Protivnik separatizma novi posrednik u dijalogu Beograda i Prištine
BRISEL: Kada je aktuelni šef diplomatije Španije Žosep Borel Fonteles pre samo mesec i po dana u Beogradu izjavio da se protivi jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova i da podržava traženje kompromisa u dijalogu Beograda i Prištine treba naći kompromisno rešenje, malo ko je mogao da pomisli da će upravo ovaj protivnik separatizma biti posrednik u dijalogu BG i PR.
Žosep Borel Fonteles trebalo bi, naime, od 1. novembra da zameni Federiku Mogerini na mestu šefa EU diplomatije.
Ova pozicija Borelu donosi i mesto potpredsednika Evropske komisije, Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost kao i mesto glavnog posrednika u dijalogu Beograda i Prištine.
Pored imenovanja od strane Evropskog saveta Žozepa Borela do dolaska na mesto šefa EU diplomatije dele još cetiri meseca, ali i ”zeleno svetlo” Evropskog parlamenta i podrška novoizabranog predsednika Evropske komisije.
Bez obzira na predstojeću proceduru, prva reakcija u Briselu na imenovanje Borela na mesto šefa EU diplomatije bila je moguća ”komplikacija” kada je u pitanju odnos španskog politicara prema Kosovu, a u okviru dijaloga Beograda i Prištine kome bi on trebalo da posreduje.
Izborom Žosepa Borela proces razgovora i normalizacije odnosa Beograda i Prištine po prvi put dobija glavnog posrednika koji dolazi iz zemlje clanice koja ne priznaje nezavisnost Kosova. I ne samo to.
Žosep Borel slovi za najglasnijeg protivnika katalonskog separatizma. Iako je i sam poreklom iz Katalonije, Borel je u Barseloni 2017. godine bio na celu velikog marša protiv prava na otcepljenje Katalonije.
”On jeste veliki protivnik separatizma, ali separatizma u Španiji”, bio je prvi komentar španskih novinara u Briselu na pitanje Tanjuga o mogucem pristupu Žosepa Borela dijalogu Beograda i Prištine, a u svetlu jednostranog otcepljenja Kosova od Srbije.
U mnogim analizama odlucno protivljnje Španije nezavisnosti Kosova zasnovano je iskljucivo na unutrašnjem problemu koji Španija ima sa separaitstickim pokretima, na prvom mestu Katalonije.
Medutim, kao tadašnji poslanik Evropskog parlamenta Žosep Borel je u martu 2008. godine, neposredno nakon jednostrano proglašene neazvisnosti Kosova, u autorskom tekstu naveo da ”Španija vidi secesiju Kosova kao nelegalnu iz ugla međunaronog prava” i to ne samo iz ”obzira prema unutrašnjoj politici”, što će reći Kataloniji, već, kako ističe, zbog ”postojanost spoljne politike”.
”Španija ne može bez potpunog gubljenja koherentnosti da usvoji odluku koja krši UN Povelju, Helsinški akt i Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti koje garantuju teritorijalni integritet Srbije i autonomiju Kosova”, naveo je tada Borel.
U istom tekstu on kritikuje razjedinjenost EU ”cak i kada je u pitanju delovanje u neposrednom okruženju”, kao i cinjenicu da se prilikom prihvatanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova kao ”najmanje lošeg rešenja” podleglo ”pritisku i interesima SAD”.
”Istorija se ponavlja. Evropa je bila razjedinjena kada je došlo do bolnog raspada Jugoslavije i SAD su preuzele ulogu vođe. Sada,19 godina nakon što im je Milošević ukinuo autonomiju, Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnot, a Evropa je ponovo podeljena. Većina članica podržava nezavisnost, a druge, uključujući Španiju, to odbijaju, jer je protvno međunarodnom pravu i rizikuje destabilizaciju unutar, ali i van Balkana”, zakljucuje Borel u svom tekstu.
Kao i 2008. godine kada je ocenio da je EU trebalo da više radi na pomirenju Srba i Albanaca i to po uzoru na odnose Francuske i Nemacke nakon dva Svetska rata tako i celu deceniju kasnije Žosep Borel kaže da vidi trajno rešenje ”kosovskog pitanja” u dijalogu Beograda i Prištine.
Kao ministar spoljnih poslova Španije Žozep Borel je sredinom maja ove godine, u jeku povišenih tenzija izmedu Beograda i Prištine, izmedu ostalog i zbog uvedenih taksi na robu iz centralne Srbije, boravio u Beogradu.
Tom prilikom on je ponovio principijelan stav Španije da se protivi jednostrano proglašenoj nezavsinosti Kosova, naglasivši da je secesija protivna principima medunarodnog prava. Istovremeno, Borel je podržao traženje kompromisnog rešenja u okviru dijalog Beograda i Prištine.
Prilikom nedavnog razgovora sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom Žosep Borel je takode pomenuo dijalog Beograda i Prištine uz napomenu da je ”ubeđen da pregovori dve strane mogu dovesti do obostrano prihvatljivog rešenja. ”
Kada je reč o pristupu dijalogu Beograda i Prištine treba napomenuti i da se Žosep Borel, prateci politiku Vlade u Madridu, protivio ideji o promeni granica odnosno razmeni teritorija po etnickom principu.
”Ne želimo da budemo prepreka, ali rešenje koje podrazumeva etničko prilagodavanje teritorije otvara mnoge logične rezerve”, izjavio je tim povodom Borel.
Za razliku od ovakvog prvenstveno nacionalnog stava španskog ministra, šefica EU diplomatije Federika Mogerini do sad se držala neutralne, ali i otvorene politike da su sva rešenja oko kojih se dogovore Beograd i Priština, a da su u skladu sa međunarodnim pravom, EU standardima i da podržavaju regionalnu stabilnost, prihvatljiva za EU.
Jasno je da će po preuzimanju mandata šefa EU diplomatije Žosep Borel morati da ostavi nacionalnu politiku iza sebe i prihvati ulogu posrednika koji ne prejudicira niti status Kosova, niti moguće rešenje koje bi vodlo pravno obavezujucem sporazumu.
