Pokrajinska sekretarka za finansije: U BUDŽETU DOVOLJNO NOVCA ZA ULAGANJA širom Vojvodine

Evo proverljivih podataka: ostvareni obim budžeta 2016. godine iznosio je 62,8 milijardi; 2017. godine 66,4 milijarde; 2018. godine 71,8 milijardi; 2019. godine 74,6 milijardi; 2020. godine 73,3 milijarde, 2021. godine 84,6 milijardi, a 2022. godine 99,8 milijardi dinara. Za 2023. godinu budžetom koji je usvojen krajem prošle godine planiran je obim od 108,5 milijardi dinara, a rebalansom se povećava za preko osam milijardi i iznosiće 116,7 milijardi, istakla je u razgovoru za „Dnevnik” pokrajinska sekretarka za finansije Smiljka Jovanović.

Govoreći o pokrajinskim finansijama, istakla je da je rast prihoda od poreza na zarade i poreza na dobit na teritoriji AP Vojvodine u pokrajinskom budžetu za proteklih sedam godina gotovo utrostručen. Ostvarenje ovih prihoda je 2016. godine bilo 11,2 milijarde, a  2022. godine 32,1 milijardu dinara. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, registrovana zaposlenost u regionu Vojvodine bila je 2016. godine 511.313 zaposlenih, a 2022. godine 579.602 zaposlena. Prosečna isplaćena zarada u decembru 2016. godine za region Vojvodine bila je 53.494 dinara, a u decembru 2022. godine 80.306 dinara. Razlozi bolje naplate su u sve boljem stanju naše ekonomije, odnosno u rastu zaposlenosti, prosečne zarade i profitabilnosti privrede. To je naročito vidljivo i iz završnog računa budžeta AP Vojvodine za 2022. godinu. Prihodna strana planirana je na nivou od 96,7 milijardi, a budžet je ostvaren za 3,18 odsto više od planiranog iznosa – 99,85 milijardi dinara.

Osim ostvarenja prihodne strane budžeta, svih ovih godina imali ste i pozitivan izveštaj eksterne revizije na završni račun. Ipak, u skupštinskoj raspravi iznete su primedbe na stepen izvršenja budžeta?

- Da. Uz završni račun podnet je i izveštaj revizora kojim je konstatovana pravilnost iskazanih podataka u izveštaju.  Inače, osim revizije završnog računa, državna revizorska institucija vrši i druge revizije. Trenutno je, na primer, u toku revizija svrsishodnosti uvođenja rodno odgovornih principa u budžetski proces. Ovo je nova praksa i u svetu i kod nas, i od ove revizije upravo očekujemo rezultate koji će biti od koristi za definisanje metodološkog pristupa za merenje uticaja izdvajanja sredstava u budžetu na unapređenje rodne ravnopravnosti. Što se tiče primedaba vezanih za stepen izvršenja budžeta, odgovor nije da to ne može da bude bolje, jer verujem da uvek može bolje. Ali, u načelu, stepen izvršenja budžeta od 92 odsto ne može se okvalifikovati kao nezadovoljavajući. Ako neizvršeni deo budžeta pogledamo analitički, videćemo da – od onoga što je moglo da se potroši 2022. godine – nije izvršeno 7,8 milijardi dinara. A pretežni deo tih sredstava, ili 5,5 milijardi dinara, odnosi se na investicione rashode, koji imaju dinamiku realizacije koja prevazilazi granice budžetske godine. Dakle, najveći deo neizvršenih sredstava namenjen je za kapitalna ulaganja, za koja se sredstva obezbeđuju u ukupnoj investicionoj vrednosti, pri čemu realizacija ovih radova uglavnom nije omeđena trajanjem budžetske godine. Zbog toga imamo taj takozvani vremenski levak, odnosno ukupna sredstva za investiciono ulaganje obezbeđuju se u budžetu, a plaćanje je usklađeno sa izvedenim radovima, pa se za deo radova koji se realizuje naredne godine i sredstva prenose. Ovakav način planiranja, koji u skladu sa zakonom, moramo da primenjujemo uvek kada finansiramo investicije čiji su nosioci lokalne samouprave, zdravstvene ustanove i drugi

Koja ulaganja, odnosno koje oblasti su bile u fokusu prilikom raspoređivanja očekivanog povećanja sredstava po ovom rebalansu?

