Rehabilitovan Draža Mihailović

komunističkog režima 1946. godine. Predsednik tročlanog sudskog veća sudija Aleksandar Trešnjev rekao je da je sud usvojio zahtev za rehabilitaciju i poništio presudu kojom je Mihailović 15. jula 1946. godine bio osuđen na smrt, a dva dana kasnije streljan.

Na tu odluku, shodno Zakonu o rehabilitaciji, ne postoji pravo žalbe, tako da je ona konačna. Sudija Trešnjev rekao je da je presuda Vrhovnog suda FNRJ u delu koji se odnosi na Mihailovića proglašena ništavnom, kao i da su ništavne sve njene pravne posledice, pa i one koje se odnose na imovinu.

– Dragoljub Mihailović smatra se neosuđivanim – rekao je sudija Trešnjev, posle čega je dobio buran aplauz i pozdrave publike.

Detaljno obrazlažući odluku o rehabilitaciji, sudija Trešnjev je istakao da je sud utvrdio da postupak protiv Mihailovića nije bio sproveden fer i korektno, uz poštovanje prava okrviljenih, kako po standardima današnjih prava, tako i tadašnjih.

– Osimšto nije imao fer postupak, protiv Mihailovića je postupak bio politički obojen, što jasno proizlazi iz činjenice da su se predstavnici izvršne vlasti mešali ne samo u sam tok postupka već učestovali u donošenju ključnih odluka i meritornom odlučivanju – rekao je sudija. – Sud je utvrdio da je sporna presuda doneta u nezakonitom procesu iz političkih i ideoloških razloga.

Sudija je podsetio na prepisku visokih kominističkih funkcionera Đilasa i Rankovića o tome kako će se postupak voditi, da li suđenje treba da bude javno ili tajno, kako će izgledati optužnica... Po njegovim rečima, utvrđeno je i da su branioci tokom celog suđenja uspeli samo pet puta da kontaktiraju s Mihailovićem, i to „u prisustvu organa vlasti, što govori o tome koliko je sud ometao postupak”. Sudija Trešnjev je istakao da sudsko veće nije bilo nadležno da se bavi utvrđivanjem činjenica i izvođenjem zaključaka da li je Dragoljub Mihailović ratni zločinac ili ne. To, kako je ukazao, posle toliko vremena i nije bilo moguće učiniti.

– Nadležnost ovog veća iscrpljuje se u tome da li je Dragoljub Mihailović imao fer i pravično suđenje, odnosno da li je sudska odluka doneta i iz političkih i ideoloških razloga – naglasio je sudija.

On je napomenuo da i predmet postupka nije bila rehabilitacija ravnogorskog pokreta ili oslobodilačke vojske u otaybini jer je to je već delimično učinjeno Zakonom i Uredbom, već zakonitost postupka sprovedenog protiv Mihailovića.

Objavljivanje presude pratio je veliki broj medija i publike, tako da je velika sudnica Palate pravde bila ispunjena do poslednjeg mesta, a oni koji nisu uspeli da uđu, ispred Palate pravde pevali su ravnogorske pesme, noseći zastave i druga obeležja.

U publici su, između ostalih, bili princ Aleksandar Karađorđević, predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, pripadnici ravnogorskog pokreta, „Obraza”, „Žene u crnom” i drugi zainteresovani, među kojima je bilo i onih u narodnim nošnjama, kao i sa četničkim obeležjima.

Prvi zahtev za rehabilitaciju podneo je Mihailovićev unuk Vojislav Mihailović 2006. godine, a kasnije mu se pridružilo još nekoliko udruženja i stranaka. Predlogu za rehabilitaciju pridružili su se 2009. godine Srpska liberalna stranka, s Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otaybini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesorka međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi. Odlukom suda potvrđene su tvrdnje predlagača rehabilitacije da Mihailoviću tokom procesa nije bilo omogućeno pravo na odbranu, da nije video svog advokata do početka suđenja, da nije imao ni pravo na nepristrasan sud, dok mu je optužnica uručena sedam dana pred suđenje.

Na presudu nije imao ni pravo da uloži žalbu, već je dva dana od njenog izricanja streljan u tajnosti.

E. D.

Antić: Veliki dan za pravdu

Jedan od opunomoćenika predlagača za rehabilitaciju Dragoljuba Mihailovića Oliver Antić izjavio je da je odluka o rehabilitaciji Mihailovića veliki dan za pravo i pravdu i da bi taj dan trebalo da se slavi i u Hrvatskoj.

