Pščel: „Balkanska međa“ je jedna propagandna priča
BEOGRAD: Viši zvaničnik za Rusiju i Zapadni Balkan u NATO Odeljenju za javnu diplomatiju (PDD), Robert Pščel, izjavio je danas da Rusija, između ostalog, investira puno finansijskih sredstava u svoje prisustvo u regionu, i u tom kontekstu spomenuo film „Balkanska međa“, koji je nazvao „propagandnom pričom“ o tome šta se dogodilo 1999. godine.
„Prolazio sam pored jednog od bioskopa blizu parlamenta i tu je bio poster za film ''Balkanska međa'', koji je 21. marta pušten u distribuciju. To je jedna propagandna priča o tome sta se desilo 1999. godine. To je film koji nije ni preterano popularan, nije ga mnogo ljudi gledalo, ali je u bioskopima od marta. Očito da neko investira u to da bude i dalje u bioskopima“, tvrdi Pščel.
Pščel je na panelu „Rusija je prisutna“ na konferenciji „Prolazimo kroz zidove“, koju organizuje CEAS u okviru Sedme Beorgadske NATO nedelje, rekao da u pristupu Rusije prema Zapadnom Balkanu nema „vin-vin“ situacije.
„Tu su da nametnu svoje inetrese i njihov pristup je prilično militaristički“, tvrdi Pščel.
On je dodao da je pročitao dokument „Rusija na Balkanu“ Saveza za međunarodne odnose Rusije, za koji tvrdi da blisko sarađuje s vladom, i rekao da je za Rusiju Balkan važan teren.
„Oni se bave stabilnošću Balkana, ali Balkan smatraju vrstom teritorije gde će se nadmetati za prevlast. Stabilnost je važna, ali još važnije rusko prisustvo na Balkanu“, smatra Pščel.
On je dodao da u izveštaju nema ničeg „eksplicitno negativnog“, ali da je sporan način na koji se to sve prevodi u realnost.
„Ako pogledamo Crnu Goru, tamo je pokušan državni udar. To je rusko viđanje obezbeđivanja ruskog prisustva u regionu“, tvrdi Pščel.
On navodi da su među alatima kojima se Rusija koristi, pored investiranja finansijskih sredstava, dezinformisanje i podrivanje konstruktivnih dogovora i sporazuma.
Prema njegovim rečima, Rusija ističe neuspehe EU i NATO kao deo svoje strategije, što je, smatra on, bilo karakteristično kada je potpisan Prespanski sporazum jer je cela međunarodna zajednica to pozdravila, dok Rusija nije delila taj entuzijazam.
„Što se nas tiče, potrebno je razviti otpornost. Dobro je imati poštenu konkurenciju, to je dobro i u ekonomiji i ne može da se brinemo zbog filma u koji je investirala Rusija, a jedino što možemo da uradimo je da napravimo bolji film. Ali moramo da promovišemo pozitivnu agendu, da dajemo prave argumente i sarađujemo sa zemljama da povećaju otpornost na različite negativne uticaje“, rekao je Pščel.
On je dodao da je dezinformisanje hibridna pretnja koja se širi kao virus.
„Što su ljudi u regionu otporniji na to, to će biti efikasnije suprotstavljanje dezinformisanju“, poručio je Pščel.