- Ekonomskom i fiskalnom politikom određeno je da su ulaganja u rashode razvojnog i investicionog karaktera i održavanje finansijske sigurnosti ciljevi koje budžet treba da ostvari u narednom srednjoročnom periodu. To je bio putokaz za raspodelu ukupno povećanog finansijskog potencijala koji  iznosi 8,1 milijardu dinara. Za kapitalne rashode i tekuće održavanje lokalne putne infrastrukture raspoređeno je 6,57 milijardi (81 odsto). Za intervencijska sredstva rezerve (sigurnosni mehanizam budžeta), namenjeno je 806,3 miliona (10 odsto), od čega 756,3 miliona dinara za budžetsku rezervu, a 50 miliona dinara za robne rezerve, 719,4 miliona (devet odsto) predviđeno je za korekciju svih ostalih rashoda i izdataka – ovi rashodi – iako jesu tekućeg karaktera – odnose se u najvećem delu na tekuće održavanje ustanova obrazovanja i rashode namenjene zaštiti kulturnih dobara, kao i za uklanjanje divljih deponija sa poljoprivrednog zemljišta.

Rebalansom je najveći iznos sredstava - 1,76 milijardi dinara - izdvojen je za ulaganja u oblast saobraćaja

- Od tog novca za dalje ulaganje u saobraćajnice na teritoriji Novog Sada planirano je 850 miliona dinara. Finansiraćemo i rehabilitaciju kolovoza u naseljenim mestima u opštini Novi Kneževac, rekonstrukciju i dogradnju glavne ulice u Beloj Crkvi, izgradnju mosta na reci Zlatici u naselju Padej prema Adi. Planirana su i sredstva za izgradnju saobraćajnica u Vrdniku, rehabilitaciju puta do manastirskog kompleksa Đipša, izgradnju lokalnog puta Stapar– Sivac, kao i za rehabilitaciju saobraćajne infrastrukture u zoni Sremskih Karlovaca. Ukupno 530 miliona planirano je za završetak sportskih hala u Inđiji i Starim Banovcima.

Predviđena su i značajna sredstva za poljoprivredu, ustanove kulture, socijalnu zaštitu

- Za oblast poljoprivrede i vodoprivrede obezbedili smo dodatnih 885,3 miliona  dinara. Od toga je za projekte u oblasti zaštite, uređenja i korišćenja voda planirano 600 miliona dinara, a za uklanjanje divljih deponija sa poljoprivrednog zemljišta 200 miliona dinara.

Kada je reč o ulaganju u ustanove i objekte kulture i zaštitu kulturnog nasleđa planirano je dodatnih 594,92 miliona dinara. Novac je opredeljen za rekonstrukciju i adaptaciju Doma kulture u Malim Pijacama, mere tehničke zaštite na kulturnim dobrima u Gradu Novom Sadu, zatim za rekonstrukciju, dogradnju i energetsku sanaciju zgrade Muzeja i Gradske biblioteke u Kuli. Obezbeđena su sredstva za početak izgradnje objekta Crkvene opštine Novi Sad, kao i za projekat sveobuhvatnog uređenja gradskog jezgra Sremskih Karlovaca. 

Dodatna ulaganja od 155,1 milion dinara planirana su i u oblasti socijalne zaštite. Novac je izdvojen za opremanje Doma za odrasle i stare „Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac“ u Novom Bečeju, izgradnju dnevnog boravka za decu sa smetnjama u razvoju u Bačkoj Palanci, zatim za rekonstrukciju i opremanje objekata Crvenog krsta za oporavak i rehbilitaciju dece iz socijalno ugroženih porodica na Vršačkom bregu i u Bačkoj Palanci, kao i za nabavku i ugradnju protivpožarnog sistema sa izradom projektno-tehničke dokumentacije za Dom u Veterniku. Dvesta miliona izdvojeno je za izgradnju parkova, zelenih površina i druge projekte u okviru programa modernizacije lokalne društvene infrastrukture u 2023. godini, a kao deo dvogodišnjeg projekta ukupne investicione vrednosti 370 miliona dinara.

Od 2016. godine ste na čelu Pokrajinskog sekretarijata za finansije. Kako možete ukratko opisati stanje javnih finansija Pokrajine danas?

- Kretanje javnog duga AP Vojvodine najbolji je primer za to kako je pokrajinska administracija od 2016. godine, predvođena predsednikom Pokrajinske vlade Igorom Mirovićem, pristupila upravljanju javnim finansijama, što se vidi kako u apsolutnom, tako i u relativnom učešću javnog duga u ostvarenim tekućim prihodima. U prilog navedenoj činjenici treba istaći da je u junu 2016. godine, sa preuzimanjem pokrajinske administracije, zatečen dug u apsolutnom iznosu od 9,2 milijarde dinara, što je činilo 17,6 odsto ostvarenih tekućih prihoda, dok danas javni dug APV iznosi svega 3,9 milijardi dinara ili 4,4 odsto ukupnih tekućih prihoda ostvarenih u 2022. godini. Ovako dobar pokazatelj rezultat je, pre svega, vođenja odgovorne politike upravljanja javnim dugom, odnosno znatnog smanjenja javnog duga, s jedne strane, te rasta tekućih prihoda u odnosu na koji se meri stepen zaduženosti, s druge strane. Trenutno stanje duga AP Vojvodine odnosi se na zaduživanje za finansiranje izgradnje objekta Kamenica 3 i za izgradnju i opremanje protivgradnih centara. Prilikom zaduživanja vodilo se računa o načinu zaduživanja i ono je vršeno isključivo uz fiksnu kamatnu stopu.

