Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović: Osnovni zadatak – da održimo privrednu aktivnost

Skupština Vojvodine je izglasala predsednika i članove Vlade sa 101 glasom „za”, a na predlog vladajuće Srpske napredne stranke i njenog visokog funkcionera Igora Mirovića, koji će i naredne četiri godine biti na čelu Pokrajinske vlade.

Koji su bili kriterijumi za sastavljanje nove vojvođanske administracije – pitali smo Igora Mirovića u intervjuu za „Dnevnik.”

– Pre svega ocenjivali smo rad sekretara, odnosno članova Pokrajinske vlade u dosadašnjem mandatu. Želeli smo da napravimo i odgovarajuće promene da jedan broj mladih ljudi, afirmisanih u javnom i političkom životu, zauzme važna mesta. Moram da istaknem da sam gotovo svim članovima Pokrajinske vlade u prethodnom sastavu bio zadovoljan. Ispunili smo sve što smo postavili pred nas. Mogu da kažem da je to bila jedna od retkih pokrajinskih vlada u našoj višestranačkoj istoriji, čak i ranije, koja je transparentno, u odnosu na javno proklamovane ciljeve, u odnosu na program, posle četiri godine mogla da se pohvali da je gotovo 90 procenata onoga što je bio program njenog rada ostvareno. Činili smo to u veoma teškim uslovima, u uslovima teškog nasleđa od naših prethodnika. Neuređene javne finansije, gotovo deset milijardi dinara duga, neuređeni sistem, koji sam ocenio kao više politikantski nego profesionalan i odgovoran sistem upravljanja unutar same vlade. I zaista, većina članova Pokrajinske vlade u dosadašnjem mandatu ocenjena je visokom ocenom. Ipak, to je politički proces, koji zahteva stalnu dinamiku i kadrovske promene. U odnosu na ta dva kriterijuma, i u odnosu na predloge političkih stranaka koje čine većinu u parlamentu, uspeo sam da sastavim dobar tim i za naredne četiri godine.

Socijalisti su ušli u sastav Pokrajinske vlade, ali nisu dobili resor. Šta će biti konkretno zaduženje njihovog predstavnika Branka Čurčića?

– Potpredsednik Branko Čurčić će, na osnovu odluke i razgovora koji sam obavio sa članovima Vlade, biti zadužen za koordinaciju poslova u delu nadležnosti koje obavljaju pokrajinski sekretarijati za privredu i turizam i za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj. Bićemo mali tim, s obzirom na to da Branko Čurčić ima iskustvo u radu u privredi u poslednjih petnaestak godina. Takođe, s obzirom na to da je član Vlade i sekretar za privredu i turizam Nenad Ivanišević, doktor ekonomskih nauka, i da je i drugi član Ognjen Bjelić, pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, diplomirani ekonomista s nemalim iskustvom, već petnaestak godina rada u privredi, mislim da ćemo imati mali operativni tim koji će se baviti tim pitanjima. 

- Bio bih neozbiljan i neodgovoran kad bih rekao da ova velika globalna kriza ne ostavlja posledice na ekonomski razvoj, ukupne prihode države i prihode pokrajinskog budžeta. Podsetiću na to da smo među prvima uradili rebalans pokrajinskog budžeta još u uslovima vanredne situacije. Korigovali smo rashode naniže i tako sačuvali strukturu budžeta – naveo je predsednik Pokrajinske Vlade, Igor Mirović za naš list

Najavili ste formiranje posebne uprave Pokrajinske vlade koja će se baviti isključivo pitanjima osnaživanja Srba u zemljama u okruženju. Na koji način će im Vojvodina pomagati?

– Vojvodina je i do sada pomagala u značajnom obimu – finansijski, tehnički i na sve druge načine – projekte i procese od interesa za srpski narod koji živi u Republici Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji, a u poslednje četiri godine, kroz intenzivnu saradnju, u velikom obimu i programe u Republici Srpskoj, u Federaciji u okviru Bosne i Hercegovine i u Republici Crnoj Gori. To nisu bila velike svote, ali su značajne da se održi rad udruženja, da se pomogne srpskim organizacijama da razviju svoj jezik, časopise, jednostavno – da čuvaju svoju samobitnost i svoj identitet. Videćete u predlogu budžeta da ćemo izdvojiti novac –  ne veliki, ali dovoljan – da pokažemo solidarnost, odgovornost, prisustvo Vojvodine u raznim programima i vrstu nasleđa stare Miletićeve politike s kraja 19. veka. To je politika brige o Srbima i politika koja Vojvodinu i njene vrednosti približava srpskom narodu. Ovde žive najstarije institucije Srba, ovde bitiše Matica sprska i imamo i pravo i obavezu da pomažemo naš narod u zemljama u okruženju. To je, zapravo, smisao ideje.

