Pregovaračka pozicija EU sa Srbijom bez uslova Hrvatske

U tekstu zajedničke pregovaračke pozicije EU za poglavje 23 u pregovorima sa Srbijom stoji da EU ohrabruje Srbiju da nastavi procese usklađivanja sa evropskim kriterijumima, kao i da, i pre ulaska u članstvo, razvija svoju politiku i njene instrumente kako bi bili što približnji onima u EU.

Od Srbije se očekuje da redovno podnosi izveštaje o napretku reformi u pravosuđu, ali i da do kraja 2018. godine iznese procenu direktnog uticaja rezultata reformskog procesa u toj oblasti.

Kada je reč o nezavisnosti pravosuja EU navodi da je Srbija već počela pripreme za izmenu Ustava, planiranu za 2017. godinu, imajući u vidu preporuke Venecijanske komisije i evropske standarde.  

Očekuje se da će te izmene doneti osnovu za budući transparentni i objektivni sistem izbora sudija i tužilaca, ali i ocenjivanja njihovog rada, stoji u tekstu.

Kada je u pitanju procesuiranje ratnih zločina, uslov na kome je Hrvatska više od tri meseca inistirala, EU ne zahteva od Srbije ukidanje konkretnog zakona.

Kako se navodi u tekstu usvojene pregovaračke pozicije EU, od Srbije se očekuje "temeljna regionalna saradnja i dobri međususedski odnosi prilikom rešavanja ratnih zločina, uključujući izbegavanje sukoba nadležnosti.

"Ratni zločini moraju biti procesuirani bez diskriminacije", navodi se u tekstu zajedničke EU pregovaračke pozicije za poglavlje 23, u koji je Tanjug imao uvid.

Istovremeno, od Srbije se očekuje konstruktivna saradnja sa susednim državama u radu na lociranju i identifikaciji sudbine nestalih osoba.

EU u tekstu naglašava da Srbija mora da obezbedi efikasne i snažne institucionalne kapacitete koji bi se bavili primenom i nadgledanjem anti korupcionih mera.

Naglašava se da efikasna borba protiv korupcije predstavlja važan izazov u Srbiji, a država se, između ostalog, poziva da ubrza izmene i primenu zakona koji se odnosi na rad Agencije za borbu protiv korupcije.   Pitanja koja se posebno izdvajaju u evropskoj pregovaračkoj poziciji za poglavlje 23, a odnose se na borbu protiv korpcije, tiču se izmene zakona o finansiranju političkih stranaka u Srbiji, kao i suzbijanja korupcije u posebno "osetljivim oblastima", kao što su zdravstvo, carina, loklalna vlast, obrazovanje, procesi privatizacije i policija.

U delu pregovaračke pozicije koji se odnosi na osnovna prava navodi se da postoje izvesni nedostaci u primeni zaštite osnovnih prava koja su garantovana kako Ustavom Srbije tako i mnogobrojnim međunarodnim konvencijama koje je Srbija potpisala.

EU očekuje da se u potpunosti poštuje pravo na slobodu izražavanja i nezavsinosti medija, uključujući tu i fizičku bezbednost novinara, navodeći to kao kljućni indikator spremenosti Srbije da postane članica EU.

Kada je reč o pravima manjina, EU poziva Srbiju da u potpunosti primeni svoj Akcioni plan za poglavlje 23, posebno deo koji se odnosi na zaštitu nacionalnih manjina širom Srbije, uključujući tu efikasnu zastupljenost nacionalnih manjina u izbornim procesima, njihovu svrsishodnu zastupljenost u javnim službama, pravo na upotrebu jezika nacionalnih manjima kako u obrazovanju, tako i u medijima i religijskim službama, podršku međuetničkom dijalogu, ali i osudu govora mržnje.

Poslanici EP pozdravili otvaranje poglavlja sa Srbijom

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković razgovarala je danas sa poslanicima Evropskog parlamenta, koji su pozdravili najavljeno otvaranje pregovarackih poglavlja 23 i 24 sa Srbijom i istakli da je važno nastaviti evropske integracije, kao i sprovodenje reformi.

Gojković je u razgovoru sa članovima grupe "Prijatelji Srbije" u EP istakla da je odluka o otvaranju poglavlja 23 i 24 dobra vest za Srbiju, saopšteno je iz njenog kabineta.

"To je važna poruka za građane Srbije koji su na proteklim izborima potvrdili većinsko opredeljenje za evropski put naše zemlje", poručila je Gojković i naglasila da će Srbija nastaviti da sprovodi reforme kako bi dostigla evropske standarde za svoje građane, a da EU i države članice odlučuju kada će Srbija i postati član.

