Poslanici različito o Srebrenici, radikali nose bedževe

Šešelj je ponovio svoj stav da u Srebrenici nije bilo genocida i dodao da je krajnje vreme da se vlast zahvali i kaže da neće u EU.

On je kazao da vlast treba da prikupi sve argumente kojima bi obavestila svetsku javnost da je reč o velikoj podvali u kojoj je učestvovao Međunarodni sud pravde, navodeći da se genocid ne može utvrditi dok se konkretnoj osobi ne dokaže da je imala genocidnu nameru. 

“Imate konkretne podatke u knjizi Milivoja Ivaniševića o Srebrenici da su muslimanski sudovi u Federaciji donosili rešenja kojima se udovicama menja datum i mesto smrti supruga da bi, kako se kaže u rešenju, mogle da dobiju odštetu od holandske vlade. Skoro 1.000 ljudi koji se vode kao nestali su, kasnije, 1996.godine glasali, a posle sahranjivani u memorijalnom centru u Potočarima”, rekao je Šešelj.

Poslanici SRS, danas, inače nose bedževe na kojima piše da u Srebenici nije bilo genocida.

S druge strane, poslanik Stranke moderne Srbije Vladimir Đurić podsetio je nadležno tužilaštvo da je Krivičnim zakonikom Srbije propisano da će kaznom zatvora do pet godina kazniti onaj ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida i ukoliko su ta dela utvrđena pravosnažnom presudom.

Đurić je naveo da je Međunarodni sud pravde u Hagu presudio da se u Srebrenici desio genocid i osudio 15 osoba. 

“Sveokupno Haški sud, sudovi u BiH, Hrvatskoj i Srbiji do sada su osudili 47 osoba na ukupno 704 godine zatvora za genocid, zločin protiv čovečnosti i druge zločine počinjene u Srebrenici jula 1995. godine, a Evropski parlament je u rezoluciji prošle godine izneo stav da žali zbog kontinuiranog poricanja genocida od nekih srpskih vlasti”, rekao je Đurić. 

On je naveo da se u rezoluciji naglašava da je priznavanje genocida osnovni korak na putu Srbije ka EU.

Poslanik SMS je od tužioca za ratne zločine zatražio statistiku predmeta u vezi sa Srebrenicom, a Ministarstvo za evropske integracije i predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić pitao kako će reagovati na odredbu rezolucije EP.

Na njegovo izlaganje odgovorio je poslanik Narodne seljačke stranke Marijan Rstičević rekavši da je Đurić zlonamerno pročitao odredbe zakona koje se odnose na negiranje genocida.

“Zabranjeno je negirati genocid, ali samo onaj koji je utvrđen stalnim Međunarodnim sudom pravde, a ne Haškim tribunalom. Još jednom je grubo obmanuo narodne poslanike i ovde nekima pripretio kaznom zatvora”, rekao je Rističević.

On je dodao da žali za svim žrtvama u Srebrenici, ali i za žrtvama oko Srebrenice. “Da nije bilo žrtava, njih 3.267 srpske nacionalnosti, i zločina oko Srebrenice koji ima više elemanata genocida nego što bošnjački lideri tvrde, verujem da ne bi bio zločina ni 1995.godine”, rekao je Rističević.

Rističević je pitao i da li su srpske žrtve proglašene van zakona, kao i da li je neko od bošnjačkih lidera došao u Bratunac da se pokloni i oda počast srpskim žrtvama zbog kojih su se, kaže desile “njihove” žrtve.

Navodeći da je tadašnji premijer Aleksandar Vučić išao u Srebrenicu i da je javnost mogla da vidi kako je prošao, Rističević je konstatovao da Izetbegović, i stariji i mlađi, nisu došli u Bratunac. 

Zato je sramota ono što je Đurić, narodni poslanik uradio”, rekao je Rističević i upitao predsedavajućeg šta će preduzeti zbog Đurićevog nastupa, podsetivši da postoji Deklaracija Narodne skupštine o velikom zločinu u Srebrenici. 

Kaže se da je veliki zločin, a ne genocid”, naveo je Rističević i poručio da oni koji ne poštuju dokumente Narodne skupštine, ne zaslužuju da budu pošlanici.

Zamenik šefa poslaničke grupe LDP-LSV-SDA Enis Imamović rekao je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije da je zabrana negiranja genocida prvi korak koji Srbija mora da učini ako želi da pokaže iskrenu namru da gradi dobre odnose sa BiH i između bošnjačkog i srpskog naroda.

Imamović je kazao da je to i uslov za pristupanje Srbiji EU i dodao da je očigledno da evropska zajednica ne želi one koji negiraju i podržavaju genocid.