Koliko je pandemija uticala na pokrajinski budžet, da li će biti dovoljno prostora za nastavak započetih projekata, započinjanje novih i okupljanje oko projekata?

– Korigovali smo rashode naniže i na taj način smo u jednoj, rekao bih, vrlo konzervativnoj projekciji, sačuvali strukturu budžeta. U ovom trenutku imamo malo više prihoda, posebno od dela poreza na dobit, tako da s malo više optimizma možemo govoriti o budžetu za narednu godinu. Ne preterano velikog optimizma, ali čini mi se dovoljnog, najpre da održimo sve programe i projekte, zatim da završimo započete velike projekte koji imaju višegodišnji karakter, i da prema određenim prioritetima uđemo i u novi investicioni ciklus. Sigurno je da to neće biti u onoj meri kao u uslovima kad nemamo kovid kao protivnika, ali ćemo se truditi da preraspodelom novca održimo najznačajnije funkcije. Najizdašnija finansijska pomoć mora biti za zdravstveni i socijalni sistem, ali istovremeno i za privredne grane koje su pretrpele najveću štetu.

Posle objavljene vaše treće knjige poezije, primljeni ste u Udruženje književnika Srbije. Odakle, kao političar, crpite inspiraciju za svoju poeziju?

– Zar nije svakodnevni život prepun motiva? Treba samo otvoriti oči i proniknuti u čoveka i svet koji nas okružuje. Svako to može, neko je, naravno, darovitiji, neko manje, a slike i reakcija na život oko nas su jedan neprestani motiv. To je obeležje pesništva još od davnina. Moguće je upoznati i otkriti sudbine ljudi, upoznati drugu stranu čoveka, razumeti svaku vrstu protivrečnosti i opisati ih u poeziji ili prozi.

Koji su prioriteti?

– Nastavićemo opremanje zadravstvenih ustanova, zatim određene investicije u ustanove socijalnog karaktera. Naznačio sam kao veliku investiciju rekonstrukciju domova u Čurugu i Staroj Moravici. Nastojaćemo da Dom u Staroj Moravici bude rekonstruisan novcem Kancelarije za javno ulaganje, ali ako to ne uspemo, moraćemo nešto sami da preduzmemo. Ne želim da nam domovi socijalnog staranja budu zapušteni. Sve finansijske i organizacione kapacitete ustanova, organizacija, agencija – fondova svakako –  moramo da stavimo u funkciju privrede jer su meseci iza nas u ovoj 2020. godini pokazali da privreda Vojvodine ima vitalnost, ali isto tako i slabosti. U deset od 24 industrijske grane u Vojvodini imamo rast, ali u 14 imamo pad i stagnaciju. Moramo jasno detektovati gde želimo da intervenišemo. Svota kojom raspolažemo nije velika, ali ćemo nastojati da i novcem države, kroz već aktivne programe, pomognemo privredu koliko god možemo. Naredna godina će biti veoma teška, ne smemo da se zavaravamo, posledice kovida će se osećati i u narednoj, a verovatno i u 2022. godini. Naš zadatak će biti da pad privrednih aktivnosti usporimo, da pomognemo gde god možemo – posebno u onim sektorima u kojima država svojim, mnogo većim finansijskim kapacitetom, to nije u stanju da uradi – da budemo mali, ali pouzdan oslonac, posebno za mala i srednja preduzeća. Značajan podatak, kada je reč o proteklih devet meseci, jeste da imamo rast zarada čak i u uslovima kovida. Najveći rast prosečne zarade u Vojvodini 1. jula ove godine u odnosu na isti period lane bio je 5.600 dinara. Ali, ima i mnogo problema. Usmerićemo se na probleme i sektore koje su znatno oštećeni, poput turizma.

Kako biste ocenili rad Pokrajinske vlade u prošlom mandatu?

