Прикупља се музејска грађа о Великој народној скупштини у Новом Саду

Наиме, након што смо пре две недеље објавили списак имена 757 делегата, учесника Велике народне скупштине, који смо добили од Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, Музеју Војводине почели су да се јављају поједини потомци. Директор Музеја др Драго Његован каже да су први потомци који су се јавили и понудили слике и документе, сведочанства из тог времена, из околине Новог Сада.

– Свака помоћ у прикупљању музејске грађе нам је добродошла – наводи Његован. – Очекујемо да ће се потомци јављати и у наредном периоду.

Прикупљање и сређивање изложбеног материјала за Музеј присаједињења је у току. Његован каже да је засад, од укупно седам портрета жена – делегата Велике народне скупштине, завршено пет. Портрете раде савремени уметници са старих фотографија. Подсетимо, Велика народна скупштина у Новом Саду је остала забележена по великој демократичности, како по начину рада, тако и по усвојеним принципима који и данас важе. Велики народни збор у Новом Саду био је први, не само на овим просторима него и у Европи, на којем су жене по правима да бирају и да буду биране биле изједначене с мушкарцима. Тако је међу 757 делегата било седам жена: Милица Томић из Новог Сада, Марија Јовановић из Панчева, а пет жена-делегата је било из Суботице, и то три Буњевке: Манда Сударевић, Мара Малагурски Ђорђевић и Катица Рајчић и две Српкиње: Анастазија Манојловић и Олга Станковић. Сада се раде њихови велики портрети, који ће бити изложени у Музеју присаједињења.

Један од централних експоната Музеја присаједињења ће бити и чувена слика Анастаза Боцарића „Велика народна скупштина у Новом Саду”. Она се тренутно налази у Музеју Војводине на Одељењу за новију историју,  где је доспела из Суботице пре око две деценије. Дело на грандиозном платну димензије 315 са 180 центиметра приказује посланике у сали „Гранд” хотела, који се налазио на данашњем Тргу слободе.     

У међувремену, уређења тог Музеја добро напредује. Његован каже да су сређне просторије и фасаде.

– Тренутно радимо на пројектовању витрина у којима ће бити постављена музејска грађа. Све у свему, посао добро напредује – наводи он.

Музеј присаједињена се уређује на 250 квадрата у некадашњим канцеларијама Архива Војводине у Новом Саду и биће отворен до 25. новембра, када је Јаша Томић у сали „Гранд” хотела, на Великој народној скупштини, прочитао одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији. У плану је и да се уреди и простор између Музеја Војводине и Музеја савремене уметности, где ће бити парк као део музејског комплекса.

– Музеј присаједињења је на неки начин привремено решење, али симболички значајно јер ћемо први пут на једном месту имати све оно што је посебно важно за Србе у Војводини и друге грађане, а то је место где ћемо обележити вишевековну борбу за самосталност, политичка права, очување језика и за све оно за шта су се борили великани попут Светозара Милетића, Јаше Томића, Јована Јовановића Змаја и многи други – истакао је раније председник Покрајинске владе Игор Мировић приликом обиласка радова на уређењу Музеја присаједињења.

„Дневник” планира да у наредним бројевима објави и прве приче потомака о славним прецима који су 1918. изгласали присаједињење и променили ток историја на овим просторима.

Е. Марјанов