Privreda pokreće razvoj

Istine radi, nije jedini put da se dama našla u situaciji da je na čelu grada, ali jednogodišnji mandat Savke Vlaškalić kao predsednice Skupštine opštine sredinom osamdesetih godina prošlog veka u jednopartijskom sistemu, definitivno se ne može smatrati identičnom situacijom. Izbor Dušanke Golubović, kao predlog u ovdašnjem parlamentu premoćne Srpske napredne stranke, dobrohotno su podržali i oni Somborci kojima SNS nije „njihova šoljica čaja“, očigledno željni nekompromitovanih i nedvojbeno stručnih mladih ljudi. Kao diplomac beogradskog Pravnog fakulteta, uz izuzetak dvogodišnje advokatske pripravničke prakse, žena sa samog čela somborske izvršne vlasti, inače i majka dva deteta, gospođa Golubović je dosadašnje radno isksustvo sticala u „lavirintima“ ovdašnje Gradske uprave, prelazeći put do kabineta gradonačelnika od mesta stručnog saradnika, preko šefa odseka, pomoćnika i načelnika odeljenja, zaključno sa pozicijom načelnika Gradske uprave sa koje je i izabrana na funkciju koja je sve do srede bila kao rezervisana za „slavne muževe somborske“.

Na čelu ste izvršne vlasti u gradu koji svoj subjektivitet beleži vekovnim trajanjem, a vaša dojučerašnja koleginica, odbornica u Skupštini Grada nije propustila da naglasi činjenicu se da prvi put na tom mestu, koje ima realnu moć, nalazi – žena?

– Položaj gradonačelnika grada Sombora je odgovorna funkcija i smatram da njeno kvalitetno obavljanje najviše zavisi od karakteristika ličnosti.

Da li bismo pogrešili ako bismo rekli da je „majka svih pitanja“, ono vezano za privredu grada kojem ste na čelu. Kako pokrenuti gradsku, nekada prestižnu, a odavno posrnulu ekonomiju, kako reindustrijalizovati Sombor?

– Sigurno ne bi pogrešili, privreda i njen razvoj su neophodan pokretač svakog društva. Zbog toga će naše prve radnje biti usmerene na stvaranje celovitih potpuno infrastrukturno opremljenih parcela u industrijskoj zoni kako bi ozbiljnim investitorima, koji su spremi da zaposle veći broj naših sugrađana, mogli da ponudimo odgovarajući prostor i njihovo ulaganje privučemo u naš grad. Za razvoj privrede predvideli smo i druge mere kako bi podstakli sopstveni ekonomski potencijal na razvoj. Radićemo na formiranju biznis inkubatora, podsticanju preduzetništa i podršci poljoprivrednicima za proizvodnju u zaštićenim prostorima.

Turizam je večito bio proglašavan za jednu od najperspektivnijih ekonomskih uzdanica Sombora i njegove okoline, ali ni do danas nije uspeo da ostvari rezultate koji bi bili makar približni njegovom potencijalu?

– Smatram da je turizam važna grana privrede, ali najveći potencijal vidim u proizvodnji i poljoprivredi. Turistički potencijali u Somboru postoje, ali da bi se mogli iskoristiti potrebna su i mnoga ulaganja, za koja nisam sigurna da smo u mogućnosti da obezbedimo u naredne četiri godine.

Svi negativni efekti dosadašnjih promašenih politika su se odrazili i na socijalnu sliku Sombora. Veliki izazovi su pred Vama i na ovom polju?

– Jesu, ali kako se socijalna slika grada Sombora pogoršavala sa svakim gubitkom i propadanjem nekog privrednog subjekta, tako smatram da ju je na isti način jedino moguće i popraviti – novim radnim mestima i stvaranjem uslova da ljudi od svog rada žive.

Iz Vaše biografije je belodano da ste dosadašnjim radnim iskustvom bili vezani za funkcionisanje lokalne uprave. Da li i koliko tu ima prostora za unapređivanje kvaliteta usluga koje GU, kao njihov servis, pruža građanima? Od pre nekoliko dana počela su da važe nova pravila za državnu administraciju, da li je GU spremna dočekala ove promene?

– Gradska uprava može da radi mnogo bolje, brže i efikasnije i mi radimo u tom pravcu. Potrebno je uprostiti administrativne procedure gde god je to moguće i povećati radni učinak zaposlenih. Trenutno je u izradi novi gradski sajt od koga očekujemo da bude servis po meri građana. Što se tiče novih pravila i razmene dokumentacije po službenoj dužnosti za potrebe građana, mi smo ovu uslugu pružali i do sada, kada su u pitanju bili dokumenti koje posedujemo unutar uprave, sada je ostalo da ovu razrađenu saradnju proširimo i na druge državne organe. 

Predstavnik jedne od opozicionih stranaka Vam je zamerio što u Gradsko Veće niste predložili saradnika kojem bi polje rada bila kultura i obrazovanje. Da li je došlo vreme da se redefiniše nasleđena, a po nekima nerealna i preglomazna „društvena nadgradnja“, s obzirom na to da je Sombor, po visini procentualnog budžetskog izdvajanja za programe kulture potpuno usamljen na vrhu srpske liste lokalnih samouprava?

– Smatram da je potrebno izmeniti sistem finansiranja ustanova kulture i kulturnih programa i za iste obezbeđivati sredstva prema proceni kvaliteta i očekivanim efektima za planirani program. Obrazovanje ne smatram nadgradnjom i svako pametno ulaganje u obrazovanje dugoročno se sigurno isplati.

Politička konstelacija u lokalnom parlamentu gotovo da Vam obezbeđuje pun, četvorogodišnji mandat. Kako vidite Sombor 2020.godine?

– Kao ekonomski razvijenu i socijalno odgovornu zajednicu, koja je očuvala svoj identitet i stvorila mehanizme za njegovo unapređenje.

Milić Miljenović