Pščel: Debatu o osiromašenom uranijumu zasnovati na činjenica

Upitan za posledice NATO bombardovanja u Srbiji i posledice po zdravlje građana Srbije, on je na NATO nedelji naveo da osiromašeni uranijum "koriste neke zemlje u određenim situacijama" i istakao da ne postoji međunarodna zabrana za njegovo korišćenje.



“Od 1999. godine mi uzimamo ta pitanja veoma ozbiljno. Osnovali smo poseban komitet NATO, u kojem su učestvovale i zemlje regiona, predstavnici UN, OEBS-a i zaključci tog tela su bili da nema dokaza štetnosti osiromašenog uranijuma na zdravlje ljudi. U tom trenutku nije bilo dokaza, a koliko znamo ne postoje novi dokazi”, kaže Pščel.



Na panelu “Prilike i budući planovi za saradnju između Srbije i NATO”, održanom na 6. Beogradskoj nedelji NATO, rekao je da mu se čini da se radi o pretpostavkama koje se promovišu, te ponovio da naučni dokaziza tvrdnje o posledicama na zdravlje ljudi ne postoje, te dodao da bi, kada bi postojali, NATO to ozbiljno razmotrio.



Direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka Goran Matić je upoznao sagovornike da je u Skupštini Srbije formirano telo koje se bavi ovim pitanjem i koje je stupilo u kontakt sa telom u Italiji koje je takođe ispitivalo koliko je osiromašeni uranijum utocao na zdravlje italijanskih vojnika koji su učestvovali .



Prema njegovim rečima, u Srbiji postoje dva krajnje suprotstavljena gledišta po tom pitanju.



“Imamo krajnje negativan i krajnje pozitivan stav, imamo stručnjake koji kažu da je katastrofalna slika i drugi koji kažu da nije. Tek posle sveobuhvatnijih studija moći ćemo o tome da znamo nešto više”, kazao je Matić i dodao da je to donekle i potenciranje problema iz devedesetih godina, što može znatno unazaditi odnose sa NATO, kakvi god da budu rezultati studije na kraju.



V.d. pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije Branimir Filipović je kazao da je dobro da se sagledaju posledice i da se onda da viđenje, da je činjenica da postoje različita gledišta,ali da je važno pustiti Komisiju da radi, a da se sa druge strane nastavi saradnja sa NATO-om i postignu zajednički ciljevi.



“Nato bombardovanje se ne može zaboraviti, svi imamo negativna iskustva, to su tragični događaji koji ne mogu da se zaborave, ali u našem zajedničkom interesu je da idemo korak dalje razmatrajući pitanja za budućnost, ne zaboravljajući prošlost”, kazao je Filipović. 



Skrenuo je pažnju na dobar potencijal za saradnju Srbije i NATO i naveo projekat Program za mir i bezbednost, u kojem je do sada preko 20 projekata realizovano. “Vojna saradnja nije bliska, ali civilna saradnja može biti ”, kazao je Filipović i dodao da je jedan od projekata saradnje sa NATO i poverilački fond za uništavanje viška municije. 



Prema njegovim rečima, to je u interesu Srbije, jer eliminisana je opasnost, osposobljavaju se kapaciteti za te aktivnosti, a projekat ima i bezbednosne i komercijalne efekte. Osvrćući se na zajedničke projekte Pszczel je izdvojio Vojnu vežba “Srbija 2018”, za koju je naveo da je bez presedana i da je Srbija je bila ambiciozna da se što bolje pripremi za tu vežbu i dokaže da može da učestvuje u Misijama UN. 

“Dokazala je da je spremna da obučava iračke vojnike, a razlog obuke u Iraku je taj što razmatramo različite načine da se borimo protiv terorizma i zahvalni smo na srpskom dioprinosu”, kazao je Pszczel.