– Ovaj dan bi trebalo da se slavi i u Hrvatskoj – rekao je Antić, koji je savetnik predsednika Republike, i ocenio da je to veliki dan za pravo i pravdu jer se s pravnog stanovišta negativna odluka o zahtevu za rehabilitaciju ne bi ni mogla obrazložiti.

Antić je novinarima posle odluke suda rekao da je to veliki dan ne samo za srpski narod već i za časne Hrvate, muslimane i Slovence koji su se borili pod Mihailovićevom komandom, i podsetio na to da se u jedinicama kojima je komandovao borilo oko 10.000 Hrvata, 8.000 muslimana i 6.000 Slovenaca.

Dačić: To nije korak ka pomirenju

Potpredsednik srpske Vlade i šef diplomatije Ivica Dačić saopštio je da odluka Višeg suda u Beogradu o rehabilitaciji, koja je objavljena upravo u danima kada čitav svet slavi 70 godina veličanstvene pobede nad fašizmom, ne predstavlja korak ka pomirenju niti ka istini, već, naprotiv, samo produbljuje podele.

„Viši sud u Beogradu trebalo bi podsetiti na to da su, pre 70 godina, 14. maja 1945, na isti dan kada je on doneo sramnu odluku o rehabilitaciji, engleski vojnici u Italiji i Austriji zarobili gotovo 30.000 ustaša i četnika i predali ih jugoslovenskim partizanima. Samo taj podatak jasno govori o tome ko su bili saveznici, a ko neprijatelji maja 1945”, ističe se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.

„Viši sud u Beogradu trebalo bi podsetiti i na govor kralja Petra Drugog Karađorđevića preko Radio Londona od 12. septembra 1944. u kojem je pozvao ’sve Srbe, Hrvate i Slovence da se ujedine i pristupite velikoj Narodnooslobodilačkoj vojsci pod maršalom Titom’, istakavši da ’svi oni koji se oslanjaju na neprijatelje protiv interesa svog vlastitog naroda i njegove budućnosti, i koji se ne bi odazvali ovom pozivu, neće uspeti da se oslobode izdajničkog žiga, ni pred narodom, ni pred istorijom’”, dodaje se u saopštenju.

SUBNOR: Posipanje soli na ranu

SUBNOR Srbije je oštro kritikova sudsku rehabilitaciju četničkog komandanta Dragoljuba Draže Mihailovića, istakavši da to predstavlja prekrajanje istine i „sipanje soli na svežu ranu”.

To udruženje, koje okuplja pretežno članove partizanskih jedinica i njihove potomke, smatra i da je Mihailovićeva rehabilitacija pravno neutemeljene i zato neodrživa. SUBNOR navodi i da je sa zaprepašćenjem primio sudsku odluku o rehabilitaciji i da je „potezom sudskog pera drastično prekrojena istina”.

„Rehabilitacija je posipanje soli na uvek svežu ranu, prst u oko sadašnjim susedima, ali i čitavom antifašističkom svetu koji s poštovanjem gleda na naš narod i neporecivo slavno mesto isključivo partizanskih boraca u istoriji čovečanstva”, tvrdi SUBNOR. Pada li nekome u svetu na pamet i pomisao da rehabilituje kolaborante, da li to čine Francuzi s maršalom Petenom, Norvežani s premijerom Kvislingom..., navodi se u saopštenju. „Opasan, neshvatljiv presedan pravi se u ovoj nama jedinoj otaybini”, smatra SUBNOR, i ističe da se time bez razloga i potrebe seje seme razdora.

Pokušaj istorijskog revizionizma

Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović izjavila je da je izuzetno iznenađena presudom suda u Beogradu o rehabilitaciji četničkog vođe Draže Mihailovića, naglasivši da osuđuje svaki pokušaj istorijskog revizionizma.

– Ta presuda ne može izbrisati zlodela četničkog pokreta, počinjena u saradnji s nacistima i fašistima tokom Drugog svetskog rata, koja su svim narodima na ovim prostorima donela velike patnje i stradanja – navela je Kolinda Grabar Kitarović.

Taj pokret, ocenila je ona, doživeo je poraz u Drugom svetskom ratu, ali i pre 20 godina u agresiji na Hrvatsku.