Predsednica republičkog parlamenta je naglasila i da formiranje te grupe prijatelja u EP pokazuje da Srbija ima iskrene prijatelje koji žele da pomognu proces evropskih integracija Srbije.

Gojković je podsetila da su u prethodnom skupštinskom sazivu učinjeni značajni napori da se Skupština Srbije što više uključi u proces evropskih integracija i navela da je republički parlament u prethodnom sazivu doneo ukupno 384 zakona i 243 drugih akata, među kojima mnoge reformske zakone i zakone kojima usklađujemo domaće zakonodavstvo sa evropskim.

"Pred novim sazivom Narodne skupštine je veliki i važan posao nastavka započetih reformi, usklađivanja našeg zakonodavstva sa pravom EU, kao i razmatranja pregovaračkih pozicija Srbije za pregovore o članstvu u EU, za koji smo se dobro pripremili", rekla je Gojković.

 Predsednik grupe "Prijatelji Srbije" u EP Emilian Pavel izrazio je zadovoljstvo zbog velike podrške evropskim integracijama Srbije u Narodnoj skupštini i očekivanje da će parlament nastaviti sa donošenjem reformskih zakona.

Poslanici su upoznali Gojković sa aktivnostima grupe "Prijatelji Srbije" od formiranja 2015. godine, koje su imale za cilj promovisanje Srbije, a ukazali su i na značaj konkretnih projekata prekogranične saradnje kako bi se dodatno podstakla saradnja u regionu.

U delegaciji grupe "Prijatelji Srbije" su i Franc Bogovič, Edvard Kukan, Tanja Fajon, Andor Deli i Paul Tang.

Joksimović: Do kraja godine još dobrih vesti za Srbiju

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović izjavila je danas da očekuje da Srbija nakon otvaranja poglavlja 23 i 24 do kraja godine otvoriti još nekoliko poglavlja, među kojima su i poglavlja 25 i 26 koja se odnose na nauku i obrazovanje i kulturu.

"Očekujem da ćemo u ovoj godini još tri-četiri poglavlja biti u prilici da otvorimo. Ona nisu sva pođednako kompleksna i komplikovana za implementaciju i to će biti neka koja se u kratkom roku mogu otvoriti i zatvoriti, kao što su poglavlja 25 i 26", rekla je Joksimović za TV Pink.

Joksimović je navela i da u administrativno-tehničkom smislu pregovarački proces Srbije neometano teče dalje, da će se poglavlja otvarati u zavisnosti od naše brzine i umešnosti u zaokruživanju reformskih procesa, što je kljlučno za Srbiju.

Ukazala je i da su poglavlja 23 i 24 toliko kompleksna da je EU utvrdila da ih je neophodno otvoriti među prvima i kao poslednje ih zatvoriti.

To je, kako kaže, praksa koja je primenjena i u slučaju Crne Gore.

"Ta poglavlja se odnose na pravnu državu, vladavinu prava, ljudska prava, kriminal, slobodu govora. Srbija će biti u obavezi da promeni Ustav u okviru ovih poglavlja, u okviru naše pregovaračke pozicije mi smo predvideli da to bude do kraja 2017. i odnosiće se na pitanje dela suvereniteta, pitanja koja se odnose na pravo glasa u EU i pravo izbora za EU institucije", rekla je Joksimović.

Govoreći o blokadi otvaranja tih poglavlja od strane Velike Britanije i Hrvatske, Joksimović je rekla da joj se čini da je u slučaju Britanije bio u pitanju tehnički problem u trenutku organizacije Bregzita, a da je Hrvatska pokušala da zloupotrebi činjenicu punopravnog članstva.

Slučaj hrvatske blokade, podseća, nije jedini, budući da se dešavalo da Slovenija blokira Hrvatsku, Italija Sloveniju, Francuska Španiju.

"Ovo nije jedini slučaj, ali je interesantno da je došao u relativno ranoj fazi , kada su ključne zemlje EU došle do zaključka da smo ispunili uslove i da Srbija treba da otvori poglavlja 23 i 24", rekla je Joksimović.

Upitana kako će otvaranje poglavlja uticati na ekonomiju, Joksimović ističe da je vladavina prava ključna za strane investitore i da možemo da budemo zadovoljni što konačno krećemo u suštinu procesa koji reformiše svaku državu u razvijenu demokratiju.

(Tanjug)