Prikuplja se muzejska građa o Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu

Naime, nakon što smo pre dve nedelje objavili spisak imena 757 delegata, učesnika Velike narodne skupštine, koji smo dobili od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, Muzeju Vojvodine počeli su da se javljaju pojedini potomci. Direktor Muzeja dr Drago Njegovan kaže da su prvi potomci koji su se javili i ponudili slike i dokumente, svedočanstva iz tog vremena, iz okoline Novog Sada.

– Svaka pomoć u prikupljanju muzejske građe nam je dobrodošla – navodi Njegovan. – Očekujemo da će se potomci javljati i u narednom periodu.

Prikupljanje i sređivanje izložbenog materijala za Muzej prisajedinjenja je u toku. Njegovan kaže da je zasad, od ukupno sedam portreta žena – delegata Velike narodne skupštine, završeno pet. Portrete rade savremeni umetnici sa starih fotografija. Podsetimo, Velika narodna skupština u Novom Sadu je ostala zabeležena po velikoj demokratičnosti, kako po načinu rada, tako i po usvojenim principima koji i danas važe. Veliki narodni zbor u Novom Sadu bio je prvi, ne samo na ovim prostorima nego i u Evropi, na kojem su žene po pravima da biraju i da budu birane bile izjednačene s muškarcima. Tako je među 757 delegata bilo sedam žena: Milica Tomić iz Novog Sada, Marija Jovanović iz Pančeva, a pet žena-delegata je bilo iz Subotice, i to tri Bunjevke: Manda Sudarević, Mara Malagurski Đorđević i Katica Rajčić i dve Srpkinje: Anastazija Manojlović i Olga Stanković. Sada se rade njihovi veliki portreti, koji će biti izloženi u Muzeju prisajedinjenja.

Jedan od centralnih eksponata Muzeja prisajedinjenja će biti i čuvena slika Anastaza Bocarića „Velika narodna skupština u Novom Sadu”. Ona se trenutno nalazi u Muzeju Vojvodine na Odeljenju za noviju istoriju,  gde je dospela iz Subotice pre oko dve decenije. Delo na grandioznom platnu dimenzije 315 sa 180 centimetra prikazuje poslanike u sali „Grand” hotela, koji se nalazio na današnjem Trgu slobode.     

U međuvremenu, uređenja tog Muzeja dobro napreduje. Njegovan kaže da su sređne prostorije i fasade.

– Trenutno radimo na projektovanju vitrina u kojima će biti postavljena muzejska građa. Sve u svemu, posao dobro napreduje – navodi on.

Muzej prisajedinjena se uređuje na 250 kvadrata u nekadašnjim kancelarijama Arhiva Vojvodine u Novom Sadu i biće otvoren do 25. novembra, kada je Jaša Tomić u sali „Grand” hotela, na Velikoj narodnoj skupštini, pročitao odluku o prisajedinjenju Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji. U planu je i da se uredi i prostor između Muzeja Vojvodine i Muzeja savremene umetnosti, gde će biti park kao deo muzejskog kompleksa.

– Muzej prisajedinjenja je na neki način privremeno rešenje, ali simbolički značajno jer ćemo prvi put na jednom mestu imati sve ono što je posebno važno za Srbe u Vojvodini i druge građane, a to je mesto gde ćemo obeležiti viševekovnu borbu za samostalnost, politička prava, očuvanje jezika i za sve ono za šta su se borili velikani poput Svetozara Miletića, Jaše Tomića, Jovana Jovanovića Zmaja i mnogi drugi – istakao je ranije predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović prilikom obilaska radova na uređenju Muzeja prisajedinjenja.

„Dnevnik” planira da u narednim brojevima objavi i prve priče potomaka o slavnim precima koji su 1918. izglasali prisajedinjenje i promenili tok istorija na ovim prostorima.

E. Marjanov