Rezon: Obrnuto prokletstvo kralja Mide
Novaković je uobrazio da je zahvaljujući svojoj štafelaj politici, ubedio Novosađane da se onaj Bora koji je bio sklon političkim manipulacijama, i finansijskim, građevinskim i drugim mahinacijama, vratio u Solun i zauvek ostao tamo na Drugoj konferenciji Mreže balkanskih gradova, a u Novom Sadu je ostao onaj Bora koji je bio u Skupštini Srbije i glasao za Zakon o radu
Piše: Milorad Bojović
Kralj Mida bio je proklet da sve što dodirne pretvori u zlato. Pojedini gradski političari sve što dodirnu preobraze u prah propasti. U fijasko. U asortiman političkih promašaja opozicije upisana je još jedna kolosalna besmislica. Borislav Novaković, koji ovog oktobra slavi 20 godina od potvrde teorije o mogućnosti istovremenog postojanja jednog tela na više lokacija, i koji je pre 12 meseci bojkotovao izbore, predlaže da se u Novom Sadu održi vanredno glasanje. Novaković je uobrazio da je zahvaljujući svojoj štafelaj politici, ubedio Novosađane da se onaj Bora koji je bio sklon političkim manipulacijama, i finansijskim, građevinskim i drugim mahinacijama, vratio u Solun i zauvek ostao tamo na Drugoj konferenciji Mreže balkanskih gradova, na koju je išao sa Sonjom Bunčić i Andreom Uzelac, a u Novom Sadu je ostao onaj Bora koji je bio u Skupštini Srbije i glasao za Zakon o radu. Čak i kada bi Novosađani prihvatili tu mogućnost, Zakon o radu, koji je izglasan zahvaljujući Novakovićevoj teleportaciji, nije bio koristan po Novosađane. Odredbe tog Zakona omogućile su masovna otpuštanja radnika i gašenje celokupne novosadske industrije. Od Pobede do Agrovojvodine. Pre će biti da je letošnja sklonost Novosađana da zaobilaze centar grada odraz njihovog straha da će ih iza nekog ćoška zaskočiti Novaković sa štafelajem i objašnjavati im da je urbanistički plan za Kameničku adu, za koji je on glasao kao potpredsednik Skupštine grada 2000. godine, doneo SNS, koji tada nije ni postojao. Tim ordinarnim političkim konfabulacijama, umesto ugrožavanja, Novaković obezbeđuje bujanje, kvasanje popularnosti i snage SNS-a.
I dok Novosađani razmišljaju da li Borislav Novaković pumpa rejting naprednjacima i Milošu Vučeviću slučajno, ili iz neznanja, Novi Sad je napravio još jedan važan poen na međunarodnoj sceni. Uprkos pandemiji Kovid 19, posle dve godine pauze, održan je Međunarodni poljoprivredni sajam, 89. po redu. Povratak Poljoprivrednog sajma u zemaljske, analogne okvire, obelodanjuje mnoge činjenice koje ne idu u prilog opoziciji.
Od pokušaja demokratskih vlastodržaca s početka drugog milenijuma da Novi Sad pretvore u veliki karneval besmisla, tvrdim da je Novosadski sajam najznačajniji brend Novog Sada. Najmoćniji bilbord uticaja u oblasti finansija, privrede, novca, poljoprivrede, hrane, moći, politike. Neprolazni Fejsbuk koji čuva dokaze uništiteljske politike demokratske opozicije. Na Sajmu se skoro 100 godina sreću najvažniji eksponenti moći najznačajnijih država sveta. Ovde su se sretali Sovjetski Savez i SAD u jeku Hladnog rata. Ovde su se sastajali Istok i Zapad. Sever i Jug. U analima Sajma sačuvane su činjenice da su najuspešnije gradske i srpske firme, završile na lomači pogrešne ambicije. Evo primera o efektima obrnutog prokletstva kralja Mide, koji su važni za razumevanje današnje političke scene, potreba i namera političara iz opozicionog tabora.
Dokaz prvi. Na Poljoprivrednom sajmu održanom 1971. godine, pre četiri decenije, u Novi Sad su došli američki, kanadski i britanski ministri za poljoprivredu. Razlog? Hteli su da saznaju kako u Srbiji krave simentalske rase daju više mleka nego njihove majke preko Atlantika? O tome postoje zapisi iz štampe iz tog vremena. Objavljeno je više od 300 medijskih izveštaja o dolasku funkcionera tri najmoćnije zapadne države. Međutim, PIK Bečej, čije su krave predstavljale najveće svetsko čudo, nestao je. Ugašen je u periodu od 2000. do 2012. godine, koji stranke opozicije i njima bliski mediji i danas predstavljaju kao najuspešniji period od dolaska Srba na Balkan.
Dokaz drugi. Istorija Sajma krije sasvim drugačije činjenice u odnosu na taj period demokratskog savršenstva. Izuzimajući ratne devedesete, prve decenije 21. veka bile su najgore razdoblje Sajma u njegovom, bezmalo ceo vek dugom postojanju. Sajam je bio pretvoren u poligon za privatne kombinacije obrazovno-političkog karaktera. Zli jezici mogu reći da je Sajam imao ulogu tajnog kanala u legalizaciji politike lojalnosti kroz snabdevanje diplomama najzaslužnijih boraca protiv Miloševićevog režima.
