Привреда покреће развој

Истине ради, није једини пут да се дама нашла у ситуацији да је на челу града, али једногодишњи мандат Савке Влашкалић као председнице Скупштине општине средином осамдесетих година прошлог века у једнопартијском систему, дефинитивно се не може сматрати идентичном ситуацијом. Избор Душанке Голубовић, као предлог у овдашњем парламенту премоћне Српске напредне странке, доброхотно су подржали и они Сомборци којима СНС није „њихова шољица чаја“, очигледно жељни некомпромитованих и недвојбено стручних младих људи. Као дипломац београдског Правног факултета, уз изузетак двогодишње адвокатске приправничке праксе, жена са самог чела сомборске извршне власти, иначе и мајка два детета, госпођа Голубовић је досадашње радно исксуство стицала у „лавиринтима“ овдашње Градске управе, прелазећи пут до кабинета градоначелника од места стручног сарадника, преко шефа одсека, помоћника и начелника одељења, закључно са позицијом начелника Градске управе са које је и изабрана на функцију која је све до среде била као резервисана за „славне мужеве сомборске“.

На челу сте извршне власти у граду који свој субјективитет бележи вековним трајањем, а ваша дојучерашња колегиница, одборница у Скупштини Града није пропустила да нагласи чињеницу се да први пут на том месту, које има реалну моћ, налази – жена?

– Положај градоначелника града Сомбора је одговорна функција и сматрам да њено квалитетно обављање највише зависи од карактеристика личности.

Да ли бисмо погрешили ако бисмо рекли да је „мајка свих питања“, оно везано за привреду града којем сте на челу. Како покренути градску, некада престижну, а одавно посрнулу економију, како реиндустријализовати Сомбор?

– Сигурно не би погрешили, привреда и њен развој су неопходан покретач сваког друштва. Због тога ће наше прве радње бити усмерене на стварање целовитих потпуно инфраструктурно опремљених парцела у индустријској зони како би озбиљним инвеститорима, који су спреми да запосле већи број наших суграђана, могли да понудимо одговарајући простор и њихово улагање привучемо у наш град. За развој привреде предвидели смо и друге мере како би подстакли сопствени економски потенцијал на развој. Радићемо на формирању бизнис инкубатора, подстицању предузетништа и подршци пољопривредницима за производњу у заштићеним просторима.

Туризам је вечито био проглашаван за једну од најперспективнијих економских узданица Сомбора и његове околине, али ни до данас није успео да оствари резултате који би били макар приближни његовом потенцијалу?

– Сматрам да је туризам важна грана привреде, али највећи потенцијал видим у производњи и пољопривреди. Туристички потенцијали у Сомбору постоје, али да би се могли искористити потребна су и многа улагања, за која нисам сигурна да смо у могућности да обезбедимо у наредне четири године.

Сви негативни ефекти досадашњих промашених политика су се одразили и на социјалну слику Сомбора. Велики изазови су пред Вама и на овом пољу?

– Јесу, али како се социјална слика града Сомбора погоршавала са сваким губитком и пропадањем неког привредног субјекта, тако сматрам да ју је на исти начин једино могуће и поправити – новим радним местима и стварањем услова да људи од свог рада живе.

Из Ваше биографије је белодано да сте досадашњим радним искуством били везани за функционисање локалне управе. Да ли и колико ту има простора за унапређивање квалитета услуга које ГУ, као њихов сервис, пружа грађанима? Од пре неколико дана почела су да важе нова правила за државну администрацију, да ли је ГУ спремна дочекала ове промене?

– Градска управа може да ради много боље, брже и ефикасније и ми радимо у том правцу. Потребно је упростити административне процедуре где год је то могуће и повећати радни учинак запослених. Тренутно је у изради нови градски сајт од кога очекујемо да буде сервис по мери грађана. Што се тиче нових правила и размене документације по службеној дужности за потребе грађана, ми смо ову услугу пружали и до сада, када су у питању били документи које поседујемо унутар управе, сада је остало да ову разрађену сарадњу проширимо и на друге државне органе. 

Представник једне од опозиционих странака Вам је замерио што у Градско Веће нисте предложили сарадника којем би поље рада била култура и образовање. Да ли је дошло време да се редефинише наслеђена, а по некима нереална и прегломазна „друштвена надградња“, с обзиром на то да је Сомбор, по висини процентуалног буџетског издвајања за програме културе потпуно усамљен на врху српске листе локалних самоуправа?

– Сматрам да је потребно изменити систем финансирања установа културе и културних програма и за исте обезбеђивати средства према процени квалитета и очекиваним ефектима за планирани програм. Образовање не сматрам надградњом и свако паметно улагање у образовање дугорочно се сигурно исплати.

Политичка констелација у локалном парламенту готово да Вам обезбеђује пун, четворогодишњи мандат. Како видите Сомбор 2020.године?

– Као економски развијену и социјално одговорну заједницу, која је очувала свој идентитет и створила механизме за његово унапређење.

Милић Миљеновић