– Najznačajnije rezultate smo imali u delu naših nadležnosti koje su se ticale podsticaja za privredni razvoj. Da podsetim: deset industrijskih zona za četiri godine, potpuno nove mere podsticaja za poljoprivredu i ruralni razvoj, veliki investicioni zahvati, deo našeg učešća u indukciji rasta građevinske industrije… Četrdeset procenata svih građevinskih dozvola Republike Srbije u ovoj godini izdato je u Vojvodini. Nije tačno da se to odnosi samo na Novi Sad. Odnosi se, primera radi, i na velike energetske objekte, 400 novih megavata je instalisana snaga u Vojvodini od 2016. do 2020. godine. To je gotovo polovina jednog „Đerdapa”. To su nove energane na biomasu, vetroparkovi i drugo. Važnu ulogu su odigrali i Privredna komora Vojvodine, Razvojni fond Vojvodine, Razvojna agencija, brojne lokalne samouprave, otvoreno je na desetine fabrika, i to je bio naš doprinos. Najveći teret je podnela Vlada Srbije, ali ona ne bi mogla ponuditi lokacije da ih mi nismo izgradili. Deset novih industrijskih zona i još 12 u koje smo dodatno ulagali. Danas imamo 22 potpuno opremljene industrijske zone, koje nismo imali 2016. godine.Tako da je to sasvim sigurno najveći uspeh uz, naravno, mnogo važnih projekata i dobro osmišljenih podsticaja u poljoprivredi. Često učesnici u javnom životu ne razumeju koliko je privreda značajna za opšti napredak društva. Moji prethodnici na ovom mestu nisu razumevali u potpunosti taj proces. Dva važna segmenta – ekonomski razvoj kroz rast prihoda i dobro uređene i strogo namenski kategorisane javne finansije. To je garancija za razvoj svih drugih delova društva.

U poslednjim godinama, bez obzira na veliko političko iskustvo koje imate, retko komentarišete politička pitanja. Zbog čega?

– Najduže delujem na političkoj sceni u našoj zemlji. Želim da iza mene ostanu konkretna dela. Mnogo sam vremena potrošio na koordinaciju poslova, pripremu projekata, postavljanje koncepta koji treba da motiviše ljude u lokalnim sredinama, ustanovama, institucijama da izvrše zadatke s ciljem da moj rad ne ostane mrtvo slovo na papiru. Nije lako rekonstruisati sve klinike; da je to lako, neko bi pre mene izveo, niti je lako izgraditi deset industrijskih zona i pripremiti projektnu dokumentaciju za velike investicije koje vodi Vlada. Često sam zaokupiran tim temama i, zaista, političke teme i izjave političkih protivnika, smatrao sam neozbiljnim i nedovoljno važnim da bih reagovao. Iako ponekad i sam zaključim da je to možda moja greška, a možda i nije jer sam nekada sasvim svesno i ciljano želeo da umirim političku scenu i relaksiram je od svojih izjava. Mislim da su građani s pravom nezadovoljni stalnim prljanjem javnog prostora i da s još većim pravom žele konkretne rezultate. Dosta im je jalovih rasprava, nadgornjavanja, često u tome bez mere učestvuju i neki naši članovi, a često učestvuju s pravom jer treba odgovoriti na neistine, brutalne izmišljotine, laži. Pokušao sam da između te dve krajnosti zauzmem neku sredinu. Nisam možda u tome uspešan, ali sam uspešan u konkretnim rezultatima koji stoje iza mene.

Kako komentarišete kritike opozicije da nije postignut ravnomeran razvoj Vojvodine?

– Sigurno je da je svima jasno da postoje nerazvijene i manje razvijene opštine u Vojvodini. Potrebno je mnogo više truda, energije i novca da bi se u manje razvijenim opštinama stvorio standard, sistem i organizacija života koja treba da zadrži ljude na toj teritoriji. Taj posao ima dugoročni karakter. Moći ćemo da uradimo i više kada budemo razvili pre svega saobraćajnu infrastrukturu. Zato toliko i insistiram na izgradnji auto-puta od Novog Sada do Zrenjanina i od Zrenjanina do Beograda jer će brojne opštine, poput Sečnja, Kovačice, Žablja i drugih u toj zoni, ili na 10, 15 ili 20 kilometara od auto-puta dobiti veću šansu za ulaganja u svim oblastima i tako izlaziti korak po korak iz zone nerazvijenosti. Te inicijative su bile moje i sad grčevito branim kao moje i Fruškogorski koridor, i auto-put Novi Sad – Zrenjanin, i Zrenjanin–Beograd. I realizacija inicijative predsednika Vučića za brzu saobraćajnicu koja će povezati Sombor i Kikindu od ogromnog je značaja za zapadnu Bačku i severni Banat. To su stvari na kojima moramo uporno da radimo jer će stvoriti bolje uslove za infrastrukturno povezivanje, realizaciju privrednih aktivnosti, povećanje stepena ekonomskog razvoja i ostanak ljudi u tim mestima. 

Eržebet Marjanov