UOČI POSETE PREDSEDNIKA KINE NAJAVLJENE NOVE INVESTICIJE Od mreže pruga do osmeha Vojvodine; Pomoć i u oblasti robotike, letećih automobila...
Predsednik Kine Si Đinping danas stiže u dvodnevnu posetu Srbiji. To je drugi njegov dolazak u Beograd nakon osam godina. kako je predviđeno, ratifikovaće se sporazum o slobodnoj trgovini od strane Pekinga, potpisaće se bar još desetak memoranduma vezanih za pomoć ove zemlje oko novih tehnologija u oblasti robotike, satelita, letećih automobila, poljoprivrede.
Pored toga, definisaće se i poslovi i ulaganja u obnovljive izvore energije, proizvodnju zelenog vodonika ali i nove infrastrukturne objekte. To bi moglo da znači da će se u narednom periodu ukupna trgovinska razmena između dve zemlje od 6,1 milijarde dolara, koliko je zabeleženo na kraju prošle godine, kao i obim ulaganja kineskih kompanija od 18 milijardi, se značajno uvećaju. Nivo poslova, značajno se povećao, nakon prve posete Si Đipinga, koja je bila maja 2016. godine.
Da je to tako pokazuju i cifre po kojima je prema podacima RZS, robna razmena Srbije i Kine 2017. godine bila 1,8 milijardi dolara da bi prošle godine stigla na 6,1 milijardu. Za razliku od te 2017. godine, kada je Srbija od ukupno razmenjene robe uvozila 96,5 posto a izvozila samo 3,5 procenta,prošle godine situacija je bila značajno izmenjena, pa smo u Kinu izvezli robu u vrednosti od 1,23 milijarde dolara, što je nešto više od 25 posto.
Doduše, najveći deo tog izvoznog kolača od 92 posto, vezan je za kineske kompanije koje su kupile RTB Bor i železaru Smederevo ali se očekuje da taj procenat bude značajno bolji nakon početka realizacije Sporazuma o slobodnoj trgovini. Tim dokumentom, je predviđeno postepeno smanjivanje ili potpuno ukidanje carina za 10.412 srpskih i 8930 kineskog proizvoda.
Najvidljiviji vid saradnje do sada su veliki infrastrukturni objekti na kojima su radili ili rade kineske kompanije. Najznačajniji završeni projekat koji je deonica brze pruge od Beograda do Stare Pazove u okviru brze pruge do Subotice. Trenutno se završava deonica od Novog Sada do Subotice.
Veliki radovi su u toku, a kako su se reporteri „Dnevnika” uverili pred prvomajske praznike. Polaganjem poslednjeg šinskog polja u železničkoj stanici Bačka Topola 25. aprila spojeni su koloseci na brzoj pruzi od Novog Sada do Subotice, od čijeg puštanja u saobraćaj deli nas nešto više od pola godine. Time će poslednja deonica brze pruge od Beograda do granice sa Mađarskom biti završena godinu ranije.
Prema ugovoru sa kineskim konzorcijumom „China Railway International” i „ Communications Construction Company China” rok za završetak je avgust 2025. godine, ali prema uveravanjima nadležnih i situaciji na terenu, sva je prilika da će se to dogoditi do kraja ove. Izveštaji kažu da je obavljeno oko 80 odsto posla. U skladu sa novim rokom, krajem jula bi trebalo da počne sertifikacija novoizgrađene pruge, a od septembra testiranje i njen tehnički prijem.
Završeni šipovi za sva četiri stubna mosta
Na severnoj – Kaćkoj strani budućeg završeni su radovi na bušenju šipova, na izradi naglavnih greda, stubova, ležišnih greda, kao i izradi i montaži T- prednapregnutih nosača. U toku su radovi na betoniranju kolovoznih ploča. Na glavnom mostu završeni su šipovi na sva 4 stubna mesta. Na levom srednjem stubu – C1 završena je naglavna greda i kompletan srednji stub ukupne visine 18,5 m. Završeni su i radovi na izradi nultog i prvog segmenta sandučastog nosača na skeli, i u toku je konzolna gradnja i radovi na izgradnji pilona. U toku je montaža nosećih čeličnih prostornih elemenata pokretne skele.
Na južnoj – Petrovaradinskoj strani u toku su radovi na bušenju šipova, izradi naglavnih greda, stubova i na betoniranju ležišnih greda.
Od 284 kilometara koloseka, uključujući dvokolosečnu prugu, kao i stanične koloseke, do sada je ukupno položeno oko 240 kilometara šina. Tokom probnih vožnji i testiranja koje je prethodnih dana za potrebe izvođača radova obavila kompanija „Dojče ban“ iz Nemačke, od Novog Sada do Vrbasa, već je postignuta projektovana brzina od 200 kilometara na sat. Na trasi brze pruge Novi Sad – Subotica projektovano je 58 novih objekata, od toga 30 nadvožnjaka, 13 podvožnjaka, pet galerija, kao i po dva pešačko – biciklistička pothodnika i potporne konstrukcije uz galeriju.