Dokaz treći. Od 1.436 domaćih kompanija koje su 1971. predstavljene na Sajmu, opstalo je samo pet. I one rade višestruko smanjenim kapacitetom. Od njih više ne žive desetine hiljada ljudi, kroz zaposlenje i kooperaciju. Ne razvijaju se lokalni sportski klubovi i kulturna scena. Rastu samo bankovna salda njihovih vlasnika i njihovih nekadašnjih političkih zaštitnika, iz prvih 12 godina „demokrtske vladavine„ koji su uništili sve što su dotakli.
Dokaz četvrti. U vremenu kada je svet bio podeljen Gvozdenom zavesom, i kada su ga cepali bodeži hladnog rata, Novosadski sajam odigrao je važnu ulogu u približavanju Istoka i Zapada. Prvi međunarodni privredni iskorak Kine na Zapad, desio se pre 49 godina u Novom Sadu. Do toga je došlo na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, dva meseca nakon istorijskog susreta predsednika SAD Ričarda Niksona i predsednika Kine Mao Cedunga. Jugoslavija je predstavljala neutralnu tačku, prihvatljivu i Vašingtonu i Moskvi i Pekingu, i budući da je Međunarodni poljoprivredni sajam te i prethodne 1971. godine okupio najbolje kompanije iz celog sveta, nije bilo nelogično, niti začuđujuće da se na njemu pojavi i delegacija Kine.
- Međunardni poljoprivredni sajam posetila je delegacija kineskih privrednika koja se već duže vreme nalazi u poseti našoj zemlji. Gosti iz daleke Kine posebno su se interesovali za dostignuća naše mašinske industrije, proizvodnju trakotra, kombajna i drugih mašina za opremanje krupnih poljoprivrednih gazdinstava - objavio je list „Poljoprivrednik„ 14. maja 1972. godine.
Sedam dana kasnije isti list objavljuje proširenu vest u kojoj navodi da je kineska delagacija u Vojvodini boravila sedam dana kao gost Saveznog centra za obrazovanje kadrova u poljoprivredi. Kao i da je delegaciju predvodio Jen Či direktor Instituta za poljoprivredne kulture pri Akademiji za poljoprivredu NR Kine.
A list „Dnevnik„ je 16. maja zabeležio da je poljoprivredna delegacija NR Kine, nakon razgledanja Poljoprivrdnog sajma otišla u Vrbas u posetu Poljoprivrdnom kombinatu Vrbas, kako bi se upoznali s radom jednog od najsupešnijih kombinata u ovom delu Evrope.
Tog kombinata više nema. Ugasili su ga i rasprodali ovi koji danas hoće da se iz opozicije ponovo dočepaju vlasti. Njihovi tajkuni pokupovali su svu zemlju i sve fabrike i Vrbas ostavili bez više hiljada radnih mesta. Dok je bila aktuelna „demokratska„ privatizacija, dobio sam prospekt za privatizaciju Karneksa. Mesoprerađivački gigant nameštan je istom konzorcijumu koji je bez ijednog dinara i bez kvadrata vlastite imovine za hipoteku kupio Sojpaprotein. U prospektu je bilo navedeno da u Karneksu ugine više prasića nego što ih stigne u klanicu, a da jata ptica u potpunosti pojedu svu pšenicu i kukuruz s Karneksovih njiva. Kinezi te 1972. nisu znali da će 2000. godine na vlast doći neokomunisti koji će uništiti sve čemu se oni dive i kao model uspešnosti prenose u Kinu. Oni su jugoslovenski model koji je fascinirao Amerikance unapredili i danas diktiraju ekonomske tokove na globalnom planu. A političari, i stranke koji su upropastili IPK Vrbas, radije izdaju pompezna saopštenja nego što analiziraju odgovornost, krivicu i skrivene znakove političkih mogućnosti.
A okolnosti i potencijali su takvi da će SNS, kad god da budu gradski izbori, danas, sutra, za pola godine, ili u redovnom roku 2024, osvojiti ubedljivu većinu.
Novi Sad i Novosađani, uprkos nesebičnom zalaganju dece komunizma, preobučenim u proevropsko odelo, da sve što vredi u blato svale i sa sobom izjednače, ne razumeju destruktivan pristup životu. Niti odobravaju politiku ucena. Oni žele da se povezuju, razvijaju. Da svoje IT, umetničke, atletske, ili poljoprivredne snove, ostvare ovde u svom gradu. A nova vrata se lakše otvaraju kad postoje širom raširene kapije uspeha, koje od 2013. godine zahvaljujući dobroj međunarodnoj politici, dobroj ekonomskoj i političkoj klimi ponovo uspešno otvaraju grad i Novosadski sajam. I ne samo to. Novosadski sajam je od 2013. godine, ponovo postao nezaobilazna snaga i adut Novog Sada u privrednoj i ekonomskoj promociji Srbije. Plakat uspeha koji Novi Sad u celom svetu čini vidljivim i primamljivim u svetu biznisa i marketinga. Dolazak brojnih stranih kompanija u Novi Sad na Sajam, uprkos Kovidu 19 je još jedna u nizu potvrda da Kontinental, Beri Kalebo, Nidek, Lir i drugi inostrani giganti nisu došli slučajno. Niti su koncertna dvorana, prva u 327 godina dugoj istoriji grada, nova bolnica, novi bulevari, Muzičko-baletska škola nikli sami od sebe. Još manje da će atletska dvorana, novi mostovi, park, auto-putevi, nastati čarolijom. Sve može da nastane ili da nestane radom. Novosađanima nije teško da izračunaju ko radi u njihovu korist.
Autor je stučnjak za komunkacije i odnose s javnošću
