Račak i dalje adut Prištine...

Ne slučajno, u Prištini je ovih dana, na godišnjicu tog zločina, i Vilijem Voker, glavni sponzor i protagonista Račka, po čijem nalogu je za 45 pronađenih tela, naoružanih pripadnika tzv. OVK, u tom mestu, rečeno da su civili, a za njihovu smrt su optužene snage bezbednosti tadašnje SRJ.

Izveštaj Vokera, koji je tada bio šef Misije OEBS-a na KiM, da su vladine snage u Račku počinile masakr nad nedužnim civilima, bio je presudan za odluku NATO da SRJ bude bombardovana samo dva meseca kasnije.

Uprkos negiranjima zvaničnog Beograda, zapadni zvaničnici i štampa prihvatili su Vokerovu verziju kao jedinu i zvaničnu.

„Slučaj Račak” isfabrikovan je u vreme kada su pregovori u Rambujeu zapali u krizu, jer vlasti u Beogradu nisu pristale na zavođenje jedne vrste protektorata zapadne vojne alijanse nad celom zemljom.

Cilj Vokera i Zapada bio je da se obezbedi razumevanje svetske javnosti, a još neodlučne zapadne vlade pridobiju za agresiju na Jugoslaviju, koja je počela 24. marta bez odluke Saveta bezbednosti UN.

Nasuprot tome, tri ekipe forenzičara - jugoslovenska, beloruska i finska - utvrdile su da su na telima poginulih u selu Račak pronađene samo rane iz vatrenog oružja, i to iz daljine, kao i da su na rukama ubijenih pronađene čestice baruta.

Da masakra nad civilima nije bilo potvrdio je, indirektno, i Haški tribunal, koji je posle iznošenja dokaza Slobodana Miloševića, da su u tom mestu vođene borbe protiv albanskih terorista i da su poginuli bili pripadnici ilegalne OVK, iz optužbe protiv generala Nebojše Pavkovića, Vladimira Lazarevića i ostalih - ovaj slučaj je izbrisan.

Istina o Račku ostala je dugo skrivena od svetske javnosti pre svega zato što kompletan izveštaj ekspertskog tima Evropske unije, dostavljen njenom tadašnjem predsedništvu u Bonu, nikada nije javno objavljen.

Tadašnji američki predsednik Bil Klinton je nakon dešavanja iz januara 1999. godine govorio da svi treba da zapamte šta se dogodilo u Račku...

Mediji su pre dve godine preneli izjavu finske forenzičarske Helene Rante da joj je Voker „diktirao” kako treba da sačini izveštaj o obdukciji stradalih Albanaca u selu Račak na Kosovu, kao i da mora da korisiti reč masakr...

Prema zvaničnoj verziji sadržanoj u izveštaju MUP-a i u zapisniku istražnog sudije o uviđaju, u Račku je došlo do sukoba naoružanih Albanaca sa srpskom policijom.

U izveštaju se navodi da je tom prilikom poginulo četrdesetak Albanaca, koji uglavnom nisu bili u uniformi, ali su svi imali toplu višeslojnu odeću, a veliki broj njih i istovetne vojničke čizme, te su većinom posedovali vatreno oružje, koje su tada i upotrebili.

Selo Račak je, inače, bilo okruženo rovovima, tu se nalazio jedan od štabova terorističke OVK, a na mestu događaja su pronađene i velike količine oružja i municije.

Sudija Danica Marinković i danas svedoci o uviđaju koji je svojevremeno obavila u Račku.

Tada je, kaže, utvrđeno da nije bilo masakra i da poginuli nisu nedužni albanski civili, već pripadnici OVK, o čemu, inače, postoji obiman dokazni materijal sa fotografijama, uključujući i gomilu oružja koja je pronađena u selu.

Svoja svedočenja o Račku i drugim događajima na KiM Marinkovićeva, sada penzionisani sudija Apelaciono suda, u Kragujevcu iznela je u knjizi "Sudija u ratu i miru - svedočim".

Svedok dešavanja tih godina na KiM, novinar francuskog Figaroa, Reno Žirar, je, početkom maja prošle godine za srpske medije ispričao da su on i koleginica iz Bi-Bi-Sija bili u Dečanima, kada su se pripadnici OEBS žalili da Albanci ne poštuju prekid vatre.

A kada je, kako je rekao, uveče stigao u hotel "Grand" u Prištini, gde se nalazio srpski informativni punkt, dobio je saopštenje da su regularne snage Srbije tokom tog dana izvršile uspešnu antiterorističku akciju u Račku.

Suradan je, kaže, otišao u Račak, gde je zatekao uniformisane pripadnike tzv. OVK u celom selu, koji su im "vojnički sukob predstavili kao masakr civila".

I francuski novinar Žan Luj Tramble, koji je takođe u magazinu Figaro objavio reportažu o stradanju Srba na KiM, proletos je za beogradske medije rekao da su događaji iz Račka i sve što ih je pratilo bili, kako je istakao, najveći „fejk njuz“ s kraja 20. veka i jedan od prvih iz nove ere.

U agresiji NATO snaga na SRJ, koja je trajala 78 dana, stradalo je prema nekim podacima tri hiljade građana SRJ, a teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.