PRIJATELJSTVO: Nova vlada Miloša Vučevića daće snažan doprinos i novi zamajac odnosima sa Rumunijom

Rumunija ne priznaje Kosovo uprkos pritiscima

Dobra prilika da sagledamo kakvi su oni danas i ko doprinosi njihovom daljem razvoju. "Visoko cenimo činjenicu da Rumunija, uprkos snažnim pritiscima kojima je izložena, i dalje čvrsto stoji na svojoj poziciji nepriznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. Kosova" - izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom posete predsednika Donjeg doma rumunskog parlamenta Alfreda Roberta Simonisa našoj zemlji prošle godine. 

Zaista, činjenica da geografski i po broju stanovnika najveća zemlja Balkana, članica NATO i EU, poštuje teritorijalni integritet Srbije jeste veoma važna za odbranu naših nacionalnih interesa. Na tom osnovu, ali i dugoj istoriji prijateljstva šef srpske države i njegovi saradnici grade danas naše odnose sa Rumunijom. 

Vučević nastavio jačanje odnosa sa Rumunijom

Budući predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević je, tokom decenije na čelu Novog Sada i kasnije rukovodeći Ministarstvom odbrane, dao veliki doprinos srpsko-rumunskoj saradnji. Snažan odnos sa ambasadorkom Silvijom Davidoju uspostavljen je još pri njenom imenovanju 2021. kada se Novi Sad pripremao da naredne godine postane Evropska prestonica kulture. Njegov bratski grad Temišvar tu čast je dobio za 2023. godinu, pa je u tom periodu došlo do intenzivne razmene iskustava i bliske saradnje. Sa rumunskim gradom Klužom i drugima je 2019. uspostavljena Mreža omladinskih prestonica Evrope, što je još jedna titula koju je Novi Sad poneo dok je Miloš Vučević bio gradonačelnik. On kao ministar odbrane nastavlja jačanje odnosa sa Rumunijom, usaglašavanjem i potpisivanjem Plana bilateralne vojne saradnje dve zemlje za 2023. godinu i susretima načelnika generalštaba dve vojske, u Beogradu i Bukureštu. 

Zajedno gradili titanske projekte

Mnogo je još aktivnosti i projekata državnog rukovodstva u odnosima sa Rumunijom, poput susreta predsednika dve zemlje, Vučića i Johanisa, u Granadi 2023. ili učešća šefa srpske države na samitu Visokog saveta za saradnju Rumunije, Srbije, Grčke i Bugarske 2019. godine. Ti odnosi imaju dubok istorijski koren. Dve zemlje su tokom dvadesetog veka zajedno izvele titanski projekat hidroelektrana "Đerdap I" 1972. i "Đerdap II" 1984. godine, razvile jurišni bombarder "Orao" tokom sedamdesetih, bile saveznice u Balkanskom paktu tridesetih i Maloj Antanti dvadesetih godina. Tokom 19. veka su na prostoru današnje Rumunije rođeni srpski velikani Dositej Obradović i Sava Tekelija, a Srbi Arada i Temišvara davali su ogroman doprinos kulturi, prosveti i privredi našeg naroda. 

Pouzdani prijatelji u nesigurnim vremenima

Na razmeđi 15. i 16. veka vojvoda Vlaške, Jovan Radul IV Veliki, zet Ivana Crnojevića, bio je ličnost koja je dala ogroman doprinos opstanku Srpske Pravoslavne Crkve. On je pružio utočište od Turaka progonjenoj srpskoj despotskoj porodici Branković i uzdigao njenog najuglednijeg predstavnika, monaha Maksima, u episkopski čin. Uključio ga je u diplomatiju i kulturnu obnovu svoje zemlje. Nakon smrti vojvode Radula, Brankovići se, sa velikim ugledom i iskustvom, vraćaju u Srem, gde uz materijalnu pomoć vlaških vojvoda podižu manastir Krušedol 1509. godine, iz kojeg će se razviti Karlovačka mitropolija, kao tvrđava i svetionik opstanka srpske Crkve i naroda do 1918. godine. Na sablji koju je knez Mihailo Obrenović poklonio prvom rumunskom knezu Aleksandru Jovanu Kuzi urezano je - "Pouzdanom prijatelju u nesigurnim vremenima" - i zaista postoje dobri osnovi da se Srbija i Rumunija, po mnogim pitanjima i projektima, oslone jedna na drugu kao pouzdani prijatelji. Nova vlada Miloša Vučevića daće tome snažan doprinos i novi zamajac.

Sava Stambolić, analitičar