Povući zakon o eksproprijaciji, ne štiti javni interes

Apeluju u otvorenom pismu Vladi i Skupštini, da s obzirom na značaj i dugoročne posledice primene tog zakona, omoguće njegove izmene i dopune uz široku javnu raspravu i analizu uticaja na zainteresovane strane, što nije učinjeno u procesu pripreme tog akta.



Navode da ovakav Predlog zakona predstavlja nedopustiv udar na privatnu svojinu građana, suprotno Ustavu Srbije i principu pravne sigurnosti, čime se ugrožava Ustavom zagarantovano pravo na mirno uživanje imovine.



Dodaju da eventualna primena tako izmenjenog zakona, ne bi doprinela stvaranju dobrog poslovnog okruženja za sve učesnike u srpskoj ekonomiji i stabilnim uslovima privređivanja, niti ispunjavanju Kopenhaškog kriterijuma o ekonomskim slobodama i razvoju tržišta.



Kako ističu ako takav predlog Zakona bude usvojen, Vlada će dobiti diskreciono pravo da, po svom nahođenju i bez unapred propisanih kriterijuma i uslova, proglašava određene projekte za projekte od javnog interesa te bilo čija imovina može postati predmet eksproprijacije.



"U evropskoj državi koja teži članstvu u Evropskoj uniji ovakav pristup i tretman privatne svojine je nezamisliv", ocenjuje se u pismu Nacionalnog konventa.



Dodaje se da će se izmenama i privatnim preduzećima omogućiti da budu korisnici eksproprijacije jer zakon kaže da lista korisnika eksproprijacije može biti i "u skladu sa posebnim zakonom", što naročito može biti slučaj u oblasti rudarstva.



Ističu i da svi postupci postaju hitni, što znači da se eksproprijacija sprovodi u roku od pet plus tri dana.



Podsećaju da je Nacionalni konvent u više navrata otvoreno i direktno pitao predsednicu Vlade kako će Vlada postupati u situacijama kada je interes stranih investitora u sukobu sa javnim interesom ili interesima građana i kažu da su dobili odgovor da će država, naravno, uvek štititi javni interes.



"Ovaj predlog zakona to ne garantuje", navode u pismu.