Prvi put u Srbiji izgrađena su i tri ekodukta, svaki dužine od po 46 metara, koji će omogućavati životinjama bezbedan prelazak preko pruge. Ovi objekti nalaze se na deonicama Lovćenac - Bačka Topola, Bačka Topola - Žednik i Subotica - državna granica. Najteži i najsloženiji objekti duž čitave brze pruge su dva vijadukta. Završen je vijadukt u Malom Iđošu dug 489 metara. Na vijaduktu u Vrbasu dugom 1.417 metara još sredinom marta postavljen je poslednji horizontalni raspon iznad puta Vrbas – Kula i u toku je postavljanje celokupne železničke infrastrukture.
Mašine krenule od Bačkog Brega
Na svega 3,5 kilometra od graničnog prelaza Bački Breg sa Mađarskom kod istoimenog sela, otpočeli su radovi na izgradnji brze saobraćajnice Sombor - Kikinda, koja je već dobila naziv „Osmeh Vojvodine“.
– Kada budemo završili ovu saobraćajnicu koja je dugačka oko 186 kilometarastizaće se od Bačkog Brega do Vrbasa za oko 50 minuta, a od njega do Srpske Crnje za oko sat i deset minuta. To će omogućiti da imamo nova radna mesta i naravno bolji životni standard – rekao je ministar Goran Vesić. posebnu dobit imaće građani Sombora, Kule, Vrbasa, Novog Bečeja, Kikinde kao i brojnih drugih lokalnih samouprava u zoni brze saobraćajnice. Saobraćajnica poznata kao „Osmeh Vojvodine“ projektovana je za brzinu od 100 kilometara na sat.
Na delu trase planirane brze saobraćajnice, od Sombora do Kikinde, planirana je izgradnja 46 mostova (preko kanala i prolaza za put), 34 nadvožnjaka, pet podvožnjaka i 35 propusta.
Na trasi brze saobraćajnice planirana je izgradnja 12 petlji: Sombor, Kljajićevo, Sivac, Crvenka, Kula, Vrbas Zapad, Vrbas Sever, Vrbas Istok, Vrbas E75, Srbobran Sever, Turija i Kikinda Istok. Planirana je izgradnja i 13 površinskih kružnih raskrsnica.
Krajem jula bi trebalo da počne sertifikacija novoizgrađene pruge od Novog Sada do Subotice, a od septembra testiranje i njen tehnički prijem
Kineski CRBC gradi i Fruškogorski koridor, koji će spojiti Novi Sad i Rumu i na kojem je u toku izgradnja najdužeg tunela u Srbiji. Probija se 10 metara dnevno Tunel Iriški venac je, uz most na Dunavu koji će spojiti Kać i Petrovaradin, najobimniji projekat budućeg Fruškogorskog koridora. Tunel se, sastoji od dve zasebne tunelske cevi koje su spojene na određenim lokacijama. rekli su za „Dnevnik” u Koridorima Srbije. Iskop i radove na izgradnji tunela izvođač izvodi na sva četiri kraja tunelskih cevi. Ukupna dužina obe tunelske cevi je 7.062 metara. Izvođač je izvršio iskop u dužini od 3.285 metara i napreduje svakodnevno. U toku su radovi na izgradnji 7 mostova i 6 potpornih konstrukcija. Svi mostovi se nalaze nakon izlaznog portala tunela, od kojih je najduži most br. 5, dužine 238 metara. Na mostu preko Dunava između Kaća i Petrovaradina ukupne dužine oko 1.7 kilometara, u toku su radovi na izgradnji šipova, naglavnih greda, stubova i ležišnih greda objekta glavnog mosta i prilaznih mostovskih konstrukcija. Takođe, u toku su radovi na izradi T- prethodnonapregnutih nosača i montaži istih. Na severnoj prilaznoj konstrukciji su montirani svi T-nosači i izbetonirano je 420 m kolovozne ploče.
Beograd Centar – Stara Pazova
Pruga Beograd Centar – Stara Pazova, duga 34,5 kilometara, prva je deonica pruge za velike brzine između Beograda i Subotice, odnosno granice sa Mađarskom. Izvođač radova bio je kineski konzorcijum „China Railway International” i „China Communications Construction Company”, koji je poslove na toj trasi započeo 5. juna 2018. godine, a završio krajem 2021.
Po projektu je bilo predviđeno fazno izvođenje radova, ali su se od polovine decembra 2019. godine oni izvodili istovremeno na više lokacija duž cele deonice od Beograd Centra do Sare Pazove, što je značajno ubrzalo posao.
Najznačajniji objekti na toj deonici su tri nadvožnjaka (Zemun Polje, Nova Pazova, Stara Pazova), jedan podvožnjak (Kamendin), denivelacija pruge – galerija u Batajnici, pothodnici u stanicama Tošin bunar, Altina, Zemunsko Polje, Kamendin, Batajnica i Nova Pazova.
„Infrastruktura železnice Srbije“ stvorila je uslove za efikasno izvođenje radova i istovremeno funkcionisanje saobraćaja u beogradskom železničkom čvoru dok su trajali radovi. Vrednost ugovora bila je 350,1 miliona dolara. Finansiranje je obezbeđeno iz kredita kineske „Eksim banke“.
Kineske kompanije grade i most preko Dunava koji će povezivati Novi Sad i Sremsku Kamenicu, a vezivaće se za budući Fruškogorski koridor. Most će se s novosadske strane graditi u produžetku Bulevara Evrope. istovremeno počela je i gradnja auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad.
Z. Milosavljević
N. Perković