Pokrajinski sekretar Predrag Vuletić: Mnogi pokucaju na vrata za pomoć

Izuzetak je bila samo 2011. godina, kada je taj broj opao, ali u ostalim godinama je bio evidentiran rast broja socijalno ugroženih.

Pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Predrag Vuletić u intervjuu za „Dnevnik” kaže da to i nije prava slika jer se za pomoć ne obraćaju svi oni koji ispunjavaju uslove.

Zbog čega?

Postoje mala mesta u Vojvodini u kojima procenat učešća socijalo ugroženih u ukupnom broju stanovništva iznosi 15 i više odsto, ali se ti ljudi, koji su ranije mogli da obezbede egzistenciju porodici a sad ispunjavaju uslove za socijalnu zaštu, ne obraćaju državi za pomoć ili iz neznanja ili zato što ih je sramota. U svakom slučaju, situacija je poražavajuća.

Koji su, po vama, razlozi za takvo stanje u Vojvodini?

Možemo se vratiti na neke mere politike koje su u AP Vojvodini bile sprovođene deceniju i po. Bile su ozbiljne interne i unutrašnje migracije iz Vojvodine ka drugim delovima republike, ali i u inostranstvo.

Razlog je to što su strani investitori izbegavali gradove u Vojvodini. Da li je to bilo isključivo iz političkih razloga, ili iz ekonomsko-socijalnih ne znam, ali je došlo do ozbiljne ekonomsko-socijalne erozije porodica pre svega.

Sad pokušavamo odgovarajućim merama, uz pomoć nevladinog sektora koji nam se približio kao partner, da popravimo socijalnu situaciju u Vojvodini.

Kako Sekretarijat može pomoći socijalno ugroženim ljudima?  

Prvo, formiranjem nove Pokrajinske vlade i socijalna zaštita je dobila svoj krovni sekretarijat. Prevashodno želimo da rad centara za socijalni rad uskladimo s realnim potrebama korisnika socijalne pomoći na terenu.

Ti centri su godinama bili neka vrsta pasivnog servisa jer nisu imali blagovremenu komunikaciju s građanima. Najbitnija kopča između nas, Sekretarijata, i centra za socijalni rad je Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu.

Preko tog zavoda organizujemo redovne sastanke aktiva direktora centara za socijalni rad, ustanova za smeštaj čiji smo osnivači, kao i direktora privatnih gerontoloških centara.

Najpre želimo da informišemo ljude o njihovim pravima, zatim na koji način i gde da se jave za pomoć. Ne mislim na jednokratnu novčanu pomoć nego na sve mere i usluge socijalne zaštite.

Na pitanje kako komentariše prelazak Aleksandra Vulina iz Ministarstva za rad i socijalna pitanja u Ministarstvo odbrane, Vuletić kaže da je time socijalna zaštita izgubila najiskrenijeg čoveka, koji je uvek bio spreman da pomogne onima koji najviše pate.

Vulin je imao ogromnu energiju da u svakom trenutku bude tamo gde je najpotrebniji, gde je najveća patnja. Mogu da vam kažem kakva je bila reakcija direktora centara za socijalni rad i čelnika udruženja građana.

On su rekli da im je zaista žao što je Aleksandar Vulin otišao iz socijalne politike jer je bio svakodnevno tamo gde je najteže. Ne samo da sasluša te ljude nego i da im pomogne. Socijalna zaštita je mnogo izgubila odlaskom Vulina s mesta ministra za ljude.   

Znate da je ministarstvo na čijem je čelu bio Aleksandar Vulin ovu godinu proglasilo Godinom međugeneracijske solidarnosti i saradnje.

Upravo zbog toga želimo da tamo gde država ne može da stigne u pravom trenutku, nažalost ponekad zbog manjka zaposlenih, pojedine usluge – primera radi, podršku za samostalni život, personalnu asistenciju, savetodavne, edukativne i druge usluge – radimo s udruženjima građana.

I to sve kroz Zavod za socijalnu zaštitu koji je, mogu slobodno da kažem, i deceniju i po bio pasivni posmatrač.

Da li zbog razlike u političkom sistemu republike i pokrajine, kako god, ali bojim se da je to bilo isključivo na osnovu partijskog zaposlenja, Zavod je bio mnogo koraka dalje od Zakona o socijalnoj zaštiti i praćenja svih novina u toj oblasti.  

Koliko su efikasna sredstva koja se daju udruženjima građana za pružanje socijalne zaštite?

Ne postoji obrazac ni formula za merenje efikasnosti mera i njihovog koštanja. Čak ni iste mere u različitim sredinama nemaju istu cenu. Jedan od najvažnijih kriterijuma treba da bude potreba za određenom uslugom i zadovoljstvo korisnika.

Kroz izveštaje, ankete o zadovoljstvu korisnika obavljamo kontrolu utrošaka tog novca. Nadgledanje i kontrola posebno su kompleksni u sferi usluga socijalne zaštite, kako zbog karakteristika samih korisnika, tako i zbog potencijalno složenih usluga koje u pojedinim slučajevima pruža veliki broj malih organizacija.

Trenutno je aktuelan konkurs Sekretarijata za dodelu 102 miliona dinara udruženjima građana za socijalnu zaštitu. Za koje usluge se daje taj novac?

Konkurs je raspisan za udruženje građana u tri oblasti, za socijalnu zaštitu i zaštitu osoba s invaliditetom, boračko-invalidsku zaštitu i društvenu brigu o deci i popularizaciju pronatalitetne politike.

Do kraja godine očekuju nas konkura za doprinos osnaživanju žena koje su pretrpele partnersko i porodično nasilje ili su u toj situaciji, kao i konkursi za udruženja građana u oblasti rodne ravnopravnosti i unapređenje položaja Roma.

Na početku mandata ste rekli da su vrata Sekretarijata otvorena za svakoga ko zatraži pomoć iz oblasti za koju ste zaduženi. Da li ste pomogli nekome?

Moram da se vratim na protekli period kada, počev od sekretara pa do svih ostalih, nisu zakucali na vrata ustanova čiji su osnivači.

Onda šta da vam kažem kako je bilo u obrnutom smeru? Ne samo da ljudi nisu pokucali na vrata nego nisu mogli da dođu ni do sprata, do ovih kancelarija.

Postoje inspektorke socijalne zaštite kojima je posao da budu stalno na terenu. Za ovu godinu bio je ovde veliki broj građana.

Pre nekoliko dana sam primio samohranu majku od 60 godina koja se bori za život svog odraslog sina, starijeg od 40 godina, koji je teško ometen u razvoju.

Žive u kućici nasleđenoj od porodice. Kuća je u vlasništvu firme koja se polako gasi i ruši te kućice koje je svojevremeno dodelila svojim radnicima.

Odmah sam organizovao sastanak i pozvao načelnicu inspekcije da uz pomoć Centra za socijalni rad grada Novog Sada pomognemo toj ženi i da joj nađemo odgovarajući i siguran krov nad glavom. 

Eržebet Marjanov