Da li mislite da ste u upravljanju javnim finansijama mogli da uradite više i koji su planovi daljeg unapređenja?

- Verovatno je da je moglo i više, jer uvek može bolje, a sitne popravke sistema radimo svakodnevno. Javne finansije su živ organizam i svakodnevno su pred nama pitanja oko kojih treba zastati, razmisliti i naći rešenje. Radimo dosta na podizanju efikasnosti, automatizacijom procesa i kontrola, kako bismo unapredili upravljanje rizicima. Javne finansije obuhvataju planiranje, preuzimanje obaveza, izvršenje i izveštavanje i to su sve delovi jednog integrisanog složenog sistema, koji zahteva stalne provere i po potrebi korekcije. Pokrajinska skupština je ove godine donela Plan razvoja APV do 2030. godine. To je planski akt Pokrajine najvišeg ranga. Operacionalizacija ovog dokumenta sprovodiće se donošenjem srednjoročnih planova.

Uskoro kreće  novi budžetski ciklus - priprema budžeta za narednu godinu. Kakve su prognoze?

- Početkom jula očekujemo smernice za pripremu budžeta za narednu godinu koje donosi ministar finansija. Za nas to označava početak novog budžetskog ciklusa i polako krećemo sa projekcijama i pripremom. Sledeće godine održavaju se redovni izbori. Po pravilu, nakon njihovog raspisivanja, i aktivnosti se usporavaju, jer se u tom periodu odlučivanje svodi na rešavanje tehničkih pitanja. Nadam se da ćemo upravo ovim rebalansom, a očekujem i kreiranjem budžeta za narednu godinu, obezbediti sve pretpostavke za realizaciju prioritetnih ulaganja, koja ne bi trebalo da trpe i čekaju zbog izbora. A ovim rebalansom planirana su sredstva i stvorene pretpostavke za početak velikog broja novih ulaganja.

Niko Perković

Značajno ulaganje imaćemo oblasti obrazovanja, gde je planirano povećanje od 1,73 milijarde dinara (odnosno 4,1 milijarda dinara ako uzmemo u obzir da je ovim rebalansom predviđeno trogodišnje finansiranje ulaganja u izgradnju  Osnovne škole „Miloš Crnjanski“ u Novom Sadu, čija je ukupna investiciona  vrednost 2,98 milijardi dinara, a nosilac ove investicije biće AP Vojvodina). Sa više od 1,3 milijarde dinara biće finansirani radovi na izgradnji, rekonstrukciji, adaptaciji i energetskoj sanaciji škola i obrazovih ustanova širom Vojvodine. Između ostalog, biće rekonstruisan objekat u kompleksu OŠ „Slavko Rodić“ u Bačkom Jarku, zatim OŠ „Feješ Klara“ u Kikindi. Sredstva su obezbeđena i za projekat dogradnje sa rekonstrukcijom, adaptacijom i promenom namene objekta OŠ „Slobodan Bajić Paja“ u Pećincima, zatim za završetak izgradnje objekta osnovne škole sa fiskulturnom salom u Čurugu, kao i za rekonstrukciju, adaptaciju i energetsku sanaciju Škole za osnovno i srednje obrazovanje „Bratstvo“ u Bečeju. Planirana je i izgradnja vrtića u naselju Bagljaš u Zrenjaninu, sanacija krova centralnog objekta OŠ „Jovan Grčić Milenko“ u Beočinu, rekonstrukcija i  adaptacija OŠ „Branko Radičević“ u Aleksandrovu, u opštini Nova Crnja, kao i izrada projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju Doma učenika srednjih škola „Brankovo kolo“ u Novom Sadu. Za modernizaciju infrastrukture obrazovnih ustanova, rebalansom je obezbeđeno 400 miliona dinara, a ta sredstva će biti dodeljena preko konkursa.

U oblasti zdravstva predviđeno je ukupno povećanje od 1,61 milijardu dinara, a najviše novca - 766 miliona dinara - biće izdvojeno za završetak izgradnje i opremanje objekta Kamenica 3 sa PET centrom. Za rekonstrukciju objekata u okviru kompleksa instituta u Sremskoj Kamenici – Kamenica 1 izdvojeno je 350 miliona dinara. Obezbeđeno je i 292 miliona dinara za izgradnju priključnog gasovoda sa mernoregulacionom stanicom i unutrašnje gasne instalacije sa gasnim generatorom pare i toplote za Univerzitetski klinički centar Vojvodine. Dodatna sredstva obezbeđena su i za funkcionisanje Roditeljske kuće, kao i za hitne intervencije odnosno popravke opreme i infrastrukture zdravstvenih ustanova.