Kolinda Grabar Kitarović je konstatovala da se, gledajući u zajedničku budućnost u Evropskoj uniji, treba odmaknuti od politiziranja prošlosti, već istoriju prepustiti istoričarima, preneo je „Jutarnji list”.

Hrvatski ministar pravosuđa Orsat Miljenić je izjavio da je „apsolutno zgrožen” odlukom beogradskog suda o rehabilitaciji četničkog komandanta Draže Mihailovića.

– To je silno velika pogreška, kao što bi bila rehabilitacija nacističkog vođe Adolfa Hitlera, fašističkog lidera Benita Musolinija ili ustaškog vođe Ante Pavelića – ocenio je Miljenić. – Za nas je Mihailović bio i ostao zločinac. Bio je fašista.

Miljenić je dodao da na Srbiji ostaje hoće li graditi budućnost na temelju antifašizma, kao cela Evropa, ili na temelju nečeg drugog.

ZA I PROTIV

Konačno je ispravljena jedna od najvećih istorijskih nepravdi. To nije bilo samo nepravda prema jednom rodoljubivom čoveku već je bilo nepravda prema našoj zemlji i narodu. Nacionalno pomirenje može počivati samo na istini, ispravljanju nepravdi i praštanju.

(Princ Aleksandar Karađorđević)

Odluka suda o rehabilitaciji Draže Mihailovića skandalozna je i sramotna odluka, koja Srbiju stavlja na poraženu stranu u Drugom svetskom ratu i koja će zategnuti odnose s državama regiona. Odluka vređa istinske borce protiv fašizma i ogromne žrtve.

(Meho Omerović, predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava)

Ukidanje komunističke presude generalu Dragoljubu Draži Mihailoviću od 15. jula 1946. godine nije samo rehabilitacija ratnog komandanta prve antinacističke gerile u Evropi nego je to i rehabilitacija njegove vojske i čitave Srbije.

(Vuk Drašković, SPO)

Sudska odluka o rehabilitaciji Mihailovića predstavlja legalizaciju svih zločina počinjenih nad Bošnjacima. Njome se prekraja istorija, šalje preteća poruka Bošnjacima i zato tražimo i njeno poništenje

(SDA Sanyaka i SDP)

Draža Mihailović je junački, četnički, srpski komandant koji je bio žrtva komunističkog terora

(Vojislav Šešelj, SRS)

Predsednik Srbije nikada se nije odrekao titule četničkog vojvode, te je u ovom slučaju upotrebljen i pritisak insitutucije predsednika Srbije na pravosuđe da bi se promenila istorija i sasvim relativizovala antifašistička tradicija i narodnooslobodilačka borba

(Liga socijaldemokrata Vojvodine)

Rehabilitacija Dragoljuba Mihailovića je još jedan izraz dezorijentisanosti srpskog društva, potvrda hroničnog gubitka odnosa prema prošlosti i još više dokaz potpunog gubitka ideje šta bi kao društvo trebalo da budemo u budućnosti.

(Čedomir Jovanović, LDP)

General Draža Mihailović je slavom ovenčani prvi gerilac porobljene Evrope 1941. godine, čovek koji nikada nije priznao kapitulaciju Jugoslovenske vojske i komandant koji je maja 1941. godine na Ravnoj gori podigao barjak Trećeg srpskog ustanka, u trenutku kada je gotovo cela Evropa bila porobljena od nacističke Nemačke i njenih fašističkih satelita.

(Nova Srbija)

Takav način kopanja po prošlosti u ovom trenutku je najmanje potreban jer može dovesti do novih podela, i to u vremenu kada je društvena stabilnost preko potrebna i Srbiji, ali i celom regionu.

(Socijademokratska partija Srbije)

Ova presuda predstavlja samo završetak pokušaja revizije istorije, koji traje već više od dvadeset godina. Rehabilitacija Dragoljuba Mihailovića je uvreda za sve žrtve i prave borce protiv okupatora i njihovih saradnika tokom Drugog svetskog rata.

(Socijaldemokratska unija)

Partizani će imati svoju sliku o istoriji, četnici i poraženi će na isti način doživljavati svoj pokret. Sud ne može da pomiri te dve tačke, rekao bih, još jednu besmislenu srpsku podelu. Četnički pokret je poražen, Mihailović je poražena strana, ali mi istoričari to posmatramo u dužem procesu. Bilo je zločina, ali se ne može ceo pokret tako okarakterisati. Umirenje je moja poruka.

(Momčilo Pavlović, istoričar)