Postrojenje u Vinči najava za nova ulaganja u ekologiju

Brnabićeva je izgradnju postrojenja obišla u društvu zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića, izvršnog direktora "Beo Čista Energija" Filipa Tila, kao i predstavnika finansijskih institucija koje su izdvojila sredstva za izgradnju postrojenja.

Premijerka je istakla da je izgradnja postrojenja u Vinči jedan od najznačajnijih projekata u oblasti zaštite životne sredine, ne samo u Beogradu već u čitavoj Srbiji, pre svega što će se višedecenijski problem odlaganja čvrstog otpada u Beogradu rešiti u skladu sa evropskim standardima, čime će biti unapređen kvalitet života građana.

Taj projekat će, kako je dodala, najaviti mnogo veća ulaganja u zaštitu životne sredine za čime, kako kaže, Srbija mnogo kasni, ali je i pokazala spremnost da se s tim problemima bori osnivanjem Ministarstva zaštite životne sredine.

Brnabić je navela da se paralelno sa tim projektom u zemlji rade i projekti na prečišćavanju otpadnih voda.

Osim toga, dodala je, u okviru programa "Srbija 2025", država će izdvojiti milijardu evra za projekte u oblasti zaštite životne sredine.

Projekat izgradnje postrojenja za preradu otpada u Vinči ima model javno-privatnog partnerstva, rekla je Brnabićeva i dodala da bi taj model trebalo u budućnosti mnogo više da se koristi.

"Taj projekat je i dobar primer kako možemo da podstaknemo da privatne kompanije rade sa državom i lokalnom samoupravom, kako bi imali veći učinak za društvenu zajednicu u kratkom vremenskom periodu", rekla je Ana Brnabić.

Dodala da je i taj projekat važan za rast BDP-a i da se radovi na njemu nisu zaustavljavali ni tokom krize kovidom-19.

Projekat je vredan 370 miliona evra i trenutno je na njemu angažovano više od 300 radnika, dodala je premijerka.

"Očekujem da ćemo 2022. godine ponovo doći ovde da proslavimo ovu uspešnu priču i da damo novi standard za upravljanje čvrstim otpadom u Beogradu, ali i primer drugim lokalnim samoupravama u zemlji", navela je Brnabićeva.

Goran Vesić je rekao da će izgradnja postrojenja u Vinči rešiti problem čvrstog otpada u prestonici, gde se već 46 godina svakog dana ostavlja 1.500 tona otpada.

"Pre 46 godina ovo je bila uvala, otpad je naslagan otprilike visine Beograđanke, preko 80 metara i ovo je jedna od najneuređenijih deponija u Evropi i bilo je krajnje vreme da Beograd reši problem svoje deponije, jer više nismo imali gde da odlažemo otpad", rekao je Vesić.

Iz postrojenja će se, dodao je on, proizvoditi struja iz otpada, kao i toplotna energija i naveo da Grad Beograd već uveliko radi dalekovod od toplane na Konjarniku do Vinče.

"Koristićemo gasove koji se nalaze u deponiji i koristićemo ih za grejanje Beograda i time ćemo rešiti još jedan problem, a to su požari koji se pojavljuju na staroj deponiji", naveo je Vesić.

Do kraja godine, istakao je, Beograd će dobiti novu deponiju i postrojenje za preradu građevinskog otpada, a onda sledi zatvaranje stare deponije.

Zahvalio je partnerima iz Francuske i Japana, kao i svim kreditorima koji su stali iza tog projekta i što će konačno Beograd sa svojim otpadom upravljati na način na koji upravljaju veliki gradovi.

Izvršni direktor "Beo Čista Energija" Filip Til istakao je da je izgradnja postrojenja u Vinči jedan od najizazovnijih projekata u oblasti upravljanja otpadom i dodao da je radovi napreduju i u vreme kovida19 jer na njemu udruženo rade država, privatne kompanije i finansijske institucije.

Podsetio je da je konačna finansijska konstrukcija za izgradnju postrojenja završena 6. maja ove godine zahvaljujući Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC), Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) i Austrijskoj razvojnoj banci (OeEB) koje su odobrile zajam od 290 miliona evra.

Til je najavio da će do kraja godine biti završena prva postrojenja za preradu otpada, kao i nova sanitarna deponija s postrojenjem za ponovno iskorišćenje biogasa i postrojenjem za preradu voda, ali i postrojenje za preradu građevinskog materijala.

Dodao je da će izgradnja postrojenja za energetsko iskorišćenje komunalnog otpada i postorojenje za energetsko iskorišćenje deponijskog gasa biti završena u avgustu 2022. godine.

Naime, u septembru 2017. zaključen je Ugovor o javno privatnom partnerstvu za pružanje usluge tretmana i odlaganja komunalnog otpada i izgradnje postrojenja za tretman i odlaganje komunalnog otpada, sa konzorcijumom kompanije SUEZ iz Francuske i ITOČU iz Japana.

Te dve kompanije su se udružile sa još jednim partnerom, investicionom fondom Margarite iz Luksemburga i formirali su domaću kompaniju Beo Čista Energijia doo, čiji je posao da realizuje sve obaveze privatnog partnera po ugovoru o javno-privatnom partnerstvu.

Osnivači domaće kompanije uložili su oko 80 miliona evra, sklopili su Ugovor o finansiranju sa Međunarodnom finansijskom korporacijom (IFC), Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i austrijskom razvojnom bankom (OeEB) u vrednosti oko 300 miliona evra.

I vlada Kanade je obezbedila 20 miliona evra.