PREDLOG VLADE Svakoj majci za dete 12.000 mesečno do desete godine 

Zajedno do očuvanja porodice i povećanja nataliteta„Porodica je suočena sa brojnim preprekama, kao što su siromaštvo,nasilje, otuđenost, sukobi, brakovi bez dece, samohrane majke, očevi sa decom bez supruga, i zato je neophodno da svi zajedno radimo na očuvanju porodice“, rekla je ministarka na otvaranju konferencije „Rađanje i razvoj dece u srpskom društvu sa stanovišta vere i medicine“.

Kako je navela, u Srbiji ima 2.125.772 porodice prema popisu iz 2011. Najzastupljenije su one sa jednim detetom: 51,8 odsto. Slede one sa dvoje dece i takvih je 40 odsto,  sa troje ih ima 6,7 odsto, sa četvoro 1,1, dok  sa petoro i više dece svega 0,4 odsto.

„Cilj Vlade Republike Srbije i kabinata na čijem sam čelu jeste da pokušamo da stvorimo uslove da se roditelji lakše odluče na rađanje prvog i svakog narednog deteta. Finasijska podrška  porodice jeste važna i uskoro će u skupštinskoj proceduri biti predlog izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodice. Naš predlog je, i nadamo se da će ga poslanici u Skupštini Srbije usvojiti,  da svaka majka koja rodi dete dobije mesečno do detetove desete godine  12.000, a za svako četvrto 18.000  dinara. Značajan doprinos u ostvarenju zacrtanog cilja mogle bi dati i  jedinice lokalne samouprave na različite načine“, veli Đukić Dejanović.

Ministarka je na ovoj konferenciji koju su organizovali Savetovališta za podršku braku, porodici i deci „Angelijanum“ koje deluje pod okriljem Eparhije sremske i Društva lekara Vojvodine Srpskog lekarskog društva, podsetila  da demografski podaci kada je reč o rađanju dece nisu na zavidnom nivou. U Srbiji se, kako je rekla, na 1.000 stanovnika rodi devet beba, a umre 14 ljudi. Lane je  rođeno 65.002 bebe i to je za 268  više nego u prethodnoj godini, ali i dalje nedovoljno.

„Stručnjaci kažu da je potrebno, ukoliko želimo da naredne generacije budu kao sadašnje, da svaka žena u fertilnom periodu ima najmanje dvoje, odnosno više od dvoje dece, a trenutni indeks je 1,46. Naš cilj, koji smo predvideli strategijom podsticanja rađanja u Vladi Srbije, je da taj indeks podignemo na 1,85 u narednih 10 do 15 godina. Uspešno ostvarivanje ovog cilja značilo bi da mere koje preduzimamo poseduju kapacitet koji nas može dovesti do poželjnog nivoa od 2,1“, napomenula je ministarka

Jedan od ključnih faktora u dosezanju tog cilja, prema njenim rečima,  jeste mogućnost da roditelji pođednako odgovorno ispunjavaju ulogu zaposlenog i roditelja.

„Senzibilisanje radne kulture za koristi koje poslovdavci mogu imati od roditelja, promovisanje  dobrih zakonskih rešenja među poslodavcima i zaposlenim kao što su mogućnost fleksibilnog, skraćenog radnog vremana i rada od kuće, preraspodela radnog vremena za vreme trudnoće, odnosno roditelju deteta mlađeg od tri godine samo uz pisanu saglasnost plaćeno porodiljsko odsustvo radi nege deteta u trajanju od 365 dana koje ulazi u radni staž, a za treće i svako naredno dete do dve godine i podsticanje zapošljavanja mladih majki samo su neka od zakonskih rešenja koja su počela da žive u praksi, a na čijem daljem promovisanju moramo raditi mnogo. Istraživanje koje smo sproveli među 126.000 zaposlenih pokazalo je da ni zaposleni, a ni poslodavci ne znaju o ovim zakonskim mogućnostima koje su vrlo stimulativne. Sve mehnizme Vlade angažovaćemo u punom kapacitetu kako bismo omogućili da se deca rađaju i razvijaju u našem društvu jer su ona naša budućnost i najveće bogatstvo i na kraju, naše sutrašnje sudije, kako je govorio Maksim Gorki“, zaključila je Slavica  Đukić Dejanović.

Na početku šestočasovnog skupa posvećenog gorućoj temi našeg društva obratio se i episkop sremski Vasilije ističući da kao vernici crkve Hristove ne možemo ćutati kada vidimo da se najveće dragocenosti našeg naroda upropaštavaju i time dovodi u pitanje opstanak i smisao ljubavi.

„Budimo ljudi, reči su blaženopočivšeg patrijarha Pavla.Biti čovek težak je zadatak. Biti čovek koji će oko sebe da širi  ljudsku toplinu još je teži zadatak koji nam je gospod poverio, da budemo ljudi i u neljudskim vremenima. Ljubav prema bližnjem lako je proveriti, merom preuzimanja odgovornosti za drugog. Nažalost, tehnika današnjice je sve savršenija, a mi ljudi sve manje imamo vremena jedni za druge. Neverovatno je koliko smo udaljeni jedni od drugih. Razbijenost porodičnog stola, zajedništva u reči i delanju i u blagovanju pretvorila nas je u individualce“, rekao je vladika Vasilije.

Zagovarajući stanovište o uzajamnoj vezi medicine i duhovnosti, predsednik Društva lekara Vojvodine Srpskog lekarskog društva prof. dr Dragan Dankuc naglasio je da ovo lekarsko udruženje daje pun doprinos razgovoru o rađanju i razvoju dece u srpskom društvu kroz učešće više svojih članova, koji tu temu osvetljavaju sa različitih aspekata. Dodao je da  kao otorinolaringolog sa svojim kolegama poslednjih 16 godina i sam daje doprinos na poseban način - ugradnjom kohlearnog implanta deci sa teškim oštećenjem sluha što im omogućuje  da rastu i razvijaju se kao i ostala deca.

Iznoseći podatak da Srbija četvrt veka beleži pad nataliteta, koji svake godine, slikovito rečeno,  čini da s mape države nestane grad od 30.000 stanovnika, članica Opštinskog veća zadužena za zdravstvo u Sremskim Karlovcima dr Ljiljana Gaić Bjelobaba je rekla da se bavimo posledicama, a zaboravljamo uzroke i da iako novac jeste važan, on nije presudan. Dodala  je da  misli da je ova konferencija važna jer se bavi zdravstvenim obrazovanjem, pitanjem vaspitanja i preventivom.

Konferencija je upravo tako i osmišljena. Sa stanovišta medicine i religije ona se pozabavila temom rađanja dece, preventivnog delovanja i time kako zaštititi decu, te  njihovim vaspitanjem.

Zorica Milosavljević