gubitke stranih banaka, i što su ih maltene proterali iz svoje zemlje. On plačnim glasom saopštava da će banke pretrpeti gubitke i da je nedopustivo uraditi tako nešto samo zato da bi 100.000 ljudi uštedelo od 80 do 300 evra mesečno. I još kaže da bolji život građana Srbije nije dobar za reputaciju centralne banke Srbije! Bivši guverner bi morao da zna da centralna banka ne postoji radi dobrobiti stranih banaka, nego radi dobrobiti njenih građana, zato se i zove narodna. Veli i to da mera nema bog zna kakav efekat, i da nije morala da se donosi.

Proverimo to. Ako je u pitanju 100.000 ljudi, kako pišu mediji, čiji će se raspon uštede na mesečnom nivou kretati od 80 do 300 evra, i ako za srednju vrednost uzmemo uštedu od 140 evra, za 15 meseci je to ušteda od 210 miliona evra. Odnosno, toliko će manje zaraditi strane banke, na otimačini od građana Srbije. Sve u svemu, list „Ni juče ni sutra” i bankarski stručnjak za devalvaciju domaće valute, žale zbog dve stvari - gubitka banaka i što kamata nije smanjena bogatašima koji su uzeli milionske kredite.

Ali, tu nije kraj opozicionog desanta na siromahe. Levičari i desničari su se udružili u desantu na parizer, jogurt, sapune i deterdžente, i druge proizvode, čije sniženje predstavlja značajnu uštedu u kućnim budžetima jednog, ne tako malog broja građana Srbije. Njihov argument je da nije trebalo da pojeftini tih 20 proizvoda, jer ih oni ne koriste.

Sniženja nisu zbog onih koji imaju, nego zbog onih koji nemaju. Zbog ljudi koji su obešću političkih profitera ostali bez egizstencije. A zašto nemaju? Pa zato što ste vi zatvorili gotovo sve fabrike. Zato što je bez posla zvanično ostalo pola miliona, a prema podacima sindikata preko 800.000 ljudi. Prodali ste strancima kompletnu prehrambenu industriju. Sve mlekare, kompletnu industriju hleba i peciva, indutrije mesa i slatkiša, fabrike vode i sokova, pivare. Vi ste protiv egzistencije siromašnih i danas kada se protivite dolasku radno intenzivnih investicija.

Gde će da se zaposle ljudi koji su u paklu vaše tranzicije ostali bez posla, koje je pregazilo vreme? Oni pokušavaju da prežive, da školuju decu i nemaju vremena, niti novca da se sa 50 ili 60 godina upišu na fakultet. Jednostavno, ako nema fabrika, oni nemaju gde da rade. Komunisti su im oteli zemlju da bi ih oterali u fabrike. Vi ste im oteli fabrike da biste ih oterali na biro za zapošljavanje. U bedu i dužničko ropstvo. Za njih Vučić otvara fabrike, pregovara o minimalcu, pojeftinjuje osnovne životne namirnice i smanjuje kamate na kredite. Čovek se ne meri po snazi samoljublja. Uobraženosti. Niti prezrenju prema drugima. To što ste ih, za vreme svoje, 12 godina duge vladavine, načinili ubogim siromasima, ne znači da imaju manjak vrline ili dobrog ukusa. Ne! Vi ste im oduzeli mogućnost da kvalitetno žive. A njihova vrlina ne zavisi od toga da li ćete na Tviteru da se udostojite da ih oslovite ljudima. Ne smeta vama parizer! Cela Jugoslavija je odrasla na parizeru. A ako je danas lošeg kvaliteta, to pitajte tajkune kojima ste prodali mesnu industriju.

Nije parizer u pitanju. Vama su sporni njegovi konzumenti. Vi zagovarate povlastice za snobove, nikako za sirotinju, jer snob je osoba koja veruje samo u svoja prava, bez obaveza i dužnosti. I zato treba da istrajete u oceni da nisu trebale da pojeftine osnovne životne namirnice. Jogurt, mleko, salama, deterdženti. Ni slučajno. Niti namirnice koje proizvode srpske firme. Trebalo je da pojeftini luksuzna roba multinacionalnih kompanija, da bi mogla da uštedi elita, u koju sebe ubrajate, gnušajući se ljudi kojima su potrebne jeftinije osnovne namirnice.

Predlažem da pojeftine sledeći artikli: sir čedar. Španski pršut. Bezglutenske prezle od prosa i heljde. Taljatele s kurkumom. Krekeri. Mleko od badema i pirinča. Ovseno, sojino i kokosovo mleko. Kus-kus. Organsko čia seme. Ulje i puter od kikirikija. Sirće od nara. Oljuštena heljda. Musli. Losos, brancin i orada. Jastog i pipci od hobotnice. Pivo Ginis i Estrela. Viskiji Čivas i Yek. Konjak Martel. Tompusi: Cohiba Robusto Reserva Coseća, Montecristo Gran Piramides i Montecristo Sublimes Limited Edition, San Cristobal de La Habana (500 aniversario). Aranžmani za letovanje na luksuznim destinacijama: Mauricijus, Sejšeli, Dominikanska Republika, Zanzibar, Ko Samui. I, naravno, pojeftinjenja treba proširiti na fensi kafiće u centru Beograda. Izuzetno je važno da pojeftini kapućino, sokovi od ceđenog voća, smutiji.

Zanimljivo je još nešto. Ubeđeni ste da je Vučić korpu s proizvodima pokazao zbog svojih birača, zbog bot-ljudi, koje toliko mrzite. Kakva pogrešna misao! Vi imate fundamentalni sukob sa političkom percepcijom i potrebama naroda. Nemojte da mislite da jedino njegovi birači jedu parizer. I među vašim sledbenicima ima onih koji ne žive tako dobro kao vi, jer ste im vi to omogućili za vreme svoje vladavine! Vučić je korpu pokazao da bi njen sadržaj stigao do građana koji se informišu na vašim medijima. Koji se informišu na vašim društvenim mrežama. Vi ste bili kanal komunikacije. Medijum preko kog je poruka o sniženju cena osnovnih namirnica došla do svih građana Srbije. Bili ste njegovi besplatni agenti uticaja. Njegovi reklamni agenti. I posle se pitate kako vas pobeđuje na izborima.

Autor je stručnjak za odnose s javnošću i narodni poslanik