Prisustvo KFOR na KiM diktira stanje na terenu, ne kalendar
BRISEL: KFOR na Kosovu ostaje sve dok to zahteva situacija na terenu, jer je stabilnost na Zapadnom Balkanu u interesu svih, ističe novi pomoćnik generalnog sekretara NATO Baiba Braže.
"Raspoređivanje KFOR-a na Kosovu se i dalje zasniva na uslovima, a ne na kalendaru. KFOR će ostati na Kosovu sve dok situacija na terenu to zahteva, jer je stabilnost na Zapadnom Balkanu u interesu svih", naglasila je Braže u intervjuu za Tanjug.
Potpuno smo uvereni, ističe ambasadorka, da je obostrano korisno partnerstvo sa Alijansom, zasnovano na poverenju, dijalogu i saradnji, jednako važno za Srbiju koliko i za NATO, jer doprinosi regionalnoj stabilnosti.
Braže je posebno naglasila da je stabilnost u regionu temelj za ekonomski razvoj i prosperitet.
"Danas su NATO saveznici najveći investitori u regionu. Oni pomažu u otvaranju radnih mesta i ekonomskom rastu, što zauzvrat donosi stabilnost", kaže ambasadorka i dodaje:
"Ekonomski napredak u Srbiji je prilično impresivan, pa tako i brzina kojom sprovodite potrebne reforme", rekla je ona.
KFOR, dakle, ostaje ostaje posvećen svojoj misiji koja trenutno uključuje oko 3. 400 vojnika iz 27 članica i partnera NATO-a.
Braže je pohvalila odličnu saradnju Komande KFOR-a (COMKFOR) sa Vojskom Srbije.
"KFOR sprovodi zajedničke patrole duž administrativne linije razgraničenja, što takođe doprinosi regionalnoj stabilnosti", navodi pomoćnik generalnog sekretara NATO, zadužena, inače, za javnu diplomatiju.
Braže ukazuje da NATO, kako je to već rekao i generalni sekretar Alijanse, nastavlja da podržava dijalog Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, kao jedino održivo političko rešenje.
"Činjenica da su vlasti u Beogradu i Prištini nastavile dijalog i obavezale se na pronalaženje sveobuhvatnog sporazuma je ohrabrujuća", kazala je ona.
Braže podseća da je od izbijanja pandemije Kovid-19, komandant KFOR-a general Mikele Rizi okupio gradonačelnike Severne i Južne Mitrovice, a misija KFOR pružila pomoć u borbi protiv korona virusa u desetak opština, u korist svih zajednica. Ta pomoć nije bila samo u donacijama hrane, odeće i opreme za ličnu zaštitu u borbi protiv pandemije, već je uključila i košarkašku opremu sportskom klubu u Južnoj Mitrovici sa ciljem spajanja mladih.
Generalno, saradnja Srbije sa NATO pomaže, kako je navela Braže, očuvanju mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu.
"Partnerstvo NATO-a sa Srbijom je blisko, snažno i obostrano korisno. Srbija je naš sused i ima veoma važnu ulogu u konsolidaciji mira i stabilnosti u regionu. Sarađujemo na mnogim frontovima, a NATO podržava Srbiju na mnogo opipljivih načina", dodala je.
Takođe, navela je da NATO pomaže Srbiji u reformi snaga bezbednosti i institucija i obučava srpske vojnike za međunarodne mirovne misije, a u proteklih 20 godina, NATO je uložio milione evra kako bi pomogao Srbiji da uništi više od 230 tona zastarele municije.
"Srbija je 2018. godine bila domaćin naše najveće civilne vežbe za vanredne situacije ikada, ''Srbija 2018''. Ova vežba, organizovana zajedno sa NATO-ovim Evroatlantskim koordinacionim centrom za odgovor na vanredne situacije (EADRČ), pomogla je NATO saveznicima, kao i Srbiji i drugim partnerima, u poboljšanju spremnosti u suočavanju sa prirodnim nepogodama kao što su poplave i zemljotresi", podsetila je Braže.
Kazala je da je zahvalna što Srbija i NATO zajedno pomažu drugim zemljama, na primer, kroz obuku iračkih vojnih lekara ili kroz sprovođenje istraživanja u okviru NATO-ovog programa "Nauka za mir i bezbednost", uključujući u oblastima kao što su energija i bezbednost životne sredine, odbrana od hemijskih / bioloških / radioloških / nuklearnih napada, antiterorizam, sajber-odbrana i bezbednost ljudi.
Istakla je da Srbija odlučuje o tempu i dubini svoje saradnje sa NATO-om, te podsetila da je saradnja dogovorena zajedničkim Individualnim akcionim planom partnerstva u okviru programa NATO-a Partnerstvo za mir, kojem se Srbija pridružila 2006. godine.
"Poslednji pojedinačni - individualni akcioni plan partnerstva dogovoren je 2019. godine i on se može pročitati na veb stranici Ministarstva spoljnih poslova Srbije. On uključuje više različitih aktivnosti koje će NATO i Srbija zajedno obavljati. Takođe smo fokusirani na transparentnu, činjeničnu i otvorenu komunikaciju o onome što NATO i Srbija rade zajedno. U ovom svetlu, cenim mogućnost za saradnju sa medijima i sa civilnim društvom kako bismo bolje objasnili šta NATO i Srbija rade zajedno i zašto radimo zajedno. Za nas je veoma važno da budemo otvoreni u toj saradnji, jer se pokazalo da je obostrano korisna", rekla je Braže.
Kazala je da NATO u potpunosti poštuje suverenitet i vojnu neutralnost Srbije, kao i pravo države da bira svoje političke i bezbednosne aranžmane sa bilo kojim narodom ili organizacijom.
"To nas ne sprečava da imamo odnos snažne saradnje od obostrane koristi. NATO ima slična partnerstva i sa drugim zemljama koje ne teže ka članstvu, uključujući Austriju, Irsku i Švajcarsku. Na svakom našem partneru je da odluči koliko bliske odnose želi da ima sa NATO-om, a tako je na Srbiji", istakla je ona.
Braže je podsetila da su NATO saveznici imali važnu ulogu u regionu podržavajući partnere na Zapadnom Balkanu u suočavanju sa pandemijom korona virusa, koja je zajednički izazov:
"Na primer, Češka, Mađarska, Poljska i Turska su pružale važnu medicinsku pomoć Srbiji na bilateralnoj osnovi. Kao odgovor na zahteve kroz EADRČ, Estonija, Holandija, Poljska i drugi saveznici pomogli su Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji u transportu zaštitne opreme i sanitetskog materijala. SAD i naše NATO sedište u Sarajevu osigurali su medicinske potrepštine i dezinfekciona sredstva nacionalnim zdravstvenim vlastima u Bosni i Hercegovini".
To su, istakla je ambasador Braže, samo neki od primera koji pokazuju kako su NATO i pojedini saveznici i partneri pružili veoma važnu medicinsku pomoć zemljama Zapadnog Balkana kako bi pomogli suzbijanju širenja pandemije Kovid-19.