Regionalna stabilnost - prioritet za napredak svake zemlje

Suočavanje sa prošlošću, učenje iz sopstvenih grešaka na realističan način i insistiranje na elementima koji povezuju sve narode koji žive na ovim prostorima, te međusobno upoznavanje, put je do dugoročne i održive stabilnosti u regionu, rečeno je, između ostalog na Konferenciji o regionalnoj stabilnosti koja je danas održana u Kulturnom centru Novog Sada.

Ovo je druga godina da se na istu temu okupljaju značajni ljudi iz civilnog sektora, diplomatije, nauke i politike zemalja bivše SFRJ, a direktor Kulturnog centra Novog Sada Bojan Panaotović, idejni tvorac ove konferencije, rekao je da je pitanje mira i stabilnosti u regionu pitanje praktične politike i kvaliteta života ljudi.

- Zato mi ovu temu postavljamo već drugu godinu za redom u KCNS - naglasio je Panaotović.

Dalibor Rožić, član Gradskog veća za kulturu Grada Novog Sada, otvarajući ovogodišnju konferenciju, izjavio je da je regionalna stabilnost priporitet i predstavlja preduslov za ekonomsku, političku i svaku drugu stabilnost.

- Zajedništvo, razumevanje i tolerancija vrednosti su za koje se zalaže svako humanističko društvo, ali da bi te vrednosti bile ostvarene potrebno je da se međusobno dobro poznajemo i negujemo dijalog u svim sferama. Ovaj dijalog služi tom uzvišenom cilju - kazao je Rožić.

On je dodao da je značajno što se ovako značajna konferencija održava u Novom Sadu, koji je simbol multikulturalnosti, mulitetničnosti i skladnog suživota.

- Važno je što imamo priliku da razgovaramo o miru i stabilnosti. A kulturna saradnja u regionu može poslužiti kao primer dobre prakse - naglasio je Rožić.

Za istoričara iz Zagreba Hrvoja Klasića rekao je da se na pomirenju u regionu neće daleko odmaći dokle god se i žrtve i zločinci dele na „vaše“ i „naše“.

- Suočavanje s prošlošću nije problem prošlosti, već važna stvar za budućnosti. Onaj ko negira Jsenovac, onaj ko negra Srebrenicu taj neće promeniti tok povijesti. Ali otvara se pitanje da li su ti što to negiraju spremni ponoviti takve zločine ili dopustiti da se u njihovo ime takvi zločini ponove - kazao je Klasić.

On je rekao da proces pomirenja ne mogu voditi samo političari, novinari i naučnici, već taj proces mora biti u svakome od nas.

- Svi moramo imati odgovornost ne samo za počinjeno, već i izgovoreno. Nije dijalog samo razgovor s nekim durgim, već i da počnemo pričati sami sa sobom, da li se zapitamo da li će to što izgovorimo pomoći nekom ili ne - kazao je Klasić.

Profesor Beogradskog univerziteta i politički analitičar Dejan Vuk Stanković rekao je da je mir na ovim prostorima teško stečen, ali on još nije utemeljen i izvestan.

On je naglasio da se u društvu, još uvek oseća snažno oseća prisustvo etnonacionalizma i religijskog nacionalizma koji povremeno eksplodira.

Stanković je dodao da je na političkim elitama zadatak da nađu kohezione elemente pre svega na polju ekonomije, kulture, bezbednosne saradnje, borbi protiv korupcije i kriminala. Ipak, poručio je da je potrebno biti svestan nerešenih pitanja granica Srbije i Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine, pitanje Makedonije, ali i pitanja Kosova i da bi političke elite bi trebalo da uče na greškama, kako se one više ne i ponavljale.

Na konferenciji su govorili i novinar i bivši diplomata iz Sarajeva Zlatko Dizdarević, istoričar i katolički teolog iz Rijeke Goran Šarić i direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić.

A. Savanović